Osmi samit „Evropske političke zajednice”, neformalnog tela bez koncepta, dokumenata i budžeta — okuplja danas u jermenskoj prestonici 47 lidera što priznatih, što nepriznatih država. Srbija tako za istim stolom dobrovoljno sedi sa „Kosovom” i Kurtijem. Kanada dolazi kao prvi vanevropski gost, tražeći rezervni teren izvan severnoameričkog kontinenta, uplašena Trampovim širokopojasnim aspiracijama.

Tu je i generalni sekretar NATO, Rute, zlu netrebalo. Makronova diplomatska dosetka tako nastavlja da živi — iako niko zapravo ne zna čemu ona služi.

Šta je to Evropska politička zajednica i zašto je mnogi ne shvataju ozbiljno

Zamislimo međunarodnu organizaciju koja nema sedište, nema sekretarijat, nema stalne predstavnike, nema budžet, nema obavezujuće odluke i najvažnije od svega — nema ni suštinu, niti jasnu budućnost. Sada je zamislite kako saziva samit na koji dolaze predsednici, premijeri i šefovi država skoro sa celog kontinenta — plus Kanada i neizbežni NATO. Zapravo, ne sa celog kontinenta, već sa 59%, dakle bez 41% nepozvanih, Rusije i Belorusije. To je Evropska politička zajednica (EPZ).

Ideja potiče od francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji ju je posle mnogo razmišljanja — lansirao u maju 2022, nekoliko meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu. Cilj je bio, bar formalno, da se stvori platforma za politički dijalog između zemalja EU i onih koje to nisu — ali žele da budu odane Briselu, ili im bar odgovara da tako izgledaju, a da istovremeno to EU ne košta ništa ili makar ne puno. Prvi samit održan je u oktobru 2022. u Pragu, sa 44 učesnice. Od tada, ta porodična fotografija menja lokaciju svakih nekoliko meseci.

U ponedeljak je na redu Jerevan. Osmi samit i Jermenija kao formalni domaćin.

Format bez forme: veliki okrugli sto na koji svako dolazi po svome

Zbog toga što EPZ nema institucionalni okvir koji bi je učinio ozbiljnom organizacijom, radi se, u suštini, o platformi za razgovor — za teme kao što su energetika, bezbednost, klimatske promene, migracije. Svako govori po nekoliko minuta, niko ni za šta nije odgovoran, i svi odu kući. Briselski zvaničnici pažljivo naglašavaju da EU nije organizator, već samo „facilitator” ove platforme — što samo po sebi govori koliko je ta konstrukcija klimava.

Kritičari su to primetili odmah. Savet Evrope — koji postoji 74 godine i ima 46 članica — osetio se zbunjenim i malo uvređenim. Njegov portparol je podsetio da „takva panevropska zajednica već postoji”. Bivši zamenik grčkog premijera Evangelos Venizelos bio je oštriji: nije bilo ni potrebno ni prikladno stvarati novi krug. I ima pravo — ali novi krugovi ipak nastaju, jer nekome odgovaraju. Slično, ali opasnije — Trampov „Odbor za mir”.

Simulacija umesto proširenja: za koga je EPZ zapravo izmišljena

Ključni kontekst koji objašnjava sve jeste — proces proširenja EU koji je zaglavio. Bolno sporo, kako to analitičari opisuju, i bez izgleda da se u skorije vreme odblokira. EU ne može brzo da primi Ukrajinu, Moldaviju, balkanske zemlje — a da sama ne izgubi sposobnost funkcionisanja. S druge strane, ne može tim zemljama reći: čekajte pored već 20 „otčekanih”, još dvadeset godina.

EPZ je pokušaj da se taj jaz premosti nečim — makar i simboličnim. Zemlja kandidat za EU dobija stolicu na skupu. Poziva se na razgovor. Uključena je u širu evropsku priču. Ali bez prava, bez obaveza, bez garancija, bez vremenskog okvira. To nije ni „lajt verzija EU” — to je diplomatska čekaonica sa formalnim druženjem, obilascima lokaliteta, hranom — i dnevnicama putnika namernika. O trošku poreskih obveznika. Za uloženi novac pseudopolitičari okupljeni u Jerevanu dobijaju tačno ono što im treba — privid koji će svako iskoristiti za svoje potrebe pred domaćom publikom.

Za Srbiju, koja godinama kruži oko pristupnih poglavlja i čeka na signal koji ne dolazi, EPZ je još jedan u nizu formata koji popunjavaju kalendar bez da menjaju stvarnost.

Jerevan: geopolitički signal kao mač u kamenu

Što se tiče ovogodišnjeg domaćina — Jermenija nije slučajno izabrana. Zemlja od tri miliona stanovnika koja se polako, ali vidljivo, odvaja od ruskog uticaja dobija priliku da pred celom Evropom pokaže kuda ide, kada je već izgubila Nagorno-Karabah.

