U nedelju, 3. maja, stanovnici Moskve i Sankt Petersburga suočili su se s masovnim prekidima internet veze — ni mobilna ni kablovska mreža nisu radile kako treba. Ispad je nastupio nekoliko dana ranije od najavljenih planiranih „isključenja" za 5, 7. i 9. maj, što je deo analitičara navelo na zaključak da je bila u pitanju generalna proba.

Moskva bez signala: „Proba" koja ništa nije sprečila

Proba je, međutim, pokazala nešto što vlasti nisu želele da čuju: isključivanje interneta nije sprečilo napade ukrainskih dronova. Upravo u noći između 2. i 3. maja uspešno je napadnuta luka Primorsk, a serija udara pogodila je i Moskovsku oblast. Internet je bio ugašen, ukrajinski dronovi su krstarili nad Rusijom i pogađali ono što su hteli, uglavnom rafinerije i terminale, rapidno umanjujući ruske izvozne kapacitete.

Trilion razloga: Ko želi da osvoji ruski internet

Da bismo razumeli šta se zapravo događa, moramo se vratiti na početak. Sve je krenulo od pokušaja da se svi ruski korisnici interneta prisile da koriste domaći mesindžer „Maks" — aplikaciju u čijem vlasništvu je, između ostalih, sin Sergeja Kirjenka, jednog od najmoćnijih ljudi u Putinom okruženju. Holding VK, koji predvodi Vladimir Kirjenko, godinama pokušava da potisne strane servise: blokirane su strane video-platforme u korist VK Video, inostrane mejl usluge su ograničene za komunikaciju sa državnim organima, a blogerima se nudi platforma „Dzen".

Rezultati su bili skromni — svaki novi problem samo je terao korisnike prema Telegramu, a ne prema VK-u.

Iza svega stoji gruba računica: rusko tržište internet oglašavanja vredi 1,2 triliona rubalja. Ako strani servisi budu istisnuti, gotovo sav taj novac slivao bi se u holding Kirjenka mlađeg. Nije ni potrebno potpuno blokirati pristup stranim platformama — dovoljno je naterati oglašivače da povuku budžete. A monopolista koji ostane na tržištu može diktirati cene i trpati reklame bez ikakvog ograničenja.

Da je cela priča o patriotskom internetu zapravo dobrim delom i priča o novcu, govori i podatak da je Ministarstvo za digitalnu transformaciju prošle godine, u trenutku kada je vojni budžet prskao po šavovima, pronašlo skoro 44 milijarde rubalja za razvoj mesindžera „Maks".

FSB preuzima komandu: Od kineskog zida do Severne Koreje

No onda se nešto promenilo. Preokret je, čini se, nastupio nakon ubistva Alija Hameneija. Postalo je jasno da nikakve blokade ne mogu sprečiti hakere da prodru u sisteme video-nadzora ili bilo koje druge mreže. Ubrzo zatim doznalo se da je ruskim internetom počela da se bavi Druga služba FSB — ista ona koja je, prema svemu što se može čuti na Zapadu, navodno organizovala trovanje Alekseja Navaljnog.

Predstavnici „silovičkog" klana stigli su do Putina i uplašili ga samim postojanjem slobodnog interneta. Rezultat je bio brz i drastičan: internet se sada može isključiti u bilo kom trenutku — po naredbi FSB, a ne Roskomnadzora.

Ono što je počelo kao borba za profit pretvorilo se u pitanje lične bezbednosti predsednika.

Stoga se pred Rusijom sada ocrtavaju dva moguća puta. Prvi je „kineski model" — zatvoreni, ali funkcionalni internet u kome novac cirkuliše unutar domaćih platformi Kirjenka mlađeg. Drugi je „severnokorejski model" — internet kao privilegija koju treba zaslužiti, pod punom kontrolom FSB. Između ova dva modela upravo se odvija žestoka borba.

FSB optužuje Ukrajinu, narod ne veruje

Na masovno nezadovoljstvo blokadama vlast je odgovorila na prepoznatljiv način. Putin je lično izjavio da su prekidi veze retki, ali opravdani bezbednosnim razlozima, te da se o njima ne može unapred obaveštavati jer „protivnik sve vidi i sve čuje".

Sledećeg dana FSB je saopštila da je sprečila teroristički napad na čelnike Roskomnadzora — navodno su ukrajinske obaveštajne službe, regrutujući ljude preko Telegrama, planirale da dignu u vazduh njihove automobile. Sedam osoba je uhapšeno, a jedan osumnjičeni, Moskovljanin rođen 2004. godine, ubijen je „pri pružanju oružanog otpora".

Logika poruke bila je jasna: nezadovoljstvo blokadama ne može biti spontano — iza njega mora stajati Kijev. Problem je što u tu verziju, čini se, ne veruju ni sami „svoji". Učesnici rata i vojni komentatori već su se višekratno žalili da im je Telegram neophodan za koordinaciju i komunikaciju, a da ga blokade onemogućavaju. Kroz Telegram rade i volonterske mreže koje sakupljaju novac i opremu za front. Gde je tu logika?

Efekat Strajzend: Zabrane koje stvaraju suprotni efekat

Politika zabrana pokazuje i jednu paradoksalnu stranu. Nakon što je predsednik Istražnog komiteta Aleksandar Bastrikinj naredio proveru knjiga pisca za decu Grigorija Ostera, a poslanica Državne dume Marija Butina pozvala na povlačenje njegovih „Štetnih saveta" iz prodaje — prodaja tih knjiga na platformi Wildberries skočila je za pet puta u poređenju s istim periodom prošle godine.

Još rečitiji podatak: u martu 2026. godine broj preuzimanja VPN servisa na Google Playu porastao je 14 puta u odnosu na prethodnu godinu — 9,2 miliona preuzimanja u jednom mesecu. Ljudi koji možda nikada ne bi čuli za VPN, sada ga aktivno traže i instaliraju.

„Sve što ljudi žele da pročitaju, vide ili čuju — to će i učiniti, na ovaj ili onaj način" — Georgij Fjodorov, član Javne komore Ruske Federacije

Putin između dva straha, rejting pada

Predsednikove poruke postale su zbunjujuće čak i za pažljive posmatrače. Na Savetu zakonodavaca u Tavričeskom dvorcu Putin je izjavio: „Zaokupljati se samo zabranama, ograničenjima, novim kaznenim merama — kontraproduktivno je. Suvišne prepreke koče razvoj." Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pokušao je da to pojasni, ali nejasnoća je samo porasla.

S jedne strane, poslanici „Jedinstvene Rusije" nastoje da se distanciraju od blokada, a Putin poziva na fleksibilnost. S druge strane, isti taj Putin odmah potom opravdava isključivanja pozivajući se na bezbednost.

Suština je, izgleda, u tome da predsednik osciluje između dva straha: straha za sopstvenu bezbednost — koji hrane silovici — i straha od društvenog prevrata koji bi moglo izazvati sve veće nezadovoljstvo građana. A u pozadini stoji i treći strah: da su silovici već zgrabili dovoljno vlasti da počnu da smatraju kako im „kovač" više nije potreban.

Septembar donosi izbore za Državnu dumu. Rejting Putina i „Jedinstvene Rusije" pao je sada već merljivo. Hoće li to biti dovoljno da zaustavi najcrnji scenario — zasad niko ne zna.

Dok giganti vode bitku, kompanija Rostek je iskoristila priliku i počela da reklamira svoj UK-radio prijemnik. Neka se pripremi „Kazačok".