Ruske snage izvele su tokom noći jedan od najobimnijih vazdušnih napada na Kijev od početka godine, koristeći kombinaciju balističkih i krstarećih raketa, kao i stotine bespilotnih letelica. Prema podacima ukrajinskih vlasti, u napadima je poginula najmanje 21 osoba, dok je više od 90 ljudi povređeno, među kojima ima i dece.

Više od deset sati trajali napadi na ukrajinsku prestonicu

Napadi su trajali gotovo 11 sati, a eksplozije su odjekivale širom ukrajinske prestonice. Oštećeni su brojni stambeni objekti, izbili su veliki požari, dok su spasilačke ekipe tokom cele noći tragale za zatrpanim građanima ispod ruševina. Zvaničnici upozoravaju da bi broj žrtava mogao da poraste nakon završetka akcija raščišćavanja.

Kijev tvrdi da je oboren veliki broj projektila i dronova

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija lansirala 74 rakete, među kojima su bile i 24 balističke, kao i 496 bespilotnih letelica. Većina projektila je, prema navodima Kijeva, presretnuta ili elektronski ometena, ali je deo ipak pogodio ciljeve u glavnom gradu i drugim delovima zemlje.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je da je šteta registrovana na tridesetak lokacija. U naselju Darnicki direktan pogodak izazvao je urušavanje šest spratova devetospratne stambene zgrade, dok su požari izbili na više mesta širom grada. Stanovnici su najveći deo noći proveli u skloništima i stanicama metroa.

Moskva: Napad odgovor na ukrajinske udare

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je operacija predstavljala odgovor na, kako navodi, višenedeljne napade ukrajinskih bespilotnih letelica na rusku kritičnu infrastrukturu i civilne objekte. Prema tvrdnjama Moskve, mete su bili vojno-industrijski kompleksi, energetski objekti i infrastruktura vojnih aerodroma u Kijevu i drugim regionima.

Sa druge strane, ukrajinske vlasti odbacuju ruske tvrdnje, navodeći da su najveća razaranja pretrpela stambena naselja i civilna infrastruktura.

Napad uoči novih razgovora sa NATO partnerima

Napad je usledio svega nekoliko dana pre sastanaka predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog sa predstavnicima država članica NATO-a, od kojih će ponovo zatražiti dodatne sisteme protivvazdušne odbrane, pre svega raketne sisteme "Patriot", zbog sve učestalijih ruskih balističkih udara.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha osudio je napade, ocenivši da je reč o jednom od najtežih udara na prestonicu u poslednjem periodu i pozvao zapadne saveznike da ubrzaju isporuku sistema protivvazdušne odbrane i raketa.

Istovremeni ukrajinski udari na rusku teritoriju

Dok su ruske rakete i dronovi gađali Kijev, ukrajinske snage nastavile su napade duboko na teritoriji Rusije. Prema ukrajinskim izvorima, bespilotne letelice pogodile su jednu od najvećih ruskih rafinerija nafte u Nižegorodskoj oblasti, dok je oštećen i železnički most u Luganskoj oblasti, koji ruska vojska koristi za transport ljudstva i vojne tehnike.

Vlasti upozoravaju na zagađenje vazduha u Kijevu

Uprkos upozorenjima ukrajinske Službe bezbednosti (SBU), koja je zabranila objavljivanje snimaka i fotografija posledica napada, društvenim mrežama i kruže brojni snimci razorenih delova Kijeva.

Gradske vlasti upozorile su stanovnike naselja Obolon na povećanu koncentraciju štetnih materija u vazduhu zbog velikog požara koji već satima gori na terminalu skladišnog kompleksa. Prema prvim informacijama, zagađenje je izazvano produktima sagorevanja, a građanima je preporučeno da izbegavaju boravak na otvorenom dok se situacija ne stabilizuje.

Da li je ovo samo "jednokratan" odgovor ili upozorenje Moskve Kijevu zbog dramatičnog urušavanja ruske kritične infrastrukture upornim i sve preciznijim i po ruskoj teritoriji sve dubljim udarima ukrajinskih bespilotnim letelica — znaće se vrlo brzo. Dok je rusko osvajanje teritorija na frontu neupitno, Ukrajina je u punoj saradnji sa NATO pokrenula svoj jedini mogući odgovor za koje NATO stratezi očekuju rezultat u vidu slabljenja ruskog društva u pozadini, a time i na frontu.

Čini se da je jedina nepoznanica — sa kojim raketnim i bespilotnim kapacitetom raspolaže Rusija. Iran je kao ključni dobavljač ispao iz igre zbog svojih potreba i problema sa kojima je suočen. Međutim, ukoliko Rusija može održavati tempo proizvodnje, pa i pojačavati ga — Kijev bi mogao imati neuporedivo veće probleme nego što ih je imao dosad.