Dok ruske trupe nastavljaju postepeno, ali konstantno napredovanje na frontu u Donbasu, posebno u Harkovskoj i Sumskoj oblasti, Kremlj istovremeno pojačava vazdušnu kampanju protiv Ukrajine. Noć između petka i subote donela je novi talas raketnih i dronskih udara širom zemlje, a među najteže pogođenim gradovima ponovo su bili Kijev i Zaporožje.

Napredovanje na istoku, energetski rat u dubini Rusije i poruka da Moskva ne razmatra primirje

Prema ukrajinskim podacima, u napadima širom zemlje poginulo je najmanje deset ljudi, dok je više od 80 ranjeno. Samo u prestonici povređeno je dvanaest osoba, među njima i dvoje dece, nakon udara balističkih projektila koji su probili ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

Sve to događa se u trenutku kada iz Moskve stižu jasni signali da predsednik Vladimir Putin nema nameru da pristane na prekid vatre, već da rat ulazi u novu, još intenzivniju fazu.

Kijev ponovo pod balističkim raketama

Rusija je tokom noći lansirala kombinovani napad sa 12 raketa i čak 121 dronom. Među projektilima nalazile su se balističke rakete "Iskander-M" i sistemi S-400 korišćeni u ulozi raketa zemlja-zemlja, kao i krstareće rakete H-59 i H-69.

Ukrajinska vojska saopštila je da je oborila većinu dronova, ali da balističke rakete nije uspela da zaustavi. Upravo one pogodile su više delova Kijeva, izazvale požare i oštetile stambene i poslovne objekte u nekoliko gradskih četvrti.

Predsednik Volodimir Zelenski odmah je ponovo pozvao zapadne saveznike da ubrzaju isporuku sistema Patriot i drugih sredstava protivraketne odbrane, upozoravajući da upravo balističke rakete predstavljaju najveći problem za ukrajinsku odbranu.

Zaporožje ponovo na udaru

Jedan od najtežih napada pretrpelo je Zaporožje, grad koji se nalazi svega dvadesetak kilometara od linije fronta.

Tri navođene avio-bombe pogodile su civilne objekte, pri čemu je jedna osoba poginula, a oko trideset je ranjeno, uključujući i dete. Oštećene su višespratnice, poslovne zgrade i druga civilna infrastruktura, dok jedna bomba nije eksplodirala i ostala je u stambenom naselju, što je dodatno zakomplikovalo spasilačku operaciju.

Istovremeno, ruski napadi nastavljeni su i u Donjeckoj, Harkovskoj, Hersonskoj, Dnjepropetrovskoj, Sumskoj i Černigovskoj oblasti.

Front se pomera u korist Rusije

Dok se vazdušni udari intenziviraju, ruske snage nastavljaju pritisak na kopnenom frontu.

Poslednjih dana ostvareni su novi prodori u Donjeckoj oblasti, ali i u pograničnim delovima Sumske i Harkovske oblasti, gde Moskva nastoji da formira takozvanu "bezbednosnu zonu" uz granicu sa Rusijom.

Glavni cilj ostaje potpuno zauzimanje Donbasa, pre svega preostalih delova Donjecke oblasti koji su još pod kontrolom Kijeva. Upravo taj cilj, prema izvorima bliskim Kremlju, Vladimir Putin smatra ključnim političkim i vojnim zadatkom od kojeg nije spreman da odustane.

Ukrajinski dronovi pogodili ono što Moskvu najviše boli

Paradoksalno, iako Rusija beleži napredovanje na frontu, rat je poslednjih meseci sve više stigao i duboko u njenu pozadinu.

Ukrajinski dronovi gotovo svakodnevno gađaju rafinerije, skladišta goriva, luke i drugu kritičnu energetsku infrastrukturu širom Rusije. Posledice su postale toliko ozbiljne da se Moskva suočava sa povremenim nestašicama goriva u pojedinim regionima.

