Masovni ukrajinski napad dronovima u noći između 29. i 30. maja pogodio je niz ruskih regiona — luke, energetsku infrastrukturu, civilne objekte. Ono što upada u oči analitičarima: Ukrajina sistematski gađa ciljeve koje sama nema razloga da gađa — ali ih NATO ima. Putin, pod pritiskom sve nezadovoljnije javnosti, prvi put govori o „skorom završetku" rata. Pitanje je samo — pod čijim uslovima i šta taj „završetak" uopšte znači.

Noć dronova: Od Taganroga do Belgoroda

U noći na 30. maj ukrajinske oružane snage izvele su masovni i koordinirani napad bespilotnim letelicama na više ruskih regiona. Prema zvaničnim saopštenjima ruskih vlasti, glavni udari bili su usmereni na objekte energetskog kompleksa i logističke čvorove koji obezbeđuju kopneni koridor ka Krimu.

U Taganrogu je u luci izbio veliki požar — zapalili su se tanker, rezervoar goriva i administrativna zgrada. Jedan dron pao je na privatnu kuću, pri čemu su dva stanovnika povređena, a oštećena je i lučka infrastruktura za utovar tereta. U Voronješkoj oblasti oboren je jedan dron u rejonu Borisoglebska. U Belgorodskoj oblasti u napadima su poginula dva civila, još dvojica su povređena. Zbog masovne vazdušne pretnje, ruska Rosaviacija uvela je plan „Kover" i privremeno obustavila letove na aerodromima u Kazanju, Čeboksarima, Saratovu, Kalugi i Tambovu.

Ukrajina napada protivpodmorničke avione — a nema podmornice

Ono što stručnu javnost posebno zaokuplja nije samo obim napada, već izbor meta. U poslednjih nekoliko meseci Ukrajina je više puta gađala ruske protivpodmorničke avione — tip oružja koji je potpuno bespredmetan kao cilj za zemlju koja ne poseduje nijednu podmornicu.

Ko onda ima razlog da uništava ruske protivpodmorničke kapacitete? NATO — čije podmornice i brodovi operišu Crnim morem i čiji su manevarski prostori direktno ugroženi tim sistemima. Pitanje koje se nameće samo po sebi: da li Kijev gađa ono što mu NATO označi kao prioritet?

Nije ovo jedini primer koji sugeriše takav zaključak. U maju 2024. dron ukrajinske vojne obaveštajne službe pogodio je radarsku stanicu tipa Voronjež-M u Orsku, u Orenburškoj oblasti — duboko u ruskoj teritoriji, stotinama kilometara od linije fronta. Ovaj radar, dometa do 6.000 kilometara, nije taktičko oružje. To je deo ruskog sistema za rano otkrivanje lansiranja interkontinentalnih balističkih raketa. Ukrajini taj radar ne smeta nimalo. U NATO planiranju — i te kako smeta.

Nezadovoljstvo u Rusiji raste: „Zašto ne udarimo jače?"

Svaki novi talas dronova pojačava nezadovoljstvo unutar Rusije. U javnom prostoru — na društvenim mrežama, među vojnim blogerima, u komentarima ispod vesti — sve glasnije se postavlja pitanje zašto Moskva ne odgovori odlučnijim udarima po ukrajinskoj infrastrukturi.

Kritičari ruske taktike ističu da tzv. „štedljivi pristup", kojim se svesno izbegava masovno uništavanje civilne infrastrukture na ukrajinskoj strani, nije doveo do željenih rezultata. Naprotiv, upravo ta suzdržanost omogućava Kijevu da nastavi rat godinama, sve dok ga Zapad finansijski i tehnološki drži na nogama. „Spoljna podrška finansijama i dronovima može osigurati opstanak kijevskog režima deset, dvadeset godina", ocenjuju ruski vojni analitičari. „Šta nas uverava da će ti dronovi prestati da lete? Zapadu je to toliko povoljno da će leteti sve dok se ne uruši u ekonomsku krizu."

Putin govori o „skorom završetku" — ali šta to tačno znači?

Na konferenciji za novinare po završetku posete Kazahstanu, Vladimir Putin izgovorio je rečenicu koja je odmah privukla pažnju: situacija na frontu, rekao je, „daje nam pravo da govorimo da se kraj bliži", uz napomenu da ruske snage „napreduju na svim pravcima".

Za Putina, koji godinama izbegava konkretne najave i drži se oprezno neutralnog tona, ovo je neobično direktna izjava. No ključno pitanje ostaje neodgovoreno — o kakvom „završetku" zapravo govori? Ruska javnost sve glasnije pita šta je stvarni cilj — samo Donbas, ili i Zaporožje, Herson, Odesa? Početni ciljevi „demilitarizacije i denacifikacije" Ukrajine tiho su potisnuti u drugi plan, dok se kao potencijalni uspeh sada pozicionira eventualno zauzimanje Kramatorska i Slavjanska.

Deo ruskih komentatora to otvoreno dovodi u pitanje: „Zar nas svesno odvlače od prvobitnih ciljeva ka parcijalnim rezultatima? A šta je sa ostatkom Ukrajine, koja će ostati zapadna proksi-država sve dok je NATO tamo prisutan?"

Rat dronovima koji nema prirodan kraj

Bez obzira na ishod kopnenih operacija, postaje sve jasnije da rat dronovima ima sopstvenu logiku i sopstveni sat. Ukrajina danas može da pogodi krucijalne mete hiljadama kilometara u dubinu ruske teritorije. Rusija može da zaspe Ukrajinu šahedima. Ni jedna ni druga strana ne može taj rat dobiti isključivo dronovima — ali ni izgubiti dok ih ima.

A dronova će biti. Zapad ih isporučuje, Ukrajina ih sama sve više proizvodi, Rusija paralelno razvija sopstvene kapacitete. Ovo nije rat koji ima prirodan kraj — osim ako neka od strana ne odluči da promeni pravila igre na radikalno drugačiji način.