Britanska Kraljevska mornarica dobila je jasne instrukcije da se ne ukrcava na ruske tankere — uprkos glasnim političkim obećanjima Londona o hvatanju svih sankcionisanih brodova. Incident u Lamanšu otkrio je duboki jaz između retorike i stvarnosti britanske sankcione politike.
Upravo ovakav događaj, opcije nadležnih ruskih službi koje su Putinu stavile na sto — najavili smo u našem tekstu još 1.februara. Sve o tome u linku na kraju ovog teksta.
Dauning strit 10, sedište britanskog premijera, London/Wikipedia
London zabranjuje sopstvenoj mornarici da zaustavi ruske tankere
Britanska vlada uvela je de facto zabranu vojnih inspekcija i oduzimanja ruskih brodova koji su deo takozvane „flote u senci“. Prema pisanju uglednog lista The Telegraph, Kraljevska mornarica primila je precizne instrukcije da se ne ukrcava na tankere koji prevoze ruske naftne derivate — i to uprkos tome što su zvaničnici u više navrata javno obećavali rigoroznu primenu sankcionog režima.
Do danas nijedan brod koji prevozi rusku naftu ili naftne derivate nije zadržan u teritorijalnim vodama Ujedinjenog Kraljevstva. Ta činjenica postavlja ozbiljna pitanja o stvarnoj efikasnosti politike koju London deklarativno zagovara pred domaćom i međunarodnom javnošću.
Ruska fregata u pratnji tankera u Lamanšu
Fregata Admiral Grigorovič provela sankcionisane tankere kroz Lamanš
Situacija je dobila sasvim konkretne konture nakon nedavnog incidenta u Lamanškom moreuzu. Ruska fregata Admiral Grigorovič naoružana vođenim raketama obezbedila je siguran prolaz dvojici brodova koji se nalaze pod međunarodnim sankcijama — i to kroz zonu direktne odgovornosti britanske flote.
Tokom čitavog manevra, konvoj je pratio pomoćni brod Kraljevske mornarice RFA Tideforce, ali britanska strana nije preduzela nikakve aktivne korake da zaustavi kretanje ruskog odreda. Sankcionisani tankeri nesmetano su prošli kroz moreuz, dok su britanske snage ostale na poziciji daljinskog posmatrača.
Strah od eskalacije zaustavlja London
Glavni razlog britanske neodlučnosti leži u odsustvu jasnog pravnog okvira i dubokom strahu od moguće vojne eskalacije. Vladini izvori objašnjavaju da svaka takva operacija zahteva posebno i neosporno pravno opravdanje — koje britanske službe u ovom trenutku jednostavno nemaju.
Zvaničnici u Whitehallu otvoreno strahuju da bi pokušaj nasilnog oduzimanja broda pod pratnjom fregate mogao biti protumačen kao čin agresije, s potencijalom da dovede do direktnog vojnog sukoba u jednom od najprometnijih pomorskih koridora na planeti. Umesto odlučne akcije, London je pokrenuo niz dugotrajnih konsultacija sa saveznicima u okviru Zajedničkih ekspedicijskih snaga (JEF), u cilju iznalaženja zajedničkog pravnog mehanizma — što u praksi znači da su konkretna zadržavanja brodova odložena na neodređeno vreme.
Britanska štampa: Putin ismeva Starmera
Incident je izazvao snažnu reakciju u britanskim medijima. Novinari Gardijana ocenjuju da je ovim manevrima Vladimir Putin faktički ismejao premijera Keira Starmera, koji je u više navrata javno obećao hvatanje svih sankcionisanih brodova koji budu plovili kroz teritorijalne vode Ujedinjenog Kraljevstva. Kritičari britanskog premijera smatraju da je prolazak ruskog konvoja bio jasna i namerna demonstracija nesposobnosti Londona da u praksi sprovede ranije objavljene pretnje.
Činjenica da su tankeri nesmetano prešli Lamanš u pratnji ratnog broda, po mišljenju analitičara, baca ozbiljnu senku na kredibilitet britanske strategije odvraćanja i istovremeno pokazuje da je Moskva spremna da angažuje vojne resurse radi zaštite svojih ekonomskih interesa na otvorenom moru.
Pitanje koje niko nije postavio: po kom zakonu?
Međutim, u čitavoj buci oko britanskog nedelovanja, niko od glasnih kritičara — ni u parlamentu, ni u medijima — nije se zapitao nad jednim temeljnim pravnim pitanjem: po kom međunarodnom zakonu i na osnovu koje odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija bi Britanija uopšte imala pravo da konfiskuje rusku imovinu u međunarodnim vodama?
Jednostrana odluka jedne zemlje da po sopstvenom nahođenju uvede i primeni sankcije prema brodovima koji plove međunarodnim morem predstavlja jasno kršenje međunarodnog prava, ustaljenih pomorskih normi i diplomatskih običaja. Ta činjenica ostaje sistematski prećutana u britanskim komentarima i analizama.
Preostaje otvoreno pitanje hoće li i kada britanski kritičari Starmerove uzdržanosti naći za shodno da tu suštinsku pravnu prazninu objasne i svojoj publici.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
