Senzacionistički naslovi, posebno na Zapadu, preplavili su veliki broj medija o zapravo beznačajnom događaju – Peking je od 1. januara obustavio kupovinu struje iz Rusije, iako imaju zajednički ugovor „težak“ 100 milijardi kilovat‑časova, koncipiran sve do kraja 2037. godine. Ovo je bio toliko očekivani znak za Zapad (makar za neke) – da nešto nije u redu sa kinesko‑ruskim odnosima.

Hidrocentrala u oblasti srednjeg Sibira, Krasnojarsk, Rusija

Da li je tačno, i ako jeste – zbog čega?

Kina je zaista od 1. januara 2026. godine u potpunosti zaustavila uvoz električne energije iz Rusije, uključujući i minimalne količine predviđene važećim ugovorom (12 megavata), prenosi ruski list Komersant, pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom, uz procenu da je malo verovatno da će izvoz ruske električne energije u Kinu biti obnovljen tokom 2026. godine.

Šta je stvarni razlog ovog zaustavljanja, ne i odustajanja – saznaćete do kraja ovog izveštaja.

Neočekivani obrt u realizaciji tesne saradnje dva vodeća strateška partnera, ili?

Kao glavni razlog za obustavu isporuka navodi se rast izvozne cene ruske električne energije, koja je u jednom trenutku premašila unutrašnje cene struje u Kini. To je kupovinu učinilo ekonomski nepovoljnom za kinesku stranu, posebno u uslovima kada Peking poslednjih godina značajno povećava sopstvene proizvodne kapacitete.

Dalekovodi

Koliki je obim ruskog „strujnog“ izvoza u Kinu?

Rusija je u Kinu izvozila struju uglavnom kao višak svoje proizvodnje sa Dalekog istoka, po ugovoru zaključenom još 2012. godine sa kineskom državnom korporacijom, sa rokom važenja do 2037. Prema njemu, u Kinu je ukupno trebalo da bude isporučeno pomenutih 100 milijardi kilovat‑časova, odnosno – u proseku oko četiri milijarde kilovat‑časova godišnje.

Međutim, realizacija ugovora je tokom godina varirala: od 2012. do 2020. izvoz je u proseku iznosio oko tri milijarde kWh godišnje, uz povećanje isporuka na zahtev Kine zbog energetskih nestašica na severoistoku zemlje, na nivo od 4,7 milijardi kilovat‑časova 2022. Ali, od avgusta 2023. godine izvoz je u kontinuiranom padu, da bi u 2025. dostigao svoj minimum, ispod 1 milijarde kilovat-časova.

Šta kažu u Rusiji?

Iz Rusije navode da ne postoje planovi za raskid ugovora sa ruske strane, kao ni formalna inicijativa za raskid od strane Kine. „Strane trenutno razmatraju različite mogućnosti trgovanja električnom energijom. Sa kineskom stranom smo u stalnoj komunikaciji i nema govora o jednostranom raskidu ugovora“, saopštava ruska strana. Istovremeno, ističu da u energetskom sistemu ruskog Dalekog istoka raste domaća potrošnja, dok proizvodni kapaciteti ne prate taj rast, što dodatno ograničava izvozne mogućnosti.

Dva predsednika: Si i Putin, foto: Mark Larston/Rojters

Misterija kineske odluke

Rast cena električne energije namenjene Kini prevazišao je tamošnju prodajnu cenu prema kineskim potrošačima. U takvoj situaciji Kini se nije isplatio dalji uvoz, dok sa druge strane i sama jača svoje proizvodne kapacitete u skladu sa svojom politikom obavezne strateške samodovoljnosti. Mnogo važniji razlog od same cene jesu – minorne realizacije na obe strane. Kina godišnje troši preko 9.000 milijardi kilovat‑časova.

Uvoz iz Rusije je tako nadopunjavao samo 4 milijarde (i to u najboljim godinama) kilovat‑časova, odnosno 0,05% kineskih potreba. Na drugoj strani, Rusija je onda kada je davala svoj pomenuti maksimum u izvozu – zarađivala (bruto) najviše 200 miliona dolara godišnje u tom aranžmanu. Ali, od 2022. otpočinje pad mogućnosti za izvoz. Ruska namenska proizvodnja za potrebe svoje ratne mašinerije drastično podiže potrošnju. Posebno ona na Dalekom istoku.

Fabrike za vojnu proizvodnju ne samo da su počele da rade u punom kapacitetu – već i u tri smene. Prešlo se na ratnu privredu. I dok neki na Zapadu trljaju ruke u uverenju da su to prvi signali pukotina u rusko‑kineskom odnosu, ove dve sile pripremaju nove zajedničke vojne vežbe – jubilarne 100. po redu u poslednjih 20 godina od Putinovog preuzimanja upravljanja Rusijom.