Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel otvoreno je progovorila o dve teme koje potresaju evropsku diplomatiju — o tome zašto Evropa propušta da iskoristi vlastiti diplomatski potencijal u ratu u Ukrajini, ali i o tome zašto ona sama ne može i ne želi da bude taj koji će sesti za pregovarački sto sa Kremljom. Razlog je, između ostalog, i ono što je sama priznala: da su Minski sporazumi bili svesna igra na vreme, a ne pokušaj trajnog mira.

Evropa ćuti dok Tramp razgovara sa Moskvom

Merkel je u intervjuu za javni servis VDR uputila oštru kritiku Evropskoj uniji (indirektno i sadašnjem kancelaru Mercu), ocenivši da blok ne koristi dovoljno svog diplomatskog uticaja u pokušaju okončanja ruske invazije na Ukrajinu. Po njenim rečima, vojna podrška Kijevu jeste ispravna, ali sama po sebi nije dovoljna.

„Nije dovoljno da Tramp održava kontakt sa Rusijom", poručila je Merkel, aludirajući na činjenicu da evropski lideri uglavnom prepuštaju diplomatsku inicijativu Vašingtonu, dok je Trampov tim u međuvremenu fokusiran na američki sukob sa Iranom.

Pritisak da EU imenuje specijalnog izaslanika za mirovne pregovore između Moskve i Kijeva sve je veći — posebno u trenutku kada su i Rusija i Ukrajina otvoreni prema ideji posrednika. Nemački kancelar Fridrih Merc, međutim, ohladio je nade izjavivši da takvo imenovanje „trenutno nije planirano" i da nema smisla donositi odluke dok Moskva ne pokaže stvarnu volju za pregovorima.

Merkel je 2021. predlagala dijalog EU–Rusija — blok je odbio

Ono što malo ko zna: Merkel je još na svom poslednjem sastanku Evropskog saveta, u oktobru 2021. — samo četiri meseca pre ruske invazije — predložila uspostavljanje diplomatskog formata između EU i Rusije. Predlog je propao zbog duboko podeljenih stavova unutar bloka o tome kako se nositi sa Kremljom.

„Morate nastaviti da radite na tome dok ne dođete do zajedničkog stava. Diplomatija je uvek bila druga strana medalje, i tokom Hladnog rata", rekla je Merkel, ne krijevši gorčinu zbog propuštene prilike.

Zašto Merkel, po sopstvenom sudu — ne može biti posrednik?

Uprkos tome što se njeno ime povremeno pominje kao mogućeg izaslanika EU u pregovorima sa Kremljom, sama Merkel takvu ulogu kategorički odbija — i to sa argumentima koji otkrivaju duboko razumevanje prirode diplomacije.

„Bili smo u mogućnosti da održimo te pregovore sa predsednikom Putinom samo zato što smo imali političku moć. Potrebna vam je ta moć", objasnila je bivša kancelarka, naglašavajući da verodostojnost pregovarača dolazi isključivo iz pozicije stvarne vlasti. Zvanični zahtev za tu ulogu, kaže, nije ni primila.

Postoji, međutim, i drugi, teži razlog.

Minsk 1 i 2: Kupovina vremena, ne mira

U intervjuu za list „Cajt", Merkel je iznela ono što su mnogi dugo sumnjali: da Minski sporazumi iz 2014. i 2015. godine nikada nisu bili zamišljeni kao trajno rešenje, već kao strateška pauza koja bi Ukrajini dala vreme da se naoruža i ojača.

„Minski sporazum iz 2014. godine bio je pokušaj da se Ukrajini kupi vreme. Ona je to vreme iskoristila da ojača", rekla je Merkel, dodajući da bi Putin tada „lako pregazio" Ukrajinu i da NATO u tom trenutku nije bio u poziciji da pruži onaj nivo pomoći koji Kijevu daje danas.

Ovo je istorijski važno priznanje: jedan od glavnih arhitekata tih sporazuma otvoreno kaže da su oni bili diplomatska fikcija u službi vojnog jačanja Ukrajine — a ne iskreni pokušaj mira.

Istorijski paradoks: Posrednik koji je izgubio kredibilitet — šalje ključnu poruku

Upravo ovo priznanje zatvara krug i objašnjava zašto Merkel sebe ne vidi kao posrednika. Ako je Putin svestan da je bio svesno i ciljano obmanjivan tokom pregovora 2014. i 2015. godine — onda je razumljivo da Merkel pred njim nema ni trunke kredibiliteta koji je neophodan za uspešnu medijaciju.

Spoj njenih ranije iznetih tvrdnji koje se odnose na Ukrajinu nakon otpočinjanja sukoba, i ovih sadašnjih, daju jasnu sliku u vezi sa njom lično i ukrajinskim pitanjem. Međutim, sve druge njene izjave i nesumnjivo iskustvo koje stoji iza nje — šalju potpuno drugačiju poruku od poruka koje kontinuirano pristižu iz Berlina, Pariza ili Londona: diplomatija nema alternativu, ukoliko se želi mir u Evropi.