Ruske vlasti dugo su javnosti i samom predsedniku servirale ulepšane ekonomske pokazatelje. Sada je taj mehanizam otkazao — i to na dramatičan način.

Zgrada Vlade Ruske Federacije

Putin saznaje istinu: Hitno ekonomsko savetovanje u Kremlju

Početkom 2026. godine Vladimiru Putinu na sto je stigao izveštaj koji nije mogao biti prikriven niti ublažen nikakvom statističkom korekcijom. Reakcija je bila neposredna: sazvan je hitan ekonomski sastanak vlade uz predsednikovo lično prisustvo.

Na tom sastanku Putin je, pozivajući se na podatke Rosstata, saopštio da je u januaru i februaru 2026. zabeležen pad bruto domaćeg proizvoda od 1,8 posto u poređenju s istim periodom prethodne godine. U minusu su završile prerađivačka industrija, industrijska proizvodnja u celini i građevinarstvo — sektor od sistemskog značaja za svaku ozbiljnu ekonomiju.

Crne boje postale su još tamnije kada se spoznalo da pad u pojedinim granama daleko premašuje prosečnu cifru. Građevinarstvo beleži smanjenje od oko 15 posto. Komercijalni teretni promet u februaru pao je na najniži nivo od 2020. godine. Prerađivačka industrija izgubila je 2,9 posto, od čega pad u metalurgiji iznosi čak 15 posto, u proizvodnji električne opreme 13,8 posto, u autoindustriji 8,5 posto.

Putin je na sastanku zatražio od vlade hitne mere i konkretne predloge za povratak na rast. Pritom je, prema dostupnim informacijama, sam primetio da se vladini prognoze redovno ne ostvaruju — što je retko javno svedočanstvo o disfunkcionalnosti sistema izveštavanja prema vrhu vlasti.

Podaci za ceo prvi kvartal: Recesija potvrđena

Neformalne procene ekonomskih rezultata za ceo prvi kvartal 2026. nedvosmisleno potvrđuju isto.

Analitičari Rajfajzen banke procenjuju da je realni BDP Rusije u prvom kvartalu na godišnjoj osnovi pao za oko jedan posto. Korigovano za sezonske i kalendarske faktore, pad iznosi između 0,5 i 0,7 posto kvartalno.

Institut za ekonomske prognoze Ruske akademije nauka (INP RAN) procenjuje pad BDP-a od 1,5 posto u odnosu na isti period prethodne godine. Isti institut za celu 2026. uopšte ne predviđa ma kakav rast — već smanjenje BDP-a od 0,6 posto.

Za poređenje: prema procenama Federalne rezervne banke u Atlanti, američki BDP u prvom kvartalu 2026. porastao je za 3,1 posto, a FRB Njujorka procenjuje rast od 2,4 posto. Kina je objavila zvanične podatke prema kojima je ekonomija u januaru–martu ubrzala i porasla za 5 posto. Čak i Nemačka, koja se redovno opisuje kao ekonomija u krizi — posebno nakon zatvaranja Ormuskog moreuza i skoka cena energenata — beleži procenjeni rast od 0,8 posto u prvom kvartalu.

Za razliku od ruskog ekonomskog instituta, MMF je sredinom aprila blago podigao prognozu rasta ruske ekonomije za 2026. godinu — s 0,8 na 1 posto — ali uz pretpostavku da bi rat na Bliskom istoku mogao kratkoročno povećati ruske prihode od izvoza sirovina. Istovremeno, ista institucija snizila je procenu rasta globalne ekonomije, predviđajući da će svetski BDP porasti za 3,1 posto. Međutim, i na tom fonu Rusija ostaje — značajno ispod proseka.

Upozorava: akademik Robert Nigmatulin

Strukturni problemi: Tri decenije zaostajanja

Ono što se dešava u 2026. nije izolovani šok, već manifestacija hroničnog problema. Udeo Rusije u globalnom BDP-u, meren paritetom kupovne moći, pao je s 5,17 posto u 1992. na 3,42 posto u 2025. godini, prema podacima MMF-a. Prosečan godišnji rast BDP-a u poslednjih deset godina iznosio je oko 1,5 posto — ispod globalnog proseka.

