Francuska vlada odlučila je da pojača policijske snage vojnim trupama i organizuje masovnu bezbednosnu operaciju povodom novih protesta najavljenih za subotu. Zvanični Pariz je istovremeno priznao ozbiljne propuste u reagovanju i obaveštajnim procenama tokom eskalacije uličnog nasilja prošlog vikenda.
Predsednik Emanuel Makron i premijer Sebastijan Lekornu suočavaju se sa dubokom političkom i bezbednosnom krizom nakon što su demonstracije protiv visokih troškova života i sistema obrazovanja prerasle u rušilačke nemire, pljačke i ulične sukobe u Parizu, Marseju, Lionu i drugim francuskim gradovima.
Priznanje propusta u vrhu bezbednosnog aparata
Premijer Sebastijan Lekornu u utorak je pred Nacionalnom skupštinom otvoreno priznao da su državne službe podbacile u proceni situacije na terenu. Prema njegovim rečima, statičan raspored policijskih snaga i zakasnele obaveštajne informacije omogućile su grupama demonstranata da preuzmu kontrolu nad pojedinim delovima gradova.
Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez ponudio je ostavku nakon što je priznao da je policija u pojedinim momentima potpuno izgubila kontrolu nad situacijom. Međutim, predsednik Makron je odbio njegovu ostavku, insistirajući na kontinuitetu komandovanja u trenucima visoke bezbednosne napetosti.
„Duboko žalim zbog onoga što se dogodilo i prihvatam svoj deo odgovornosti. Policijske snage nisu bile adekvatno pozicionirane za brze intervencije protiv razbijenih, izuzetno pokretnih grupa demonstranata“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez upućujući javno izvinjenje građanima.
Mobilizacija vojske i Operacija „Sentinel“
Kako bi se izbegao repriza rušilačkog scenarija, francuske vlasti aktiviraće pripadnike vojne operacije „Sentinel“. Vojne jedinice biće zadužene za obezbeđivanje ključnih državnih objekata, infrastrukture i javnih ustanova, čime će se osloboditi znatni policijski kapaciteti za direktnu kontrolu mase i brze intervencije na ulicama.
Vlada najavljuje masovno prisustvo bezbednosnih snaga predstojećeg vikenda, uz uvođenje ciljanih policijskih časova u pojedinim opštinama i potencijalne zabrane nenajavljenih okupljanja. U Parizu i Nici već su uvedene noćne restrikcije kretanja za maloletnike, što je donekle doprinelo smirivanju tenzija u prethodnim satima.
Uvođenje vojske u bezbednosni prsten ima za cilj stvaranje visoko mobilnih taktičkih jedinica sposobnih da trenutno reaguju na izbijanje nemira, dok politički protivnici i sindikati upozoravaju da bi militarizacija odgovora mogla dodatno da eskalira gnev na ulicama.
Socio-ekonomski pritisak u završnici Makronovog mandata
Novi talas uličnih nemira stiže u trenutku kada predsednik Emanuel Makron ulazi u poslednjih šest meseci svog predsedničkog mandata. Država se suočava sa preopterećenim javnim finansijama, krizom u prosveti i zdravstvu, kao i duboko podeljenim parlamentom u kome vlada nema stabilnu većinu.
Studentski sindikat UNEF već je najavio da ne odustaje od protesta i da će nastaviti sa akcijama protiv propadanja obrazovnog sistema. Analitičari podsećaju na pokret „Žutih prsluka“ iz 2018. godine, upozoravajući da bi aktuelni ekonomski pritisci mogli da prerastu u dugotrajnu blokadu zemlje koju budžetski iscrpljena vlada u Parizu teško može da priušti.
Nezadovoljstvo u Francuskoj deluje kao deo šireg evropskog fenomena. Dok Pariz uvodi tenkove i vojsku na ulice, u Tirani demonstranti sedmi dan zaredom jurišaju na zgradu vlade, ukazujući na to da socijalni bunt zahvata sve veći deo evropskog kontinenta.
Predstojeća subota biće ključni test za Makronovu administraciju. Izvođenjem vojske na ulice i priznanjem obaveštajnog sloma, vlasti su podigle ulog na maksimum – neuspeh u kontroli reda i mira ovog vikenda mogao bi potpuno da parališe politički život u Francuskoj. I ne samo politički. Ono što pada u oči jeste slika i prizvuk represije umesto proaktivnog delovanja u smeru otklanjanja uzroka koji su proizveli ovakve posledice. Represija je krajnja mera i opravdana je samo kada se prethodno odbace relevantni ustupci. Nesposobna državna rukovodstva po Evropi, ali i šire, ključni oslonac svoje politike traže u plaćenom represivnom aparatu, a ne unutar društvene zajednice. Političko nasilje zato postaje oblik delovanja i način života onih koji ne nude ostavke i rešenja, i građana koji im se suprotstavlju. Pre ili kasnije neko uvek gubi. U konačnom, građani nikada.
Autor teksta: Ozna Vesti
