Rafinerije kao idealna meta

Dok ukrajinska vojska svakodnevno gubi teritoriju na frontu već treću godinu zaredom, Vladimir Zelenski sve više igra neke druge igre – političke, propagandne, a svi više i psihološke. Naravno, kao i mnogi u Evropi, a posebno na Balkanu, to ne čini bez ičije (strane) pomoći. Naprotiv.

Nova strategija Kijeva ne zasniva se na velikim probojima na liniji fronta niti na oslobađanju izgubljenih teritorija, već na sistematskom napadanju ruske logistike i pozadine bespilotnim letelicama. Cilj nije vojni preokret na terenu, već stvaranje slike da Ukrajina i dalje poseduje stratešku inicijativu i sposobnost da Rusiji nanosi ozbiljnu štetu daleko od prve linije sukoba.

Glavne mete ukrajinskih dronova postale su ruske rafinerije. Razlog je jednostavan.

Zbog toga Kijev već mesecima ulaže značajne resurse upravo u ovu vrstu udara, dok zapadni mediji gotovo svaki uspešan napad predstavljaju kao dokaz da se ratna ravnoteža menja.

Front govori drugačije

Međutim, uprkos hvalospevima koji stižu sa Zapada, na frontu nema nikakvog preokreta.

Koje je (makar) selo Ukrajina vratila? Koji je grad oslobođen? Gde je taj toliko najavljivani obrt? Odgovor je jednostavan – nigde.

Upravo zato deluje kontradiktorno kada pojedini evropski lideri, pout pseudopolitičara Merca — istovremeno govore o ukrajinskom uspehu i potrebi za zamrzavanjem linije fronta.

Jer, ukoliko zaista veruju da je ukrajinska pobeda moguća u dogledno vreme, zašto bi tražili zamrzavanje sukoba? Zašto jednostavno ne bi pustili Ukrajinu da pobedi?

Krim pod opsadom

U međuvremenu, Kijev više ne krije da pokušava da izoluje Krim.

Ukrajinski zvaničnici otvoreno govore o stvaranju svojevrsne blokade poluostrva kroz neprekidne udare na puteve snabdevanja, mostove, trajekte, energetske objekte i skladišta goriva.

„Pakao počinje“, izjavio je ukrajinski ministar Mihajlo Fedorov.

„Logistika je prekinuta. Krim je izolovan.“

Prema ukrajinskom planu, rusko prisustvo na Krimu trebalo bi postepeno da bude iscrpljeno presecanjem komunikacija i uništavanjem infrastrukture od koje zavisi svakodnevno funkcionisanje poluostrva.

Ukrajinski zvaničnici veruju da bi takva strategija mogla da dovede do izolacije poluostrva i ozbiljno oteža njegovo snabdevanje.

Struja, voda i gorivo bez zapadnih osuda

Posebnu pažnju izaziva činjenica da su među metama sve češće objekti od ključnog značaja za civilno stanovništvo.

Električna mreža, energetska postrojenja, skladišta goriva, saobraćajna infrastruktura i sistemi snabdevanja nalaze se među prioritetnim ciljevima ukrajinskih udara.

Dok bi slični napadi u obrnutom smeru verovatno izazvali višenedeljne osude i vanredne sednice međunarodnih organizacija, u slučaju Krima i ruske teritorije reakcije uglavnom izostaju.

Naprotiv, mnogi zapadni političari i mediji takve akcije predstavljaju kao legitimnu strategiju pritiska na Moskvu.

Operacija od 40 dana

Međutim, ostaje otvoreno pitanje može li uništavanje rafinerija, trafostanica i skladišta da nadomesti činjenicu da se ključni pokazatelji rata i dalje mere kilometrima izgubljene ili osvojene teritorije. I još i važnije — zar je Ukrajina neosetljiva na takve i još snažnije ruske akcije? Medijsko slikanje je čudo.

Lavrov insinuira da Rubio laže

Dok Kijev pokušava da predstavi kampanju dronova kao uvod u strateški preokret, diplomatski rat između Moskve i Vašingtona ulazi u novu fazu. Naime, Sergej Lavrov je poslednjih dana indirektno doveo u pitanje tvrdnje američkog državnog sekretara Marka Rubija o tome da nikakav sporazuim nije postignut na Aljasci, otvoreno sugerišući da pojedine izjave iz Vašingtona nisu u skladu sa onim što se zaista događalo iza zatvorenih vrata.

Takve poruke dodatno pojačavaju utisak da se paralelno sa ratom na terenu vodi i rat narativa, u kojem svaka strana pokušava da nametne svoju verziju stvarnosti. Kako je Lavrov nagovestio, upravo su Rubio i Vitkof bili svedoci razgovora Putina i Trampa i događaja u Enkoridžu.

Moskva više ne skriva šta bi mogao biti sledeći korak

Dok Ukrajina sve intenzivnije gađa energetsku, transportnu i logističku infrastrukturu duboko u ruskoj pozadini, u Moskvi se sve otvorenije govori o mogućnosti širenja sukoba van granica Ukrajine.

Prema njegovim rečima, Moskva raspolaže sredstvima za takve akcije, dok Oružane snage Ruske Federacije, kako tvrdi, još nisu upotrebile kompletan arsenal kojim raspolažu.

Kolesnik smatra da rast intenziteta ukrajinskih udara na rusku teritoriju i nastavak zapadne vojne pomoći Kijevu povećavaju rizik od mnogo oštrijeg ruskog odgovora.

Iako rusko Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova za sada nisu zvanično govorili o mogućnosti proširenja geografije udara, sama činjenica da se takve ideje sve češće pojavljuju u političkom vrhu Rusije pokazuje koliko se sukob udaljio od svojih prvobitnih okvira.

Drugim rečima, dok Zapad slavi ukrajinske udare po ruskoj infrastrukturi, u Moskvi sve više jača uverenje da se centri koji omogućavaju takve operacije ne nalaze samo u Ukrajini.

Preokret ili pokušaj kupovine vremena?

Suštinsko pitanje ostaje isto: da li kampanja protiv ruske pozadine zaista predstavlja početak velikog preokreta ili je reč o pokušaju da se spektakularnim snimcima eksplozija i požara prikrije činjenica da se situacija na frontu ne razvija u korist Kijeva?

Odgovor će, kao i mnogo puta do sada, dati upravo front.