Rat u Ukrajini odavno se više ne vodi samo na liniji fronta. Poslednjih meseci sve je očiglednije da se sukob preselio duboko u pozadinu obe države, gde bespilotne letelice postaju gotovo svakodnevna pretnja, a stanovnici velikih gradova menjaju način života, navikavajući se na sirene, eksplozije i upozorenja o vazdušnoj opasnosti.

Ako je do pre godinu dana bilo nezamislivo da Moskva redovno bude meta ukrajinskih dronova, danas su takvi napadi gotovo uobičajena pojava. Istovremeno, Rusija je značajno promenila sopstvenu taktiku i gotovo svake noći izvodi kombinovane raketne i dronske udare na Kijev, grad koji je dugo bio pošteđen ovakvog intenziteta napada.

Telegram umesto sirena: Moskva prati upozorenja u realnom vremenu

Jedan od najupečatljivijih pokazatelja koliko se rat približio ruskoj prestonici jeste činjenica da stanovnici Moskve danas gotovo u realnom vremenu prate specijalizovane Telegram kanale koji objavljuju informacije o napadima bespilotnim letelicama, radu protivvazdušne odbrane i eventualnim ograničenjima u gradu.

Među najpraćenijima je kanal "Ostrožno, Moskva", koji tokom gotovo svakog većeg ukrajinskog napada objavljuje upozorenja o opasnosti od dronova, informacije o oborenim letelicama, radu protivvazdušne odbrane i zatvaranju aerodroma.

Tokom poslednjeg masovnog napada ruske vlasti saopštile su da je oko Moskve oboreno više od dvadeset ukrajinskih bespilotnih letelica. Zbog opasnosti od novih udara privremeno su ograničili rad međunarodnih aerodroma Vnukovo i Domodedovo, dok su ekipe hitnih službi raspoređene na mestima gde su padali ostaci oborenih dronova.

Za stanovnike ruske prestonice to postaje nova svakodnevica – proveravanje Telegram kanala gotovo istim intenzitetom kojim su građani Ukrajine prethodnih godina pratili aplikacije za vazdušnu opasnost.

Kijev više nije pošteđen

Istovremeno, još veća promena dogodila se na ukrajinskoj strani.

Tokom većeg dela rata Rusija jeste napadala Kijev, ali je između velikih udara često prolazilo više dana, pa i nedelja. Glavni grad nije bio svakodnevna meta, dok su mnogo intenzivnijim napadima bili izloženi Harkov, Odesa, Zaporožje i gradovi bliži liniji fronta.

Poslednjih sedmica ta taktika očigledno je promenjena.

Prema pisanju francuskog lista Le Monde, od kraja maja Kijev je gotovo neprekidno izložen kombinovanim napadima balističkim raketama i novom generacijom ruskih bespilotnih letelica "Geranj". Istovremeno, ukrajinska protivvazdušna odbrana prvi put nije uspela da presretne nijednu balističku raketu ispaljenu na glavni grad tokom pojedinih napada, što ukrajinske vlasti objašnjavaju nedostatkom raketa za sisteme Patriot.

Nova ruska taktika

Promena nije samo u učestalosti napada, već i u njihovom načinu izvođenja.

Rusija sve češće kombinuje balističke rakete sa velikim brojem dronova različitih karakteristika. Novije verzije bespilotnih letelica lete znatno brže i na većim visinama nego ranije, zbog čega ih je teže presresti, a njihov zadatak nije samo da pogode cilj već i da iscrpe ukrajinsku protivvazdušnu odbranu pre dolaska raketa. Gotovo 30% od "rojeva" koji se sada svakodnevno kreću ka Ukrajini, čine upravo ove nove bespilotne letelice ruskih snaga. Sa brzinom od 500 km/h, visinom leta od 5.000 m i dometa od čak 2.000 km, dvostruko su boljih karakteristika i isto toliko efikasniji od onih koji su bili udarna pesnica na početku sukoba.

Takva taktika dodatno opterećuje sisteme PVO i povećava verovatnoću da pojedini projektili ipak stignu do cilja.

Život u skloništima postaje svakodnevica

Posledice ovakvih promena najviše osećaju građani.

Kako navodi Le Monde, mnogi stanovnici Kijeva više ne čekaju da se oglase sirene, već unapred odlaze u metro stanice, podrume ili skloništa čim Telegram kanali objave da je ruska strateška avijacija poletela ili da su lansirane krstareće rakete.

Neki noći provode u automobilima ili podzemnim garažama, procenjujući da je bezbednije ostati van stanova nego se više puta vraćati kući između uzbuna.

Jedan od sagovornika francuskog lista ovakvu promenu opisao je rečenicom koja najbolje oslikava novu realnost rata: "Postalo je gore nego u Harkovu."

Rat koji briše granicu između fronta i pozadine

Uzajamni udari bespilotnim letelicama poslednjih meseci brišu nekada jasnu granicu između zone borbenih dejstava i života daleko od fronta.

Dok Ukrajina pokazuje da može da pogodi ciljeve stotinama, a u pojedinim slučajevima i haljadama kilometara unutar Rusije, uključujući i Moskvu, Rusija sada odgovara gotovo svakodnevnim napadima na Kijev i druge velike ukrajinske gradove.

Tako se rat sve manje vodi samo na liniji dodira dve vojske, a sve više postaje borba za iscrpljivanje protivnika u kojoj milioni civila sa obe strane granice svakodnevno žive uz upozorenja na dolazeće dronove, rad protivvazdušne odbrane i neizvesnost da li će naredna eksplozija pogoditi upravo njihov kvart. Iako minimalno, ali ipak stalno napredovanje ruske armije na terenu u istočnoj Ukrajini, primorava ukrajinske stratege na jedini mogući odgovor — napad na kritičnu infrastrukturu Rusije. Ali, i odgovor druge strane je neizostavan. Najbolje to znaju građani na obe strane ovog nesrećnog, ali po svemu dosad poznatom — sa Zapada dirigovanom sukobu.