Napad na brodogradilište u Viboru (lučki grad u Finskom zalivu sa 80.000 st) odneo je dva strateška plovila odjednom. Rusi istražuju sabotažu iznutra, a FSB ispituje sve radnike noćne smene.

Viborg, Lenjingradska oblast, Finski zaliv, Rusija

Šta se zapravo dogodilo u Viboru?

Tokom masovnog napada dronova na Lenjingradsku oblast 25. marta, Generalni štab Oružanih snaga Ukrajine objavio je da su njihove „združene snage“ teško oštetile brodogradilište Viborg. Ko god da je napad izveo i kako, posledice su katastrofalne za Rusiju – i to sa ozbiljnim geopolitičkim implikacijama.

Meta napada bila je Purga (rus. Mećava) – novi, napredni arktički ledolomac-patrola izgrađen posebno za obalsku stražu FSB-a, ruske tajne policije i naslednika KGB-a. Brod je pogođen blizu vodene linije i trenutno je nagnut u stranu pod uglom od 40 stepeni, oslonjen na susedni brod. Stručnjaci procenjuju da je Purga praktično nepopravljiva.

FSB pokrenuo vanrednu istragu

U Rusiji vlada gotovo potpuni medijski muk o ovom događaju. FSB je uspostavio takozvanu „specijalnu filtracionu zonu“ u brodogradilištu i intenzivno ispituje sve radnike koji su bili na noćnoj smeni. Istraživanje je usmereno na one koji su imali pristup sistemima balasta i podvodnim spojevima trupa broda.

Jedna od glavnih teorija FSB-a jeste da su predmet sabotaže tzv. Kingston ventili – podvodni ulazi za morsku vodu koji kontrolišu plovnost broda. Pokrenute su i pojačane patrole ronilaca i anti-sabotažnih plovila u Viborškom zalivu, a zaposlenima u brodogradilištu masovno se pretražuju mobilni telefoni.

Brod Viceadmiral Buriličev u izgradnji, Viborg, Rusija

Kolateral koji Rusija nije očekivala: Špijunski brod u ruševinama

Uz Purgu, teška šteta naneta je i brodu Viceadmiral Buriličev – ruskom strateškom plovilu koje zvanično nosi oznaku okeanografskog istraživačkog broda, ali je u stvarnosti jedno od ključnih oruđa Rusije u tzv. „ratovanju na morskom dnu“.

Buriličev je specijalizovano plovilo koje operativno koristi dubokomorske autonomne podvodne vozile sposobna da rone na dubinu veću od 6.000 metara. Koristi se za izviđanje i potencijalno ugrožavanje podmorske NATO infrastrukture – podmorskih kablova i cevovoda.

Nakrenuta Purga oslonila se direktno na Buriličev i prema dostupnim informacijama uništila deo njegove osetljive palubne opreme, uključujući dizalice i instrumente. Procenjuje se da su posledice po Buriličev takođe ozbiljne.

Dron ili sabotaža? Fotografije otkrivaju pravu istinu

Fotografije broda govore sve. Na trupu i beloj nadgradnji Purge nema vidljivih oštećenja tipičnih za udar drona – ni rupe od udarca, ni tragova čađi od požara. Brod se nagnuo jer je jedan ili više brodskih odjeljaka napunjen vodom – što ukazuje na podvodni eksploziv, limpet minu, podvodni dron-kamikazu ili sabotažu iznutra.

Prve fotografije procurile su putem pro-ukrajinskog Telegram kanala, a potom je Generalni štab Oružanih snaga Ukrajine objavio i visokorezolusne snimke na društvenim mrežama. U ruskim medijima – ni reči, ni fotografije.

Mornarica Ruske Federacije

Zašto je Purga bila toliko važna?

Rusija je još 2012. najavila izgradnju 20 arktičkih graničnih punktova, a plovila poput Purge bila su okosnica te ambicije. Arktik je za Rusiju pitanje nacionalnog identiteta i ekonomske budućnosti – tu leže ogromne rezerve ugljovodonika, a Severni morski put postaje sve važnija globalna ruta.

Uništenje Purge direktno narušava rusku sposobnost da policijski i vojnički kontroliše otvaranje polarnih plovnih puteva.

Zanimljivo, i SAD ubrzano grade sopstvenu flotu ledolomaca kroz tzv. ICE Pact – trilateralni sporazum sa Kanadom i Finskom potpisan u julu 2024. Nanošenje strateških gubitaka Rusiji na Arktiku sve otvorenije postaje cilj SAD-a i njihovih severnih NATO saveznika.

Sabotaža duboko unutar Rusije – sistemski problem

Napad na Viborg nije izolovani incident. Prema dostupnim podacima obaveštajnih službi i open-source izveštavanja, od 2024. do ranog 2026. unutar Rusije evidentirano je između 150 i 200 zasebnih napada na vojnu i dualnu infrastrukturu. Ruski sudovi su samo u 2025. i početkom 2026. osudili više od 150 osoba zbog sabotaže, paljevine i atentata.

Najmanje 20 ruskih generala i nekoliko visokih obaveštajnih i pomorskih oficira ubijeno je ili poginulo pod sumnjivim okolnostima tokom posled nje dve godine.

Takođe, do 27. marta 2026, između 35 i 40 ruskih ratnih brodova uništeno je, teško oštećeno ili neutralisano od strane Ukrajine – a zona operacija proširena je hiljadu kilometara na sever, do Baltičkog mora.

Zaključak: Rusija ne može da zaštiti vlastitu teritoriju?

Gubitak Purge predstavlja ozbiljan strateški udarac za FSB i Rusiju u celini. Ako se pokaže da je i Buriličev trajno oštećen, razmere štete su još veće. Ono što ova epizoda jasno pokazuje jeste da Rusija, uprkos svim naporima, demonstrira limitiranost svojih nastojanja da spreči visokoefikasne napade na sopstvenoj teritoriji. Ali, sa preko 60.000 km dužina granice RF, od čega je ona vodena blizu 40.000 km, teško da je moguće zaštititi iole uspešno. Barem ne dok nije proglašeno – ratno stanje.