U Briselu je juče 18.12. započeo samit lidera EU i trajaće dva dana, do 19. decembra 2025. Šefovi država i vlada zemalja članica okupili su se u sedištu Evropskog saveta kako bi razgovarali o ključnim pitanjima koja oblikuju budućnost Unije. Na vrhu agende nalazi se finansijska i vojna podrška Ukrajini i to u trenutku kada se evropski partneri suočavaju sa izazovima održavanja jedinstva i obezbeđivanja dugoročnih resursa.

AP/TASS

Ukrajina u fokusu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pridružio se liderima EU na otvaranju samita, naglašavajući potrebu za stabilnim finansijskim paketom i sigurnosnim garancijama. Evropski lideri razmatraju kako da obezbede sredstva za naredne dve godine, uključujući i mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine. Rasprava se vodi u atmosferi različitih stavova među članicama, od onih koje insistiraju na snažnoj podršci Kijevu do onih koje upozoravaju na ograničene budžetske kapacitete.

Budžet i proširenje

Pored Ukrajine, samit je posvećen i višegodišnjem finansijskom okviru EU za period 2028–2034. Očekuje se da će lideri raspravljati o raspodeli sredstava za nove programe, kao i o prioritetima Unije u narednoj deceniji. Posebnu pažnju privlači tema proširenja, jer se razmatra napredak zemalja Zapadnog Balkana i istočnog partnerstva. Dok pojedine članice podržavaju ubrzani proces, druge upozoravaju na potrebu dublje institucionalne reforme pre prijema novih država.

Belga/Jonas Roosens

Geopolitička konotacija i atmosfera u Briselu

Samit se održava u trenutku kada EU traži način da ojača svoju geopolitičku poziciju. Lideri će razgovarati o trgovinskim sporazumima, uključujući pregovore sa Mercosurom, kao i o konkurentnosti evropske privrede u globalnom okruženju. Migracije i zajednička odbrambena politika takođe su na dnevnom redu, uz očekivane napete rasprave o balansiranju humanitarnih obaveza i bezbednosnih izazova.

Samit se odvija pod strogim bezbednosnim merama. Čitav Schuman kvart zatvoren je za saobraćaj, a policija je rasporedila dodatne snage zbog najavljenih protesta. Atmosfera u Briselu odražava težinu tema koje se razmatraju, a jedinstvo je na testu dok se od lidera očekuje da pronađu kompromis u pitanjima koja će oblikovati budućnost Evropske unije.

Deo članica insistira na snažnom finansijskom paketu i korišćenju zamrznute ruske imovine, a one druge upozoravaju na ograničene budžetske kapacitete i rizik od unutrašnjih podela.

U raspravi o višegodišnjem budžetu i proširenju, jasno se vidi i razlika između onih koji žele ubrzani prijem novih članica i onih koji traže dublje institucionalne reforme pre širenja. Migracije i odbrana dodatno komplikuju pregovore, ne samo zato što se balansira između humanitarnih obaveza i bezbednosnih interesa, već i zbog potpuno oprečnih i isključivih stavova između pojedinih zemalja članica.

A sam ishod samita zavisi od kompromisa: ili će EU pokazati sposobnost da se prilagodi globalnim izazovima i ostane politički koherentna, ili će duboke unutrašnje razlike oslabiti njenu geopolitičku, a time i ekonomsku poziciju.