Francuska ulazi u novu fazu fiskalne krize: javni dug dostigao je rekordnih 119 odsto BDP-a, a država najavljuje prodaju obveznica u rekordnom iznosu od 340 milijardi evra iduće godine. Istovremeno, energetski šok izazvan ratom u Zalivu gura inflaciju naviše, izvoz ka nekadašnjim tržištima opada, a rusko tržište, zatvoreno sankcijama još od 2022, ostaje trajno izgubljeno.

Rekordan dug, rekordna prodaja obveznica

Francuski javni dug dostigao je istorijski maksimum od 119 odsto BDP-a, dok se istovremeno bliži rok dospeća obveznica izdatih tokom pandemije korona virusa. Da bi to servisirala, Francuska planira da iduće godine proda obveznice u rekordnom iznosu od 340 milijardi evra – najviše u istoriji zemlje.

Prodaja obveznica je, pojednostavljeno, način na koji se država zadužuje – to je, u suštini, kupovina kredita. Kada investitor kupi državnu obveznicu, on zapravo pozajmljuje novac državi na određeni period, a zauzvrat dobija kamatu i obećanje da će mu glavnica biti vraćena po isteku roka. Što je veći dug i što tržište manje veruje da će moći uredno da se vrati, investitori traže veću kamatu da bi uopšte pristali da pozajme novac – što dalje poskupljuje zaduživanje i otežava državi da izađe iz dužničke spirale.

Investicioni gigant Vangard upozorio je da Francuska „degradira" sopstvenu kreditnu sposobnost, dok je Komercbank u analizi naveo da „politička neizvesnost sve više paralizuje privredu". Viši urednik Blumberga opisao je Francusku kao „najslabiju kariku" Evrope na tržištu obveznica.

Razlika u prinosu (spread) između francuskih i nemačkih državnih obveznica dodatno se proširila posle ove najave, što investitori čitaju kao znak rastuće rizične premije za francuski dug – drugim rečima, tržište sve više sumnja da će Francuska moći lako da servisira dug, pa traži veću kamatu da bi joj pozajmljivalo novac. Sve se ovo odvija uoči parlamentarnih izbora zakazanih za iduću godinu, koje analitičari već opisuju kao izuzetno podeljene.

Inflacija ponovo raste, privreda jedva diše

Francuska centralna banka (Bank de Frans) je zbog rata na Bliskom istoku revidirala projekciju inflacije za 2026. naviše, na 2,5 odsto, navodeći direktan uticaj sukoba na cene nafte i gasa. Prosečna cena barela nafte u drugom kvartalu 2026. iznosila je 112 dolara, znatno više nego ranijih godina.

Guverner centralne banke Emanuel Mulen izjavio je da se privredni rast ove godine očekuje na svega 0,5 odsto – revidirano naniže u odnosu na ranije projekcije, pre svega zbog visokih troškova energije. Državna statistička agencija Inse nešto je optimističnija, sa projekcijom od 0,7 odsto, delom zahvaljujući ranijem sporazumu SAD-Iran koji je privremeno spustio cenu nafte ispod 80 dolara – pre nego što je rat ponovo eskalirao.

Budžetski deficit za 2026. projektovan je na 5,5 odsto BDP-a, dok vlada najavljuje dodatne mere štednje da bi ga smanjila – što, prema upozorenjima analitičara, dodatno usporava i onako slab rast i povećava rizik od recesije.

Izgubljeno rusko tržište, opadajući izvoz

Od uvođenja sankcija 2022, rusko tržište je za francuske izvoznike praktično zatvoreno. Jedan od simbola tog trenutka bio je brod „Baltik lider", zaplenjen u luci Bulonj-sir-Mer krajem februara 2022 – teretni brod koji je prevozio nova putnička vozila, najverovatnije francuske proizvodnje, ka Sankt Peterburgu, a čiji je vlasnik bio ruski biznismen na sankcionoj listi EU, povezan sa sinom bivšeg šefa ruske obaveštajne službe. Sam Makron se pohvalio ovim "pucnjem u nogu", potez zbog kojeg su francuski proizvođači ostali bez plasmana i naplate proizvedenih vozila namenjenih ruskim kupcima.

Francuska spoljna trgovina od tada oscilira, ali generalni trend izvoza ka nekadašnjim partnerima je negativan. Prema zvaničnim podacima, izvoz ka Bliskom istoku pao je 22,5 odsto samo u septembru 2025, dok je izvoz ka Americi opao zbog američkih carina. Ukupan spoljnotrgovinski deficit za celu 2025. iznosio je 69,6 milijardi evra – nešto manje nego 79 milijardi u 2024, ali i dalje ogroman, dok pojedini meseci 2026. (poput februara, sa deficitom od 5,8 milijardi evra) pokazuju da se situacija ne popravlja linearno.

Skuplja nafta umesto jeftinije ruske

Deo rasta uvoznih troškova direktno je vezan za energente – uvoz prirodnih ugljovodonika porastao je 23,1 odsto samo u februaru 2026, dok je uvoz rafinisanih naftnih derivata pao, znak da Francuska sve više uvozi sirovu naftu koju sama prerađuje, umesto gotovih derivata, verovatno tražeći povoljnije dobavljače van Rusije. Isti obrazac važi i za gas – posle prekida jeftinog ruskog cevovodnog gasa, Evropa se okrenula znatno skupljem američkom tečnom gasu (LNG), transportovanom brodovima preko okeana, čija cena uključuje i troškove ukrupnjavanja i transporta koje cevovodni gas nije imao. Rat u Ormuskom moreuzu dodatno je pogoršao situaciju tokom 2026, gurajući cene nafte naviše u talasima, uprkos privremenim smirivanjima poput pomenutog sporazuma SAD-Iran.

Francuska se tako našla u istovremenom škripcu na više frontova: rusko tržište trajno izgubljeno zbog sankcija koje je sama podržavala, jeftina ruska energija zamenjena skupljom sa drugih tržišta usred ratova na Bliskom istoku, izvoz opada i ka tradicionalnim partnerima, a rekordan dug sada mora da se finansira po sve višoj ceni, uoči izbora za koje analitičari već upozoravaju da bi mogli dodatno da uzdrmaju poverenje tržišta.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.