Donald Tramp je uputio zvaničan poziv ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da se pridruži novom međunarodnom telu nazvanom „Odbor za mir“, koje bi imalo ulogu u nadzoru obnove i tranzicione uprave u Gazi. Kremlj je potvrdio prijem poziva i naveo da Moskva analizira inicijativu, dok deo međunarodne zajednice ovaj potez vidi kao pokušaj SAD da Putinu vrati politički legitimitet u globalnim procesima.

Gaza, i izraelski „odgovor“

Šta je Odbor za mir i kakvu ulogu treba da ima

Odbor za mir predstavlja centralni stub Trampovog 20‑tačnog plana za okončanje rata Izraela i Hamasa i uspostavljanje nove upravljačke strukture u Gazi. Telo je zamišljeno kao kombinacija političkog saveta i operativnog mehanizma koji bi koordinisao obnovu razorene infrastrukture, stabilizaciju javnih službi i formiranje privremene administracije.

Struktura odbora podeljena je u više nivoa: politički savet kojim predsedava Tramp, izvršni odbor sastavljen od američkih i međunarodnih zvaničnika, te regionalni komitet koji bi bio zadužen za svakodnevnu implementaciju odluka na terenu. U prvoj fazi fokus je isključivo na Gazi, ali nacrt povelje predviđa mogućnost širenja mandata na druge globalne krize, što je već izazvalo poređenja sa „alternativnim Ujedinjenim nacijama“.

Tramp i Netanjahu, drugarsko femkanje, foto Sebastian Scheiner/AP

Ko je sve pozvan

Pozivi su upućeni ukupno oko 60 država. Među onima koje su potvrdile prijem nalaze se Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Egipat, Turska, Brazil, Argentina i Indija. Prema diplomatskim izvorima, pozivi su poslati i Francuskoj, Italiji, Albaniji, Kazahstanu, Jordanu, Mađarskoj i Vijetnamu, dok su Mađarska, Kazahstan i Vijetnam već prihvatili učešće. Poziv je upućen i beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku, što je dodatno pojačalo kontroverze oko sastava budućeg tela.

Model članstva predviđa dvostepeni pristup: trogodišnji mandat bez finansijskih obaveza i stalno članstvo koje zahteva uplatu od milijardu dolara, namenjenih obnovi Gaze. Trampova administracija tvrdi da sredstva idu direktno u infrastrukturne projekte, bez administrativnih troškova.

Reakcije i prve „pukotine“

Poziv Putinu izazvao je snažnu pažnju zbog činjenice da Rusija i dalje vodi rat u Ukrajini, kao i zbog bliskih veza Moskve sa Iranom, ključnim akterom u regionalnoj dinamici. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je javno i načelno kritikovao inicijativu, tvrdeći da nije koordinisana sa Izraelom i da se kosi sa njegovom politikom, posebno zbog uključivanja Turske u izvršni odbor.

U Vašingtonu, Trampovi savetnici predstavljaju Odbor za mir kao „najambiciozniji međunarodni projekat posle Hladnog rata“, dok kritičari upozoravaju da bi mogao da potkopa postojeće međunarodne institucije i stvori paralelnu strukturu pod američkom kontrolom.

Kremlj/Britannica

Jasan geopolitički rizik – ili strateški potez SAD

Poziv Putinu može se tumačiti na dva načina. Prvi je pokušaj uključivanja svih ključnih globalnih aktera u proces stabilizacije Gaze, čime Tramp želi da pokaže da je spreman da prevaziđe tradicionalne podele i uključi i one države koje su u sukobu sa Zapadom. Drugi, mnogo kontroverzniji, jeste da Tramp pokušava da izgradi novu međunarodnu arhitekturu u kojoj bi SAD imale dominantnu ulogu, a gde bi tradicionalne institucije poput UN – bile potpuno potisnute.

Uključivanje Rusije i Belorusije, kao i pozivi državama koje imaju „napete“ odnose sa Izraelom, ukazuju na to da Odbor za mir nije zamišljen kao klasična koalicija zapadnih saveznika, već kao široka platforma koja treba da da legitimitet američkom vođstvu, kroz globalnu raznolikost članstva.