Investiciona aktivnost u prvom kvartalu 2026. prvi put je u negativnoj zoni od prvog kvartala 2022. Indeks poslovne klime Centralne banke Rusije blago je porastao u martu, ali gotovo isključivo zbog optimizma u sektoru ekstraktivne industrije — dakle, zahvaljujući rastu cena sirovina, a ne realnom oporavku privrede.

Glas iz sistema: Akademik Nigmatulin na Moskovskom ekonomskom forumu

Dok zvanični Kremlj pokušava da pronađe mere za oporavak, jedan od najuglednijih ruskih naučnika javno je izneo ocenu koja je posebno teška upravo zato što dolazi iznutra.

Robert Iskandrović Nigmatulin, akademik i član Predsedništva Ruske akademije nauka, 7. aprila 2026. godine govorio je na Moskovskom ekonomskom forumu. Naučnik s pedeset godina u akademskom sistemu — doktor nauka od 1971, akademik od 1991, dugogodišnji direktor Instituta za okeanologiju — pred prisutnima je izneo numerički jasnu i politički neugodnu sliku.

„Iskreno smatram da smo u nevolji“, rekao je.

Zapravo, za naše čitaoce smo u našem tekstu od pre nešto više od 4 meseca, 2. novebra 2025, usmerili pažnju na tamošnje tokove najavljujući start krize koja je upravo stigla do Moskve, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE.

Prema rečima akademika Nigmatulina, prihodi po glavi stanovnika u Rusiji najniži su u Evropi i niži od onih u najsiromašnijim regionima Kine. Svake godine populacija Rusije smanjuje se za 600.000 ljudi. Za deset godina potrošačke cene porasle su za 77 posto. Nijedan predsednički ukaz donet od 2012. godine, rekao je Nigmatulin, nije ispunjen po ključnim parametrima — i dodao: „A predsednik zbog toga iz nekog razloga ne traži odgovornost i nikoga ne kažnjava.“

Podaci o industrijskoj dekompoziciji su još plastičniji. U mašinogradnji je 1999. radilo četiri miliona ljudi — danas radi 440.000. U lakoj industriji broj zaposlenih pao je trostruko. S druge strane, broj kurira i obezbeđenja porastao je na 1,5 milion. Na 10.000 stanovnika u Rusiji dolazi 54 naučnika; u razvijenim zemljama taj broj iznosi 174.

Nigmatulin je pozvao na smanjenje poreskog opterećenja malih preduzeća — trećina malih preduzetnika već je nestala s tržišta — i na preraspodelu fiskalnog tereta prema visokim prihodima. Udeo poreza na dohodak u ukupnim prihodima u Rusiji iznosi 15 posto, dok globalni prosek premašuje 30 posto. Zatražio je i promenu kadrovske politike u ekonomiji, obrazovanju i socijalnoj sferi, kao i povratak suštinskog federalizma nasuprot sistemu faktički imenovanih guvernera.

Moskovski ekonomski forum, koji postoji od 2010. godine, pozicionirao se kao prostor izvan okvira zvaničnih državnih platformi poput Petrogradskog ekonomskog foruma. Kada akademik s mestom u Predsedništvu RAN-a na takvoj platformi javno govori ono što u akademskim hodnicima kruži šapatom već godinama, to nije obično izlaganje — to je dijagnoza sistema.

Nigmatulin je završio izlaganje rečima: „Idemo prema nevolji — prema dvocifrenom padu ekonomije. Kasni se, a vreme ne čeka.“

Korisni linkovi

• Rusija planira da mobiliše više od 400.000 vojnika u 2026: popuna, rotacija i realna brojnost na frontu
• Amerika po svetu sprovodi strategiju kontrolisanog haosa – da li uspeva?
• Tramp sve uspešniji u povezivanju Rusije i Kine: Lavrov u Pekingu — Si traži bližu i jaču saradnju sa Rusijom
• Postoje samo tri odrasle osobe u svetu koje mogu obuzdati Trampa
• VELIKI UDARAC ZA RUSIJU: Ukrajinska sabotaža pogodila moćni ledolomac za Arktik – i tajni špijunski brod
• Ukrajina: rat bez kraja, spori napredak i borba za svako selo