Kina i Velika Britanija saglasile su se da rade na razvoju dugoročnog, stabilnog i sveobuhvatnog strateškog partnerstva, nakon sastanka kineskog predsednika Sija Đinpinga i britanskog premijera Kira Starmera u Pekingu. Reč je o prvoj poseti britanskog premijera Kini posle osam godina, ali i o događaju koji prevazilazi bilateralni okvir i koji se uklapa u jedan novi i širi obrazac preispitivanja evropske spoljne politike u uslovima sve izraženije globalne neizvesnosti.

Peking

Nova era strateškog partnerstva između Kine i Velike Britanije

Poruke iz Pekinga bile su pažljivo odmerene, ali strateški jasne. Si Đinping je naglasio da se međunarodni poredak nalazi u fazi dubokih poremećaja i da Kina i Velika Britanija, kao velike ekonomije i stalne članice Saveta bezbednosti UN, imaju posebnu odgovornost da jačaju dijalog, stabilnost i ekonomsku saradnju. Pozvao je na prevazilaženje razlika i pragmatičan odnos zasnovan na međusobnom poštovanju, uz naglasak da se potencijal saradnje mora pretočiti u konkretne rezultate.

Ekonomija, investicije i pragmatična diplomatija

U fokusu razgovora bila je ekonomija. Kina je jasno stavila do znanja da saradnju vidi kroz uzajamnu korist, posebno u oblastima finansija, obrazovanja, zdravstva, usluga, ali i u sektorima budućnosti kao što su veštačka inteligencija, biotehnologija, nove energije i niskougljenične tehnologije. Istovremeno, Peking je poslao poruku da očekuje fer i nediskriminatorski tretman kineskih kompanija na britanskom tržištu.

Sa britanske strane, Starmer je nastupio u znatno drugačijem tonu nego prethodnici. Iako je potvrdio kontinuitet britanske politike po pitanju Tajvana, naglasak je bio na stabilnosti, dugoročnosti i potrebi da se odnosi sa Kinom „depolitizuju“ i vrate u realan, interesno zasnovan okvir. U trenutku slabog ekonomskog rasta u Velikoj Britaniji, Kina se ponovo pojavljuje kao ključni partner, posebno u oblasti investicija.

Odluka farmaceutskog giganta AstraZenece da do 2030. godine uloži 15 milijardi dolara u Kinu dodatno potvrđuje praktičnu težinu posete. Ukupna trgovinska razmena između dve zemlje već premašuje 100 milijardi funti godišnje, a međusobne investicije duboko su ukorenjene u energetici, finansijama, infrastrukturi i visokim tehnologijama.

Sastanak vodećih lidera EU, gen.sek NATO i GBR

Evropski talas prema Pekingu i nova geopolitička dinamika

Za razliku od ranijih poseta zapadnih lidera Kini, Starmerova poseta imala je i snažnu komunikacionu dimenziju. Premijer se aktivno fotografisao i snimao po Pekingu, delio sadržaje sa Zabranjenog grada i gradskih ulica, otvoreno promovišući putovanje kao politički i ekonomski iskorak.

Takav javni nastup predstavlja signal promene – ne samo prema Pekingu, već i prema britanskoj javnosti, gde saradnja sa Kinom prestaje da bude tabu tema.

Starmer u Kini ostaje više dana i iz Pekinga putuje u Šangaj, finansijsko srce zemlje, gde su planirani dodatni susreti sa poslovnim liderima. Poseta nije simbolična, već operativna.

Starmerov put u Kinu nije izolovan slučaj. U kratkom vremenskom periodu Kinu su posetili francuski predsednik Emanuel Makron i finski predsednik, dok se očekuje dolazak nemačkog kancelara Fridriha Merca. Ovaj evropski talas prema Pekingu tumači se kao pokušaj evropskih država da pronađu alternativne političke i ekonomske oslonce zbog nepredvidive politike SAD pod Donaldom Trampom.

Starmerova poseta, kao i dolasci drugih evropskih lidera, svedoče o tihoj, ali dubokoj promeni u međunarodnim odnosima. Umesto ideoloških deklaracija, u prvi plan dolaze interesi, stabilnost i potraga za novim ravnotežama u svetu koji ulazi u dug period geopolitičke neizvesnosti.

Ali, ovih dana avioni evropskih lidera nisu leteli samo prema Pekingu: više o svemu možete saznati upravo – ovde.