Vlada Crne Gore utvrdila je Predlog izmena zakona o legalizaciji kojim se produžavaju rokovi, ublažavaju uslovi i omogućava promet objekata u postupku ozakonjenja, uz poruku da se problem rešava sada, a ne kroz nova višegodišnja odlaganja, u nastojanju da se izbegnu greške i štete poput onih nanetih građanima u regionu.

Vlada Crne Gore/Flickr

Vlada Crne Gore predložila blaže uslove za legalizaciju

Vlada Crne Gore utvrdila je, na poslednjoj sednici, Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata, kojima se predviđaju blaži uslovi za legalizaciju bespravnih objekata, produženje postojećih rokova i uvođenje mogućnosti da se određeni nelegalni objekti nađu u pravnom prometu dok traje postupak ozakonjenja.

Kako se navodi u obrazloženju objavljenom na zvaničnom sajtu Vlade, dosadašnji zakonski okvir, koji se primenjuje od 2018. godine, nije dao očekivane rezultate, jer veliki broj postupaka nikada nije priveden kraju, dok su rokovi i formalni uslovi u praksi često bili neizvodljivi za veliki deo građana.

Vlada naglašava da se predloženim izmenama ne legalizuje nelegalna gradnja retroaktivno i bez kontrole, već se pokušava stvoriti funkcionalniji i realniji model koji omogućava da se problem legalizacije, započet donošenjem zakona 2018. godine, konačno pokrene sa mrtve tačke.

Vlada Crne Gore, Podgorica

Nelegalni objekti u postupku legalizacije mogu u promet

Jedna od najznačajnijih novina iz Predloga zakona odnosi se na omogućavanje prometa objekata koji su u postupku legalizacije, iako formalno još nisu ozakonjeni.

U obrazloženju Predloga navodi se da se uvodi pravni osnov kako bi se omogućilo raspolaganje takvim nepokretnostima, uz ispunjenje osnovnih uslova propisanih zakonom. Kako stoji u dokumentu Vlade, cilj ove mere je da se otkloni blokada tržišta nepokretnosti i ograničavanje prava svojine građana nad objektima koje faktički koriste godinama.

„Predloženim rešenjima omogućava se da se objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju mogu naći u pravnom prometu, čime se otklanja blokada tržišta nepokretnosti i ograničavanja prava svojine građana“, navodi se u obrazloženju Predloga zakona.

Ova odredba ima poseban značaj za vlasnike koji su do sada bili sprečeni da prodaju, poklone ili opterete hipotekama svoje objekte, iako u njima žive, plaćaju poreze i komunalne obaveze. Vlada ocenjuje da je postojeće stanje pravno i socijalno neodrživo i da faktička realnost mora dobiti jasan pravni okvir.

Produženje rokova i ublažavanje formalnih uslova

Predlogom izmena zakona predviđa se produženje rokova za podnošenje zahteva za legalizaciju, kao i za dostavljanje kompletne tehničke i pravne dokumentacije.

U obrazloženju se konstatuje da veliki broj građana nije uspeo da ispuni sve formalne zahteve u ranije propisanim rokovima, naročito kada je reč o starim objektima i gradnji u ruralnim i prigradskim područjima, gde često ne postoji potpuna planska dokumentacija.

Vlada navodi da insistiranje na strogim tehničkim i administrativnim kriterijumima u takvim slučajevima praktično onemogućava legalizaciju i produžava problem u nedogled, čime se stvara trajna pravna nesigurnost za desetine hiljada domaćinstava.

Objekat u izgradnji

Problem se rešava sada, ne kroz nova višegodišnja odlaganja

U obrazloženju Predloga zakona i pratećem saopštenju Vlade naglašava se da je namera države da prekine višegodišnju praksu produžavanja rokova i zastoja u sprovođenju zakona o legalizaciji.

Kako se navodi, cilj je da se problem rešava u razumnom roku i u sadašnjem trenutku, a ne da ostane otvoren još niz godina kroz nova produženja rokova.

Vlada konstatuje da je dosadašnji pristup proizveo stanje u kojem veliki broj građana živi u objektima koji formalno ne postoje u pravnom sistemu, što stvara trajnu pravnu nesigurnost, blokira tržište nepokretnosti i narušava poverenje u institucije.

Pravna sigurnost i uređenje prostora kao strateški cilj – i paralela sa Srbijom

U dokumentu se navodi da se izmenama zakona ne šalje poruka da je nelegalna gradnja prihvatljiva, već da se sanira nasleđeno stanje masovne nelegalne gradnje koje je postojalo i pre usvajanja zakona iz 2018. godine.

Krajnji cilj izmena je povećanje pravne sigurnosti građana, stabilizacija tržišta nepokretnosti i uspostavljanje stvarne kontrole nad prostornim razvojem.

Vlada je najavila da će, paralelno sa ovim izmenama, raditi i na jačanju inspekcijskog nadzora kako bi se sprečila nova nelegalna gradnja.

Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata biće upućen Skupštini Crne Gore na razmatranje po redovnoj proceduri.

Iz Vlade poručuju da očekuju da će ove izmene konačno omogućiti da se proces legalizacije, započet 2018. godine, privede kraju u realnom, a ne teorijskom roku.

Paralela sa Srbijom

U tom kontekstu, iz izvršne vlasti poručuju da Crna Gora ovim pristupom nastoji da izbegne greške koje su pratile slične procese u regionu, najverovatnije misleći na Srbiju i na Zakon o ozakonjenju objekata iz 2015. godine („Službeni glasnik RS“, broj 96/2015), a sa kojim je uvedena potpuna zabrana prometa nelegalizovanih nepokretnosti, o čemu više možete saznati – ovde. Ta mera je, prema ocenama stručne javnosti, godinama blokirala tržište, dovela veliki broj građana u pravnu i finansijsku neizvesnost i proizvela dodatne socijalne probleme, jer vlasnici nisu mogli da prodaju, poklone ili opterete svoje objekte, iako su u njima živeli i izmirivali sve obaveze prema državi.