Ministarstvo vanjskih poslova (MVP) Crne Gore, pozvalo je ruskog ambasadora u Podgorici, Aleksandra Lukašika, na hitan razgovor nakon njegovih javnih istupa koji su u Vladi ocenjeni kao direktno mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore. Ovaj diplomatski potez usledio je nakon što je ambasador komentarisao intervju predsednika Crne Gore Jakova Milatovića datom francuskom  listu La Croix, ali i odluku Skupštine Crne Gore da crnogorska vojska učestvuje u NATO mehanizmima podrške i obuke za Ukrajinu. U saopštenju Ministarstva , na čijem čelu je Ervin Ibrahimović, (Bošnjačka stranka), navodi se da su Lukašikove izjave “jasan i neprihvatljiv primer otvaranja pitanja koja se tiču isključivo suverenih odluka Crne Gore”, te da takav pristup “nije u skladu sa pravilima diplomatske prakse i uzajamnog poštovanja”.

Ambasador RF Lukašik 

Crna Gora pored istorijskog, čini se, vuče i nasleđe prethodne višedecenijske vlasti

MVP je, kako se navodi, ruskom ambasadoru ukazalo da Crna Gora svoju vanjsku politiku vodi na temelju ustavnih nadležnosti, strateških opredelenja i preuzetih međunarodnih obaveza. Posebno je naglašeno da je članstvo u NATO-u i proces pristupanja Evropskoj uniji – ključni okvir u kome država definiše svoje odluke. U saopštenju je istaknuto i da će “svako naredno javno komentarisanje političkih procesa u Crnoj Gori, izvan okvira diplomatskog protokola, biti tretirano kao potencijalno neprijateljska akcija”, uz napomenu da će država “u skladu s međunarodnim normama adekvatno reagovati”.

Da podsetimo, nakon intervjua crnogorskog predsednika francuskom listu, a u kome poslao poruku evropskoj javnosti da je proširenje EU najbolja strategija u suočavanju sa uticajem trećih strana, uključujući i Rusiju – ruski ambasador je poručio da su kontraproduktivni pokušaji novih vlasti u Podgorici da ubrzaju napredak CG ka EU na način smanjivanja odnosa sa Rusijom.

Dve nedelje zatim, crnogorski parlament je izglasao i da se crnogorski vojnici šalju u NATO misiju pomoći Ukrajini, nakon čega je usledilo upozorenje ruskog ambasadora da takva odluka zapravo predstavlja čin antiruskog delovanja.

Stav Rusije i ranije poruke ambasadora

Do sada nije objavljeno zvanično saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije povodom pozivanja ambasadora. Ipak, prethodne Lukašikove izjave u medijima ukazuju na to da Moskva krajnje negativno posmatra nedavne odluke i ovih novih crnogorskih institucija. Ambasador je ranije tvrdio da Crna Gora čak i pojačava status neprijateljske države prema Rusiji, posebno nakon pristupanja određenim NATO inicijativama podrške Ukrajini.

Odnosi dve države već duže vreme karakterišu političke tenzije, posebno nakon što je Crna Gora 2017. godine postala članica NATO, a i kasnije se činom pridruživanja sankcijama EU protiv Rusije. Poslednji slučaj dodatno potvrđuje da su diplomatski odnosi ostaju opterećeni usled  suprotstavljenih pogleda na međunarodne procese. Ministarstvo je ponovilo da Crna Gora ostaje posvećena “otvorenoj i konstruktivnoj komunikaciji sa svim državama”, ali uz strogo poštovanje principa suvereniteta, međunarodnog prava i diplomatskih standarda.

Crna Gora na moskovskom spisku neprijateljskih zemalja, po prvi put u čitavoj svojoj istoriji

Moskva Crnu Goru zbog deklarisanih stavova, ali i konkretnih antiruskih poteza –  svrstava među „neprijateljske“ zemlje, dok Podgorica ostaje čvrsto pozicionirana unutar evroatlantskog sistema kome je prethodno pristupio režim Mila Đukanovića, bez sprovedenog referenduma. Zato ovaj potez neće izazvati dramatične posledice, ali će zato dodatno “ojačati” već hladne i protokolarne odnose, sa malo ili nimalo političke suštine. Pozivanje ambasadora nije poruka Rusiji koliko je poruka međunarodnoj zajednici, preciznije, Zapadu: Crna Gora ostaje dosledna svojoj suštinskoj opredeljenosti u skladu sa prethodnim politikama i kao takva, čvrsto usidrena u evroatlantskoj bezbednosnoj arhitekturi.