Premijer Nikol Pašinjan vodi politiku diverzifikacije koja je u praksi sve više proevropska. Jermenija je još 2017. potpisala Sporazum o sveobuhvatnom partnerstvu sa EU, a prošle godine donela zakon kojim formalno izražava nameru da aplicira za članstvo — što je politički rezrez sa susednom Gruzijom koja ide u suprotnom pravcu. Pašinjan se suočava sa parlamentarnim izborima u junu, uz tri opozicione stranke naklonjene Moskvi, pa mu domaćinstvo ovakvog skupa dolazi kao savršena predizborna scenografija.

Vladimir Putin je u aprilu rekao Pašinjanu direktno: Jermenija ne može biti istovremeno u EU i u Organizaciji kolektivne bezbednosti (ODKB) pod ruskim okriljem. Pašinjan je već zamrzao članstvo u ODKB 2024. Problem za Jermeniju je moguća fatalna greška. Suvise blizu ruskom gravitacionom polju, i suvise daleko od obala EU. I Kanada i Grenland strepe od SAD na drugoj strani sveta.

Makron je u Jerevanu gost posebnog statusa, na nivou bilateralne državne posete. Očekuje se i poseta Gjumriju, drugom gradu Jermenije. Ulicama Jerevana već je slavodobitno prošetao sa svojim ushićenim domaćinom. Jerevan očekuje i ponudu za veće finansiranje iz EU u zamenu za određenu demokratizaciju. Jermenska udruženja iseljenika u Evropi, kritikuju EU političare što Pašinjanu ovim posetama daju određeni legitimitet.

Kanada za stolom: kad „evropska” zajednica prestaje biti evropska

Jedan od najzanimljivijih detalja ovogodišnjeg samita jeste dolazak kanadskog premijera Marka Karnija — kao prvog neevropskog lidera koji prisustvuje skupu EPZ. Karni otvoreno gradi nove trgovinske i diplomatske saveze nakon što su se odnosi sa Vašingtonom, pod Donaldom Trampom, dramatično pogoršali. Kanada traži partnere, a Evropa je tu.

Kanadski diplomati su odbacili spekulacije da Otava razmatra pristupanje EU — što bi, inače, bilo pravno i geografski apsurdno. Ali prisustvo na EPZ samitu je poruka: Kanada želi da bude deo evropski orijentisanog bloka zemalja koje dele vrednosti liberalne demokratije i multilateralnog poretka.

Ironija, naravno, nije mala. Organizacija u čijem nazivu stoji „evropska” prima prvog vanevropskog člana na samitu posvećenom „budućnosti Evrope”. Što lepo ilustruje koliko je EPZ zapravo labav pojam — dovoljno rastegljiv da uključi sve, a čvrst samo koliko i poslednja fotografija lidera ispred nekog dvorca. Nešto poput Eurosonga i Izraela i Australije na njemu.

Srbija i „Kosovo”: tužna i poznata priča

Srbija je, kao i na prethodnim samitima, prisutna. I kao i na prethodnim samitima, za istim stolom sedi i tzv. „Kosovo” — čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, kao ni polovina sveta, kao ni Savet bezbednosti upravo tom UN rezolucijom 1244. Zapravo, razbijanje Srbije priznaje samo Zapad i njegovi sateliti — sa kojima je zvanični Beograd za istim stolom.

Format EPZ nema mehanizam za rešavanje tog problema. Nema pravila o statusu učesnika, nema procedure, nema presedana koji bi zaštitio Srbiju od ovakve situacije. Prisustvuješ, i ćutiš, ili ne prisustvuješ — a onda si „izolovan”. Klasična diplomatska klopka.

Ovo nije sitna proceduralna napomena. Ovo je suštinsko pitanje suvereniteta, koje EPZ format sistemski ignoriše. Srbiji se nudi mesto za stolom — ali uz cenu koju niko ne imenuje naglas.

Zaključak: Klub postoji, ali ne zna čemu služi

EPZ je sada na osmom samitu. Preživela je više nego što su mnogi očekivali. To je, u neku ruku, mali diplomatski uspeh za Makrona. Ali preživljavanje nije isto što i smisao.

Ono što EPZ suštinski radi jeste da drži na okupu šaroliku grupu zemalja — od Norveške do Turske, od Britanije do Srbije, od Moldavije sada i do Kanade — u jednom zajedničkom prostoru razgovora. Bez obaveza, bez prava, bez mehanizama. Za neke, to je korak ka većoj Evropi. Za druge, to je visokoprofilna zamena za odgovor na pitanje koje EU već godinama odlaže: ko zapravo može da postane njen član, kada i u kom formatu. Tim pre što i za Crnu Goru pripremaju izuzetak, o čemu više možete saznati upravo — OVDE.

Odgovor na to pitanje se neće naći u Jerevanu. Ali fotografija će biti lepa. Kao i zajedničko saopštenje.