Međutim, rizik ipak postoji: uključivanje aktera koji su direktno umešani u druge velike sukobe, ali međusobne različitosti – može dovesti do paralize procesa ili izglednije – za instrumentalizaciju odbora za sopstvene interese. Ako se inicijativa proširi i na druge krize, poput ukrajinske, može se stvoriti novi „institucionalni“ okvir i za replikovanje sadašnje ideje, ali ovaj put pod neprikosnoveni vođstvom Rusije i njihove „Gaze“.

Gaza, humanitarna pomoć/Abed Rahim Khatib, Flash90

Pretvaranje Gaze u međunarodni protektorat

Struktura Odbora za mir već je otvorila pitanje da li se radi o pokušaju stabilizacije Gaze ili o stvaranju međunarodnog protektorata u kojem Palestinci imaju minimalnu ulogu. U svim dostupnim dokumentima i izjavama jasno je da palestinske institucije nemaju mesto u vrhu odlučivanja, niti pravo veta, niti kontrolu nad finansijskim tokovima. Njihova uloga ograničena je na tehničku administraciju, što je nivo ispod političkog odlučivanja i podseća na modele međunarodnih uprava iz prošlosti.

Operativna vlast nad Gazom poverena je Izvršnom odboru i Visokom predstavniku, dok se ključne odluke donose u političkom savetu kojim predsedava Tramp. Time se stvara sistem u kojem međunarodni akteri upravljaju teritorijom, dok se lokalni politički faktor svodi na administrativnu funkciju. Finansijska kontrola je u potpunosti spoljašnja, a bezbednosni aranžmani predviđaju međunarodni nadzor i demilitarizaciju, što dodatno učvršćuje logiku protektorata.

Ključna vojna vazduhoplovna baza SAD, Ramštajn, Nemačka/Timothy Morre

Skrivena suština – stabilizacija bez suvereniteta, ali i još nešto: duboka država Donalda Trampa

Trampov poziv Putinu predstavlja jedan od najneobičnijih i najambicioznijih poteza u njegovoj spoljnoj politici. Odbor za mir mogao bi postati istorijski projekat – ili još jedan pokušaj stvaranja paralelne globalne strukture koja će izazvati nove podele. Sve zavisi od toga da li će pozvane države prihvatiti učešće i da li će odbor uspeti da prevaziđe duboke geopolitičke razlike koje ga već sada prate.

Po tom modelu Gaza se stabilizuje, obnavlja i administrativno reorganizuje, ali bez rešavanja pitanja palestinske državnosti ili suvereniteta. Zbog toga se da zaključiti da je cilj upravljanje teritorijom, a ne političko rešenje konflikta.

I ono – još nešto

Uključivanje Rusije, Belorusije i država koje imaju napete odnose sa prozapadnim svetom, u suštini ne može da odmogne SAD u realizaciji njihove nakane, jer ne odlučuju ni o čemu. Insistiranje i brojnih međunarodnih analitičara da Izraelu ne odgovara rusko prisustvo – previđa bliskost u odnosu dve zemlje – 2 miliona stanovnika Izraela su sa ruskim kao prvim govornim jezikom, direktno pristiglih iz Rusije. Nadalje, Izrael ne isporučuje oružje Ukrajini bez obzira na jevrejsko poreklo Zelenskog, niti je Izrael uveo sankcije Ruskoj Federaciji.

U korenu svega Tramp nastoji sačuvati dolar, sačuvati i „trbuh“ Izraelu – istovremeno deplasirati međunarodni poredak, i posebno – UN. Otuda ne treba da čudi planirano masovno povlačenje SAD iz brojnih međunarodnih organizacija. Međunarodna uprava nad Gazom pod pokroviteljstvom UN, i razdvajanje dve teritorije plavim šlemovima – jedina je međunarodno priznata opcija. Sve ostalo je pokušaj duboke države Donalda Trampa – za revitalizacijom majorizacije sveta prevashodno za potrebe SAD, ali na iznenađenje mnogih, uz uvažavanje određenih potreba NR Kine i RF – kao jedinog principa na kome može ostvariti svoje ciljeve.

Donald Trampo je čekajući svoj drugi mandat, ali sa ogromnim krajnje negativnim iskustvom kroz koje je prošao sa „matičnom“ dubokom državom – marljivo radeći i kohabitirajući sa delovima „originalne“ duboke države – uspeo na kraju da proizvede – duboku državu Donalda Trampa.