Čini se da su Zapad i Ukrajina pronašli modus za efikasno i uznemirujuće narušavanje ruske koncepcije u Ukrajini. Ogroman broj novih bespilotnih letelica svrsishodne namene, dobro satelitsko i GPS navođenje, masovnost u napadu kada “rojevi” smanjuju učinak bilo koje PVO, posledica ogromne teritorije koju je teško pokriti PVO sistemima, relativna blizina i ranjivost ruske strateške infrastrukture — nesumnjivo će Putina isterati na čistinu — ili brze pregovore, ili neuporedivo efikasniji borbeni nastup u Ukrajini, u kom već petu godinu — nosi “rukavice”.

Artemida iznad Crnog mora

Avion je poleteo sa rumunske baze Mihail Kogelničanu kod Konstance oko devet sati ujutro po moskovskom vremenu i leteo zatvorenom rutom — istočno od obala Rumunije i Bugarske, severno od turske obale, južno od Krima, jugozapadno od Sočija i južno od Novorosijska.

Artemis II opremljen je moćnim sistemom za radioelektronsko izviđanje. Njegova primarna misija: registrovanje brzine reagovanja ruskih PVO sistema, presretanje elektronskih emisija i beleženje frekvencija radarskih stanica za daleko otkrivanje. Stručnjaci otvoreno ocenjuju da je ova aktivnost direktno vezana za pripremu novih ukrajinskih udara na Krim i Krasnodar — prikupljeni podaci koriste se za precizno planiranje napada.

141 oboren dron za jedan dan — ali to nije rekord

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je preliminarni bilans za 18. maj: od sedam ujutro do četiri poslepodne po moskovskom vremenu, PVO sistemi oborili su 91 ukrajisnki bespilotni letač. Dronovi su gađali ili preletali Belgorodsku, Voronješku, Kalušku, Kursku, Lipecku, Nižegorodsku, Rostovsku i Tulsku oblast, kao i Moskovski region i Krasnodaraski kraj.

Prethodne noći, od 17. na 18. maj, oboreno je još 50 dronova. Ukupno za jedan dan — 141 letelica.

Ipak, to nije ono što je šokiralo Rusiju. Dan ranije, 17. maja, zabeležen je istorijski rekord: u jednom danu oboreno je čak 1.054 bespilotnih letelica. Broj koji do pre godinu dana nije bio ni zamisliv.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin potvrdio je da su ujutro 18. maja dva drona koji su letela prema prestonici oborena. U Nižegorodskoj oblasti, u gradu Kstovu, posle dnevnog napada izbio je požar.

Krimski most devet sati stajao — putnici zaglavljeni

Posledice nisu samo vojne. Saobraćaj na mostu preko Kerčkog moreuza bio je u nedelju blokiran dvaput, a do ranog jutra 18. maja most je ukupno stajao zatvorenim ravno devet sati. Ispred spuštenih rampi čekalo je 17 putničkih vozova Tavria — iz Moskve, Sankt Peterburga, Adlera, Murmanska, Mineralnih Voda. Kašnjenje: sedam do osam sati. Osamnaesti voz stigao je u kolonu dok su prethodni još čekali. Zaglavljenim putnicima savetovano je da “ostanu mirni”.

Vest o ovom transportnom kolapsu preneli su vodeći federalni mediji — kao senzaciju, bez presedana. Reakcija na nedelju kada je rekordnih 1.054 drona preletelo Rusiju, a četiri osobe poginule u Moskovskoj oblasti.

Sevastopolj: mašavina besa i tame

Grad ruske slave, Sevastopolj, posebno teško prolazi. Rakete i stotine dronova kontinuirano udaraju grad. Guverner Mihail Razvožajev potvrdio je da su jedinice PVO i mobilne vatrene grupe tokom cele noći i jutra odbijale talase napada.

Štete na privatnim i stambenim zgradama su brojne. Jedan napadački dron s pojačanom bombom eksplodirao je u Balaklavi, u blizini planinskog vrha Kara-Koba, pogodivši glavni visokonaponski dalekovod — bez struje ostalo je više gradskih četvrti odjednom. Razvožajev demantuje tvrdnje ukrajinskih i zapadnih medija o navodnom uništenju Sevastopoljske termoelektrane.

Armada dronova: Evropa i Amerika u punoj brzini za Ukrajinu

Kijev ubrzano gradi svoju bespilotnu armadu. Evropski vojnoindustrijski kompleks u potpunosti je fokusiran na snabdevanje ukrajinske vojske. SAD su se aktivno priključile — od Starlinka do američkih dronova-kamikaza dugog dometa Hornet, koji su već lovili ciljeve direktno na autoputu R-280 Novorossija.

Važna napomena: pre samo nekoliko nedelja, taj jedini kopneni put prema Krimu duž obale Azovskog mora smatrao se relativno sigurnim. Više nije.

Sa ruske strane čuju se apeli: potrebno je formirati nove mobilne vatrene grupe objedinjene u jedinstvenu odbrambenu konturu, uvesti masovni sistem osetljivih mikrofona na mobilnim tornjevima koji beleže zvuk dronova, kao i jednostavne radare na balonima. Upravo ono što Ukrajinci već dugo primenjuju. Ali, kako primećuje vojni dopisnik Aleksandar Kots — te tehnologije u Rusiji se ne uvode. Zašto? Nema odgovora.

Šta građani očekuju: ili — ili

Pre svega zahvaljujući upornom otporu ukrajinskih snaga, bez obzira na izuzetan obim sopstvenih gubitaka u ljudstvu. Sada i najokorelijim propagandistima ukrajinske brze propasti i pobede Rusije — ponestaje “municije”. Primećuje se to i u njihovoj svakodnevnoj retorici. Nema više brze pobede koja je tu, nadomak ruku. Nema, jer nije. Nekako, Tramp i Putin su kao u ogledalu. Jedan u Iranu, drugi u Ukrajini.

Ili će završavati (u svoju korist), ako mogu, ili će se povlačiti. Kako znaju i umeju.

Više o svemu u korisnim linkovima odmah ispod ovog teksta.