Situacija je dovela do gotovo neverovatnog obrta na svetskom energetskom tržištu. Indija i Kina, koje kupuju velike količine ruske sirove nafte po sniženim cenama, sada deo tog goriva izvoze nazad u Rusiju u obliku benzina i dizela proizvedenog upravo od ruske nafte.

Na taj način, država koja je jedan od najvećih svetskih izvoznika energenata postala je uvoznik derivata nastalih preradom sopstvene sirovine, što svedoči o neverovatno ozbiljnom učinku nove zapadne taktike koju sprovodi Ukrajina.

Putin odbacuje primirje i sprema novu eskalaciju

Prema navodima izvora bliskih Kremlju, upravo su uspešni ukrajinski udari na rusku energetsku infrastrukturu dodatno učvrstili Putinovu odluku da ne prihvati prekid vatre, iako zvanična Moskva neretko govori o potrebi primrja, ali pod sopstvenim uslovima.

Sagovornici koji imaju redovne kontakte sa ruskim predsednikom tvrde da on veruje kako Rusija može da ostvari svoje vojne ciljeve i da zato nema razloga za kompromis. Navodno je odbacio predloge pojedinih saradnika da se razmotri zamrzavanje fronta na sadašnjim linijama, insistirajući da se najpre osvoji čitav Donbas.

Istovremeno, u ruskim vojnim i bezbednosnim krugovima sve češće se govori o mogućnosti dodatne eskalacije. Pojedini vojni analitičari i bivši zvaničnici otvoreno pominju intenzivnije napade na ukrajinsku industriju, luke i energetsku infrastrukturu, ali i mogućnost širenja pritiska na zemlje NATO-a kroz incidente ili ograničene napade u blizini granica Alijanse.

Rat ulazi u novu fazu iscrpljivanja

Posle više od četiri godine rata postaje sve očiglednije da se sukob sada nalazi na pragu jedne nove faze, očigledno inicirane neophodnošću većeg angažovanja operativnih ruskih snaga na terenu. Jer, Ukrajina uz punu podršku NATO ima zadatak da se ne preda, a Kremlj ne može ratovati beskonačno i bez celovitih rezultatata. Ukrajinsko stalno potkopavanje ruske unutrašnje infrastrukture — nužno menja i pristup i svest kreatora SVO o potrebi drugačijeg pristupa ovom klasičnom ratu. Ukazivali smo na to mnogo puta, ne propustite naše Korisne linkove na kraju teksta.

Činjenica je da na frontu Rusija ostvaruje iako spore, ali ipak kontinuirane teritorijalne dobitke, dok Ukrajina pokušava da nadoknadi nedostatak ljudstva i tehnike sve uspešnijim udarima duboko unutar ruske teritorije, uz punu organizaciju, navođenje i logistiku, ali sada i otvorenu političku podršku SAD, o čemu više možete saznati upravo — OVDE.

Moskva na to odgovara sve masovnijim raketnim i dronskim napadima na ukrajinske gradove, nastojeći da oslabi infrastrukturu, iscrpi protivvazdušnu odbranu i dodatno poveća pritisak na Kijev.

Uprkos povremenim diplomatskim inicijativama i pozivima na pregovore, iz najnovijih poteza obe strane jasno je da ni Moskva ni Kijev trenutno ne pokazuju spremnost za prekid borbi. Svako iz svojih razloga. Putin zbog neostvarenih ciljeva, Zelenski zbog ličnog opstanka. Kako se linije fronta polako pomeraju na zapad, tako rat ulazi u još brutalniju fazu u kojoj će, uz kopnene operacije, ključnu ulogu sve više imati iscrpljivanje protivnika udarima na njegovu ekonomiju, energetiku i pozadinu. Ipak, bez dodatnog angažovanja ljudskih resursa sa ruske strane — "vijetnamski film" ovog sukoba će biti — neminovan.