Francuska je u subotu, 17. oktobra, doživela najmasovniji dan protesta od početka talasa koji je 17. septembra počeo u jednoj srednjoj školi u predgrađu Pariza: prema ministru unutrašnjih poslova na ulicama je bilo oko 550.000 ljudi, a prema sindikatu CGT 800.000. Pokret su pokrenuli đaci zbog nedostatka nastavnika i stanja u školama, a sada ga prate sindikati, roditelji, studenti i žuti prsluci, dok država mora da nađe novac u budžetu koji već sada predviđa rekordno zaduživanje od 340 milijardi evra.

Francuska na ulici: koliko ljudi, koliko nasilja

Premijer Sebastijen Lekorni rekao je da je tokom subote uhapšeno 1.200 ljudi i povređeno 150 policajaca, i da je čudo što bilans nije gori. Prema France 24, još jedan demonstrant izgubio je šaku od policijske granate. Od početka protesta povređeno je, kako je premijer saopštio u četvrtak, 937 policajaca i žandarma, 248 đaka i 149 prosvetnih radnika, što je najveći broj povreda ikada zabeležen u francuskom Ministarstvu prosvete.

Brojke o odazivu se razlikuju: 6. oktobra na ulicama je bilo više od 250.000 ljudi, a 13. oktobra studentski i đački sindikati tvrdili su 480.000, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova brojalo 161.500. Radi poređenja, na jednom danu protesta protiv zakona o radu CPE 2006. policija je brojala milion, a CGT 3,1 milion ljudi. Ovo jeste u poslednje vreme najveći, ali ne i rekordan protest, bar ne u ovom trenutku. Novo je što ga predvode maloletnici.

Kako je počelo: od škole u Kreteju do cele zemlje

Prvi su 17. septembra ustali đaci liceja Sent-Egziperi u Kreteju, siromašnom predgrađu Pariza, zbog hroničnog nedostatka nastavnika, loših uslova i predugog školskog dana. U roku od dve nedelje talas se proširio na stotine škola i desetine univerziteta. Prema ministarstvu, 2. oktobra je bilo zatvoreno najmanje 400 od 3.700 licejā, a ministar prosvete je rekao da je do 4. oktobra 24 škole spaljeno ili opljačkano. Vlada je za 5. oktobar najavila zatvaranje do 500 škola zbog bezbednosti.

Petnaestogodišnji dečak izgubio je 5. oktobra šaku u Lansu, pogođen policijskom granatom. Vlada je zatim obustavila upotrebu omamljujućih granata na školskim protestima, ali je ministar Lorane Nunjez u petak odobrio njihovu upotrebu u slučaju „urbanog nasilja“, a već sutradan je još jedan demonstrant, prema France 24, takođe ostao bez šake.

Prema CNN-u, uhapšeno je više od 6.000 demonstranata, uglavnom maloletnika, koji su potom pušteni bez optužbi.

Zašto: prazne škole, prazna kasa

Autor komentara u TIME-u vidi u protestima izraz šireg nezadovoljstva: razlika u kvalitetu škola, nejednak pristup univerzitetima, osećaj da ih vlast ne sluša i razlika između Pariza i ostatka zemlje. Đaci traže oko 11 milijardi dolara za škole, a istovremeno je državna kasa pod pritiskom: javni dug je prema Insee-u krajem juna iznosio 3.595,5 milijardi evra, odnosno 119 odsto BDP-a. Budžet za 2027. predviđa potrebu za finansiranjem od 339,7 milijardi evra, a kamate rastu sa 62,6 na 72,9 milijardi.

Rekordnih 340 milijardi nije kredit koji je neko odobrio, već plan države da u 2027. izda obveznice. Makron je u petak u Briselu tražio da se prvo isplati 90 milijardi evra već obećanih Ukrajini, a već sutradan je u Parizu bilo sukoba sa policijom. Dva problema stoje jedan pored drugog, ali izvori ne govore da jedan proizlazi iz drugog.

Šta sad: vlada nudi paket, ulica traži više

Premijer je 1. oktobra sazvao krizni sastanak, a 4. oktobra vlada je objavila plan od pet tačaka za obrazovanje i obećala paket mera do kraja oktobra. Đački sindikati to smatraju prespororm i traže hitnije odluke. Lekorni je pokret opisao kao talas „urbanog nasilja“, a vlada optužuje levičarsku stranku Nepokorena Francuska da ga raspaljuje, dok je njen lider Žan-Lik Melanšon protest nazvao „polaznom tačkom“ masovnog pokreta. Subotnji protest se proširio na troškove života i cene goriva, uz učešće žutih prsluka.

Šta dalje: raspust, budžet i izbori 2027.

Đački organizatori su, prema Le Mondu, uoči jesenjeg raspusta pozvali studente i žute prsluke da preuzmu štafetu, što znači da bi pokret mogao da izgubi snagu ili se preseli na druge aktere. Narodna skupština već vodi budžetsku raspravu, a paket vlade očekuje se do kraja meseca. Predsednički izbori su u aprilu 2027, a prema anketama vodi Marin Le Pen, dok se Melanšon i bivši premijer Eduar Filip bore za drugo mesto, a Gabrijel Atal zaostaje. Prema autoru komentara u TIME-u, Francuska je imala pet premijera za dve godine.

Protest đaka u Francuskoj sve više eskalira u protest protiv sistema. Na scenu još nisu stupili studenti u punom obimu, ali ni zajednica imigrantskog porekla povezana sa siromašnim predgrađima francuskih gradova, pojedinačno i najbrojnija grupa. Navršilo se mesec dana od protesta đaka, brutalnost francuske policije samo je pomogla da protesti dobiju zamah. Sada su sa njima na ulici i roditelji, sindikati. Dok se Makronu ljulja Francuska, on vodi brigu o Zelenskom i Ukrajini.

U takvim okolnostima Le Penovoj raste rejting. Koristi situaciju, nudi se kao stabilnost između protesta i finansijske propasti usled Makronove katastrofalne politike. Zato igra na dve karte, kritikuje proteste i optužuje levicu za njihovu zloupotrebu, drugu snagu po anketama iza nje. Istovremeno, njena kritika pažljivo i u širokom luku zaobilazi mlade i đake. Vruća zima čeka Francusku. Odgovor zahtevima sa ulice mora biti ponuđen čim pre. Školski raspust koji predstoji neće ugasiti protest, odložiće ga. Sve zavisi od reakcije vlasti koja, čini se, ima sve manje novca, a sve više inflacije na meniju.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.