Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve logora Jasenovac, Mauthauzen i Dahau, 21.04. položio venac Svetim srpskim novomučenicima Jasenovačkim ispred Časnog Krsta kod hrama Svetog Arhangela Mihaila u Doljanima kod Podgorice, saopšteno je iz Skupštine Crne Gore.
„Želim da kažem da smo mi, naša generacija i ovaj saziv naše Skupštine, blagosloveni jer smo, prvi na planeti, doneli jednu takvu rezoluciju. To je uradila ova malena Crna Gora. Ta malena Crna Gora i njeni građani, posebno oni verujući, znaju da na stotine hiljada duša tih mučenika moli se pred Bogom za sve nas.

Taj blagoslov će se preliti i izliti i na ovu zemlju i na njen narod i pomoći će nam da budemo bolji, uspešniji, da budemo ljudi, kako je govorio naš patrijarh Pavle“, poručio je Mandić.

Crna Gora je to uradila ne samo prva, već i jedina za sada.

Jasenovac/Balkan history

Crna Gora i Hrvatska ponovo po ivici političkih razmirica: sećanje na Jasenovac između pijeteta i dnevnopolitičkih potreba

Dan sećanja na žrtve logora Jasenovac, Mauthauzen i Dahau, otvorio je osetljivu temu odnosa sa Hrvatskom. Iako se radi o komemorativnom događaju koji, na prvi pogled, ima za cilj odavanje počasti stradalima u Drugom svetskom ratu, politički kontekst učinio je da ova inicijativa preraste u regionalni spor. U središtu pažnje upravo je predsednik Skupštine Andrija Mandić, čija politička orijentacija dodatno pojačava sumnje hrvatske strane da iza svega stoji šira politička agenda.

Čini se da nije pomoglo ni to što su žrtve logora Jasenovac, dominatno Srbi — „upakovani“ sa onim međunarodnim, u Mauthauzenu i Dahauu, gde je prema procenama stradalo oko 20.000 Srba. Za razliku od ova dva, procene žrtava u Jasenovcu kreću se od preko 50.000 Srba i po 20.000 Roma i Jevreja — do više od 700.000 stradalnika. Razlike su drastične i rezultat su uništavanja dokumentacije od strane vladajućih ustaških snaga u Hrvatskoj.

Hrvatski zvaničnici tvrde da se istorijske teme koriste selektivno, u funkciji unutrašnje politike i regionalnog pozicioniranja, a ne kao iskren pokušaj suočavanja sa prošlošću. Za to vreme — zvanični Beograd bez rezolucije.

Rezolucija iz 2024. kao okidač dugotrajnog spora

Koreni aktuelnog nesporazuma sežu u 2024. godinu, kada je crnogorski parlament usvojio rezoluciju o logoru Jasenovac. Tim dokumentom Jasenovac je označen kao mesto genocida, uz inicijativu da se uvede zvanični Dan sećanja. Takva formulacija izazvala je oštru reakciju Zagreba, koji je potez ocenio kao politički motivisan i usmeren ka produbljivanju istorijskih podela.

Usledila je protestna nota i vidljivo zahlađenje diplomatskih odnosa, što se odrazilo i na evropski put Crne Gore, posebno kroz blokadu određenih pregovaračkih poglavlja. Za deo međunarodne i regionalne javnosti problem nije u samom obeležavanju Jasenovca, već u načinu na koji se ono politički interpretira. Kritičari smatraju da se terminologija i simbolika koriste selektivno, bez istovremenog priznanja i drugih zločina iz novije istorije.

Grlić Radman

Hrvatska: između podrške sećanju i osporavanja motiva

Zvanični Zagreb naglašava da je obeležavanje žrtava ustaškog režima civilizacijska i moralna obaveza, ali istovremeno dovodi u pitanje kredibilitet inicijatora u Crnoj Gori. Ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman poručio je da Hrvatska kontinuirano neguje kulturu sećanja, ali da politički akteri iz Podgorice, prema njegovim rečima, ne deluju iskreno.

Posebno osetljiv deo njegove izjave odnosi se na optužbe da deo političke scene u Crnoj Gori relativizuje ili negira zločine iz devedesetih, uključujući genocid u Srebrenici. Time se pitanje Jasenovca premešta iz istorijskog u savremeni politički okvir, gde postaje sredstvo međusobnih optužbi.

Hrvatska strana takođe insistira na potrebi da se Crna Gora suoči sa sopstvenom ulogom u ratovima tokom raspada Jugoslavije, uključujući napade na Dubrovnik i postojanje logora Morinj. Ova pitanja ostaju otvorena rana u bilateralnim odnosima.

U svakom slučaju, ukoliko hrvatska strana drži do toga da je u Srebrenici počinjen genocid, ne bi joj trebalo smetati da je u desetostruko ili čak stostruko većem obimu to isto urađeno u Jasenovcu.

