Zavisi šta smatramo sporim, ali i koliko bi za mnoge nešto bilo dovoljno brzo? I koliko uošte i vojničkih i civilnih života košta jedna ili druga opcija, napredovati brzo ili ipak sporije?

Ukoliko se ne dese neki iznenadni i ohrabrujuće sadržajniji i konkretniji pregovori u režiji nove američke administracije, ili pak kapitualcija zvaničnog Kijeva – sukob će uskoro navršiti i pune četiri godine.

Takođe, kako god nazivali ovu vojnu intervenciju, Specijalna vojna operacija ili rat, ona je po svojoj prirodi klasičan ratni sukob sa jasnim elementima kršenja  međunarodnog prava. Ali, kada je on zapravo započeo, i još važnije, zbog čega? Odgovore i detalje, s tim u vezi, možete potražiti na ima ko zna.

Ratne aktivnosti gotovo su isključivo taktičkog tipa (manja operativna dejstva, sa manjim snagama, maksimalno do nivoa bataljona /bataljon broji 200 do 1.000 vojnika/, međutim, ipak dominantno sa malim grupama od po nekoliko vojnika, do niova čete, a daleko ređe u bataljonskom formatu od nekoliko stotina pripadnika), a koje se odvijaju permanetno i duž cele linije fronta koji se u pravcu sever-jug proteže na više od 1.000 km.

Ukrajinska armija i njena englesko-američka pridružena i savetodavna komanda odlučili su se za „praktičan“ rat, i to sa više ciljeva. Umesto fronta na poljani gde bi bili humani prema sopstvenom stanovništvu, ali i kompletno pregaženi u relativno kratkom vremenskom periodu – odlučili su se za odbranu isključivo u gradskim sredinama, i to na iznenađenje racionalnog sveta – bez evakuacije civila. Razlozi za ovu krajnje neprihvatljivu taktiku englesko-američke komande nad ukrajinskim trupama su sledeći: bitno usporavanje ruskih trupa, jer gradska borba je i najteža i najopasnija, a napredovanje napadača ubedljivo najsporije, osvaja se svaka kuća, podrum, stan – uz izgledan rizik od značajnog povećanih gubitaka na strani onoga ko i vrši osvajnaje predmetnog prostora.

100 batina po tuđim leđima ne boli

Drugi razlog jeste svesno i neshvatljivo provociranje ogromnih civilnih žrtava zato što je izostala logična i očekivana evakuacija ljudi, a koji su tako postali svojevrsni živi štit ukrajinskim trupama, a što je trebalo dovesti, da se očekivano masovno stradanje i dogodilo, do najoštrije osude Rusije od strane kompletne međunarodne javnosti.

Treći razlog odabira ove englesko-američke taktike (na brutalni račun ukrajinskih života) jeste vezan za onaj prvi – usporavanje ruskih trupa, uz planirano povećanje ruskih žrtava u gradskoj borbi, te uz vreme potrebno i da počnu da deluju uvedene razorne sankcije od strane Zapada, što je u sinergiji svih pomenutih elemenata trebalo odavno proizvesti unutrašnji bunt i suštinski lom na ruskoj političkoj sceni. To su sve bili stubovi englesko-američkog plana i komandovanja, a koji su projektovali i očekivali pomenute rezulte njihovog odabira.

Slom Rusije se nije dogodio. Zapravo, u izvesnom smislu slomio se Zapad. I, naravno, žrtvovana Ukrajina. Rusi jesu ušli u gradove, ali su prethodno nekako uspevali uz snažno i istrajno natezanje da ipak privole Zelenskog da izvrši kakvo-takvo evakuisanje svog civilnog stanovništva iz gradova u koje je prethodno uvukao svoju vojsku odakle pucali ka ruskoj strani. Suprotan primer, kada su se Rusi u jesen ’22 povlačili iz Hersona i drugih mesta, prethodno su organizovali temeljnu evakuaciju stanovništva (ko je želeo) – uz držanje operativne vojske – izvan grada, na liniji fronta. Drastična razlika u postupanju.

Svaki rat je isti, razaranja objekata svake vrste su očekivana i lamentirati nad rušenjem stambenih zgrada opravdano je ukoliko se u tim zgradama ne nalaze vojnici koji dejstvuju na protivničku stranu. Ako napadač ne želi sopstvene žrtve, srušiće zgradu iz koje se vojno dejstvuje. A upravo to se i događa. Bezbroj je nepromišljenih a po društvenim mrežama deljenih privatnih snimaka Ukrajinaca u uniformi koji pucaju sa prozora solitera na ruske trupe na zemlji.

U suštini delom možda i zato i izostaje osuda ruske strane jer se nespešnim pokazao taj spin o „rušenju civilnih zgrada“. Naime, tamo odakle puška viri i bljuje vatru – to postaje vojna meta i nije više civilna stambena zgrada. Rusi idu sporo, presporo, ali to je jedini način da civili masovno ne leže po ulicama, baš kao i njihovi vojnici. Uostalom, ogroman broj ukrajinskih civila upravo na ratom zahvaćenom prostoru – Rusi su po narodnosti.