Kineski predsednik Si Đinping primio je u sredu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i pozvao na bližu i jaču stratešku koordinaciju između Kine i Rusije — kako bi dve zemlje „čvrsto branile svoje legitimne interese“ i zaštitile jedinstvo zemalja Globalnog juga. Poseta je deo intenzivnih priprema za novi lični susret Si Đinpinga i Vladimira Putina, za koji se koji se očekuje da bude realizovan neposredno nakon posete Donalda Trampa Pekingu.
Biće to rekordni 46. susret dva predsednika — broj koji verovatno nikada neće biti sustignut. I sve to u samo 13 godina, odnosno od 2013. kada je Đinping došao na čelo NR Kine.
Sergej Lavrov i Vang Ji
Lavrov i Vang Ji: Svet se menja, Peking i Moskva se zbližavaju
Dan ranije, u utorak, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji održao je sa Lavrovim opsežne razgovore u Pekingu, ocenivši da međunarodna situacija prolazi kroz „ozbiljne turbulencije“, da su štetne posledice „unilateralne hegemonije“ sve izraženije, a sistem globalnog upravljanja pred dubokim promenama.
Obe strane su razmenile stavove o nizu gorućih međunarodnih pitanja — od sukoba SAD i Irana, preko situacije u azijsko-pacifičkom regionu, do krize u Ukrajini.
U takvim okolnostima, naglasio je Vang Ji, kinesko-ruski odnosi „čvrsto stoje“, a saradnja u različitim oblastima ostaje „snažna i otporna“. Nakon razgovora, ministri su zajednički potpisali Plan konsultacija ministarstava inostranih poslova dveju zemalja za 2026. godinu.
Jubileji kao povod, strateška koordinacija kao cilj
Ova godina nosi posebnu simboličku težinu za odnose Moskve i Pekinga: obeležava se 30 godina od uspostavljanja kinesko-ruskog strateškog partnerstva koordinacije, kao i 25 godina od potpisivanja Ugovora o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji. Vang Ji je istakao da oba jubileja treba da posluže kao odskočna daska za podizanje bilateralnih odnosa „na viši nivo“.
U tom duhu, pozvao je na jačanje saradnje u okviru multilateralnih foruma — pre svega Ujedinjenih nacija, zatim Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), čija se 25. godišnjica osnivanja takođe obeležava ove godine, kao i grupacije BRIKS. Kirgizija će biti domaćin ovogodišnjeg samita ŠOS, a Peking i Moskva poručuju da će zajednički podržati uspešno održavanje tog skupa.
Nuklearni trijumvirat: Putin, Si Đinping, Kim Džong Un (Pezeškijan u drugom redu)/Sergey Bobylev
Si Đinping: Stabilnost naših odnosa je posebno dragocena
Susret Si Đinpinga i Lavrova bio je i po tonu i po sadržaju znatno više od protokolarnog prijema. Kineski predsednik je odmah postavio okvir: stabilnost i izvesnost kinesko-ruskih odnosa „posebno su dragoceni u promenljivoj i turbulentnoj međunarodnoj situaciji“, rekao je Si, i pozvao obe zemlje da preuzmu odgovornosti koje nose sa sobom i njihov status velikih sila i stalnih članica Saveta bezbednosti UN.
Zamolio je tom prilikom Lavrova da predsedniku Putinu prenese „iskrene pozdrave“. Takođe, Si je pozdravio razvoj sveobuhvatnog strateškog partnerstva i koordinacije dveju zemalja, ističući da je Ugovor o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji pokazao „sve veću vitalnost i uzoran značaj.“
„Kina i Rusija treba da održe stratešku odlučnost, poverenje i podršku jedni drugima, i da nastave zajednički razvoj“, poručio je Si, dodavši da je neophodno „u potpunosti iskoristiti prednosti blizine i komplementarnosti, produbiti saradnju na svim frontovima i povećati otpornost sopstvenog razvoja.“
Si je pozvao i na pojačanu multilateralnu saradnju — da se dve zemlje udruže u oživljavanju autoriteta i vitalnosti UN-a, da intenzivnije koordinišu unutar ŠOS-a i BRIKS-a, i da zajednički promovišu razvoj međunarodnog poretka „u pravednijem i razumnijem pravcu.“
Lavrov: Neke zemlje formiraju ‘male kružoke’ protiv nas
Lavrov je u razgovorima sa Vang Jijem jasno ocrtao rusko viđenje geopolitičkog trenutka: neke zemlje, rekao je, pokušavaju da formiraju „male kružoke“ kako bi obuzdali Rusiju i Kinu. Pozvao je na usklađivanje ruske vizije „Većeg evroazijskog partnerstva“ sa kineskim globalnim inicijativama, te na zajedničku odbranu stabilnosti međunarodnog sistema.
Pred Si Đinpingom Lavrov je bio u još konstruktivniji u tonu: preneo je Putinove „iskrene pozdrave i najbolje želje“, ocenio da su rusko-kineski odnosi pokazali „visok stepen otpornosti“ usred složenog spoljnog okruženja, sa „zdravim zamahom u trgovinskoj i investicionoj saradnji“ i sve intenzivnijim kulturnim i međuljudskim razmenama.
Rusija je, dodao je, spremna da ozbiljno sprovede konsenzus dvojice predsednika, ojača praktičnu saradnju i zaštiti „međunarodnu pravičnost i pravdu“ — doprinoseći na taj način svetskom miru i stabilnosti. A tom konsenzusu se nada i poznati i naširoko citirani američki profesor Džefri Saks, o čemu više možete saznati – OVDE.
Tramp sa Putinovom slikom u ruci nakon susreta na Aljaski
Trampov paradoks: Pritisak koji spaja
Ono što ostaje neizrečeno u zvaničnim saopštenjima, ali jeste predmet razmišljanja — uloga Vašingtona u ovom zbližavanju. Trampova administracija — agresivnom spoljnom politikom, olakom upotrebom oružja, carinskim ratovima, pritiskom i na saveznike i na one koji to nisu, uz potpuno nepredvidivu spoljnu politiku, kao i otvoreno konfrontiranje sa ostatkom sveta — postiže upravo suprotno od onoga što bi američka strateška doktrina trebalo da želi: gura Rusiju i Kinu sve dublje u zajednički strateški zagrljaj.
Peking i Moskva to odavno i ne kriju. Ni Bajden nije bio puno oprezniji. Svaki novi Trampov potez na međunarodnoj sceni, čini se, postaje još jedan argument za ono što obe prestonice već godinama strpljivo grade — alternativni svetski poredak u kome se Sjedinjene Države ne podrazumevaju kao neizostavan arbitar.
I ne samo to. Sa ravno 100 održanih zajedničkih vojnih vežbi svih rodova vojske i u svim mogućim formatima, uz značajno komplamentarnu strukturu dveju armija po gotovo svim segmentima, neće biti (pre)velikog iznenađenja ako u skorijoj budućnosti dobijemo još jedan, ujedno i daleko najjači vojni pakt na planeti.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