Unutrašnja politička dimenzija u Crnoj Gori

Pored spoljnopolitičkog aspekta, ova tema ima i snažnu unutrašnju dimenziju. Deo opozicije i manjinskih partija u Crnoj Gori tvrdi da vlast instrumentalizuje istorijske teme kako bi konsolidovala biračko telo i skrenula pažnju sa aktuelnih problema. Adrijan Vuksanović iz Hrvatske građanske inicijative ukazao je na, kako smatra, selektivan pristup istoriji, ističući da se pojedini događaji naglašavaju, dok se drugi zanemaruju.

On je posebno kritikovao činjenicu da se istovremeno ne pridaje isti značaj državnim praznicima poput Dana nezavisnosti. Ovakve ocene ukazuju na duboku podeljenost unutar crnogorskog društva kada je reč o identitetskim i istorijskim pitanjima, što dodatno komplikuje odnose sa susedima.

Evropski put kao kolateralna šteta

Jedna od najkonkretnijih posledica ovakvih sporova jeste usporavanje evropskih integracija Crne Gore. Hrvatska, kao članica Evropske unije, već je pokazala spremnost da bilateralna pitanja uključi u pregovarački proces, što se videlo kroz blokadu zatvaranja Poglavlja 31.

Evropska unija formalno insistira na dobrosusedskim odnosima kao ključnom uslovu za članstvo, što znači da će svaka nova tenzija imati direktan uticaj na dinamiku pregovora. U tom kontekstu, pitanje Jasenovca prevazilazi istorijsku debatu i postaje deo šire političke strategije.

Herceg Novi/hercegnovi.travel

Tradicionalno u Herceg Novom služen parastos žrtvama Jasenovca

Ovaj značajan istorijski datum godinama se obeležava u Herceg Novom, parastosom u organizaciji Manastira Savina I više patriotskih organizacija iz ovog grada u Boki kotorskoj. Pored ostalih to su organizacije Srpsko prosvetno društvo “Prosveta”, Kolo Srpskih Sestara, Srpski Soko, SPD “Karađorđe”.

Danas se posebno treba setiti teških stradanja kroz koja je srpski narod prolazio tokom istorije.
„Naš istorijski zadatak, kako se često ističe u duhovnim porukama, jeste da budemo narod koji živi u veri, svedoči Boga kroz dela i ostaje veran hrišćanskim vrednostima. To podrazumeva život po Jevanđelju, ljubav prema bližnjem, ali i sposobnost da se ne uzvraća zlom na zlo, već da se sačuva dostojanstvo i vera čak i u najtežim okolnostima“, poručio je iguman Makarije nakon parastosa.

Dan sećanja je nešto što treba da ujedini, ne samo potomke stradalnika, već i onih čiju su preci zločine počinili

Logor Jasenovac ostaje jedno od najtragičnijih mesta stradanja u Drugom svetskom ratu, ne samo po svom obimu i brojkama od kojih zastaje dah, već i po metodama koje su masovno primenjivane. Posebno potresan podatak odnosi se na stradanje dece, kojih je, prema dostupnim izvorima, bilo 20.000.

Ovi podaci, bez obzira na razlike u procenama, svedoče o razmerama zločina i predstavljaju trajnu opomenu da se takva stradanja jednostavno ne mogu zaboraviti, ma kako reagovala današnja dnevna politika. Utoliko je poželjnije da obe strane, potomci žrtava i onih koji su zlo činili — zajedno odaju počast tragedijama gradeći tako najjaču moguću branu kako se takvi događaji u budućnosti ne bi mogli ponoviti.

Sama definicija genocida i eventualne različitosti u tumačenjima gde je genocid počinjen, a gde nije, jer same brojke stradalih ne definišu nekakav minimum, čak se uopšte i ne navode u Konvenciji o sprečavanju genocida UN — pokazuje da je neophodna nova konvencija. Posebno kako politika i uticaj sila ne bi imali presudan uticaj na neku sudsku odluku.

Za sada, imamo smernicu da je genocid — namera sistemskog uništavanja nekog dela ili celine nacionalne, verske ili rasne grupe. Po tome, ako je (nesumnjivi) zločin u Srebrenici kada je stradalo više hiljada pripadnika muslimanske zajednice u BiH, za hrvatske zvaničnike — genocid, zar sistemsko i plansko prikupljanje i odvođenje srpskog naroda u Jasenovac i njegovo tamošnje temeljno  uništavanje — nije to isto?

Posebno imajući u vidu nesrazmeru u brojevima ukupnog etničkog korpusa na datom prostoru — i broja ubijenih iz istog.

Otuda pravda za žrtve mora biti dosledna i jednoobrazna, kada već nije dosledan moral svih onih koji nešto priznaju ili osporavaju po liniji ličnih interesa, bilo političkih ili nekih drugih.

UN i nova konvencija o genocidu — jedino su mesto i put za tako nešto, i Generalna skupština u kojoj ne postoji pravo veta.

Korisni linkovi

• EU testira novi model proširenja – Crna Gora verovatna članica, ali pod posebnim pravilima
• 25 minuta za put od 25 sati: Milatović u Tokiju sa Takaiči
• Milatović: Bekstvo tužiteljke Mitrović pokazuje raspad sistema — država koja ne ume da sprovede presudu gubi autoritet
• Ruski ambasador naljutio Crnu Goru