Masovni napadi ukrajinskih dronova tokom prethodnih dana izazvali su ozbiljne poremećaje na Krimu i u Sevastopolju, gde je oštećena energetska infrastruktura, a veliki broj gradova ostao bez struje. Lokalne vlasti bile su primorane da uvedu vanredne mere, dok su roditelji pozvani da, ukoliko mogu, decu ne šalju u vrtiće.

Krim suočen sa najvećim iskušenjem od početka sukoba

Problemi se ne završavaju samo na snabdevanju električnom energijom. Zbog poremećaja u logistici i otežanog dopremanja robe sa kopna, pojedini trgovinski lanci već su uveli ograničenja za kupovinu osnovnih životnih namirnica. Istovremeno, na poluostrvu se sve glasnije govori o mogućnosti privremene evakuacije dece iz najugroženijih područja.

Ruski izvori ocenjuju da cilj napada nije samo nanošenje materijalne štete, već stvaranje osećaja nesigurnosti među stanovništvom i dodatni pritisak na regionalne vlasti.

NATO avioni iznad Crnog mora i sumnje u koordinaciju napada

Posebnu pažnju privukla je pojačana aktivnost izviđačke avijacije NATO-a iznad Crnog mora. Prema dostupnim podacima, avion za rano upozoravanje i kontrolu Boeing E-3A Sentry patrolirao je u blizini rumunsko-ukrajinske granice i crnomorske obale.

Ruski vojni analitičari smatraju da ovakvi letovi imaju mnogo širu ulogu od pukog nadzora vazdušnog prostora. Prema njihovim procenama, podaci prikupljeni u realnom vremenu mogu biti korišćeni za preciznije planiranje ukrajinskih udara na ciljeve duboko iza linije fronta.

Moskva već duže vreme upozorava da zapadne obaveštajne i tehničke mogućnosti predstavljaju važan faktor u sposobnosti Ukrajine da izvodi složene operacije protiv ruske infrastrukture. Upravo zbog toga sve češće se postavlja pitanje da li se iza napada na Krim krije šira strategija koordinisana sa zapadnim saveznicima.

Trampova neočekivana ocena Zelenskog

Dok se na terenu vode žestoke borbe, pažnju javnosti privukla je i izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je dao iznenađujuće pozitivnu ocenu ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom.

Odgovarajući na pitanje novinara da li Zelenski uspeva da održi pozicije u ratu, Tramp je rekao da ukrajinski predsednik svoj posao obavlja „prilično dobro", bez obzira iz kog ugla se posmatra trenutna situacija.

Takva ocena dolazi u trenutku kada ruski izvori tvrde da ukrajinska vojska na pojedinim delovima fronta trpi ozbiljne gubitke i gubi teritoriju, dok Moskva nastavlja postepeno napredovanje.

Zašto se napadi premeštaju iza linije fronta?

Uprkos tvrdnjama o ruskim uspesima na frontu, očekivani veliki vojni odgovor Moskve na sve učestalije udare po Krimu i pozadini za sada izostaje. Umesto direktnog zaustavljanja ruskog napredovanja, Kijev se sve više oslanja na taktiku udara po energetici, saobraćaju i logističkim pravcima.

Procena je da takva strategija ima dva osnovna cilja. Prvi je slabljenje logističke podrške ruskim snagama i otežavanje funkcionisanja pozadine. Drugi je izazivanje nezadovoljstva među stanovništvom u regionima koji se nalaze van neposredne zone borbenih dejstava.

Drugim rečima, cilj nije samo vojni efekat, već i psihološki pritisak na društvo kroz stvaranje osećaja nesigurnosti i svakodnevnih problema.

Hoće li taktika dati rezultate?

Iako Rusija nastavlja da osvaja pojedine teritorije i zadržava inicijativu na većem delu fronta, napadi na Krim pokazuju da sukob sve više poprima karakter rata iscrpljivanja, u kojem logistika, infrastruktura i raspoloženje stanovništva postaju jednako važni kao i stanje na liniji dodira. Mnogo puta smo izveštavali o tome, daleko pre realizacije ove sada dominantne ukrajinske taktike. Više o svemu saznajte iz naših Korisnih linkova na kraju ovog teksta.

Ostaje da se vidi da li će strategija koju, prema ruskim procenama, zajednički sprovode Kijev i njegovi zapadni saveznici — uspeti da ostvari željeni efekat. Ukoliko cilj jeste slabljenje ruske pozadine i podsticanje nezadovoljstva među građanima, odgovor na pitanje njene uspešnosti daće tek naredni meseci.

Za sada, rat se vodi istovremeno na frontu, u vazduhu, u logističkim centrima i u svakodnevnom životu stanovništva. Jedno je sigurno, u ruskim krugovima se ubrzano razvijaju sve opcije — i sve su usmerene na dobitak na frontu, ne i za pregovaračkim stolom. Barem u ovom trenutku, prema raspoloživim saznanjima — planeri iz Moskve sve su svesniji da samo odlučan dobitak prethodno na terenu — vodi ka dobitku za stolom.