Moskva je doživela da joj Volodimir Zelenski „dozvoljava" da održi sopstvenu paradu na Crvenom trgu — to nije samo diplomatski incident, već i jasna poruga. Zelenski je, naime, nakon više upućenih pretnji da će dronovima napasti paradu, objavio „dekret" u kome stoji da dozvoljava nesmetano održavanje proslave, prenose ruski portali. To je politička ponižavajuća šala koja boli upravo zato što je tačna u svojoj suštini: Rusija, zemlja koja slavi pobedu nad nacizmom, danas mora da razmišlja hoće li joj neko uništiti taj dan.

Peskov je odgovorio hladno i protokolarno: „Teško onome ko pokušava da ismeva Dan pobede. I ne treba nam ničija dozvola." Sve je tačno. Ali problem nije u formalnoj logici — problem je u tome što je Zelenski pogodio nerv. I svi to znaju, uključujući i Kremlj. Pogodio je i u ruski ponos.

Tramp nudi „primirje" — kome i zašto čini uslugu?

Donald Tramp je objavio da je od obe strane lično zahtevao trodnevni prekid vatre od 9. do 11. maja, uz razmenu po hiljadu ratnih zarobljenika s obe strane, predstavljajući to kao svoj diplomatski uspeh. „Nadajmo se da je ovo početak kraja veoma dugog, smrtonosnog i teškog rata", napisao je na Truth Socialu.

Na površini — humanitarni gest. Ispod površine — geopolitička računica.

Tramp je Putinu poklonio nešto što ovaj zaista nije mogao da kupi: miran Dan pobede. Paradu bez ukrajinskih dronova, bez raspucavanja moskovske PVO, bez incidenta, bez poniženja pred gostima iz sveta, pred domaćom publikom i kamerama. Zauzvrat, Putin Trampu nešto sada duguje — i ta menjačnica će raditi negde drugde: u i oko Irana ili nekog sledećeg Trampovog poteza, a što javnost možda neće odmah prepoznati kao deo iste transakcije.

Moskva zaštićena, ostatak Rusije — značajno manje

Dok je pažnja cele zemlje, ali i svetskih medija, usmerena ka Crvenom trgu, Ukrajina radi ono što radi već mesecima: sistematski udara po kritičnoj infrastrukturi duboko u ruskoj unutrašnjosti. Rafinerije, vojni objekti, industrijska postrojenja — sve je to van kadra svečane parade.

Neposredno pred ponoć i početak primirja, napadnuta je i ruska flota na Kaspijskom jezeru — uključujući i brodove koji nose poznate rakete Kalibar. Simbolika je gotovo brutalna u svojoj direktnosti. Ovo je zamka koju su i sami ruski vojni blogeri prepoznali i javno podelili: „Anglosaksonci su nas uhvatili u svoju omiljenu zamku. Ako je ovaj događaj toliko važan i simboličan za Rusiju — onda najavimo vazdušni napad na njega", konstatuju blogeri koji inače čvrsto stoje uz Kremlj.

Unutrašnji pritisak: Od rijaliti zvezda do generalštaba

Nezadovoljstvo više nije privilegija nazovi opozicije. Ono se probilo u javni prostor kroz sasvim neočekivane glasove.

Viktorija Bonja, nekadašnja rijaliti zvezda u egzilu, objavila je 18-minutni video na Instagramu koji je prikupio 30 miliona pregleda. Direktno obraćajući se Putinu, rekla je ono što mnogi misle a retki izgovaraju: „Ljudi se boje tebe, umetnici se boje, guverneri se boje."

Iz drugog ugla, ali sa sličnom poentom: bivši načelnik Generalštaba Balujevski izjavio je pred Javnom komorom — „Dajte vojsci priliku da se bori" — i ta rečenica prošla je gotovo nezapaženo. Međutim, ako čovek koji je nekad stajao na čelu ruske vojne piramide govori da vojska „nije u mogućnosti da se ponaša normalno" — to nije komentar. To je optužnica.

Analitički centar Komunističke partije Rusije (CIPKR) objavio je izveštaj u kome se navodi da je „sistem upravljanja izgubio dodir sa stvarnošću", da je „Parada pobede iz simbola ponosa postala tačka ranjivosti", i da „zalihe društvene izdržljivosti traju još maksimalno mesec i po do dva". Ovo nije antivladina propaganda. Ovo je zabrinutost iz jezgra lojalnih.

Kremlj u bunker-modu: Nadzor i paranoja

U paraleli sa javnim pritiscima, Kremlj se povlači u sebe. Prema izvorima bliskim Moskvi, navodno je lično Putin naredio postavljanje sistema elektronskog nadzora u domovima bliskih saradnika. Posetioci Kremlja prolaze dvostruku bezbednosnu proveru. Osoblje blisko predsedniku nema pristup telefonima sa internetom.

Razlog nije teško pronaći: likvidacija vrha iranskog rukovodstva, uključujući i Hamneija, izvršena je upravo praćenjem mobilnih uređaja. Ukrajinske subverzivne službe dokazale su se i usred Moskve. Kombinacija ta dva precedenta stvorila je ono što se može opisati samo jednom rečju — paranoja institucionalizovana kao procedura.

Parada kao ogledalo

Dan pobede trebalo je da bude dan sećanja i počasti sovjetskim i ruskim žrtvama koje su svet oslobodile od zla po cenu najveće sopstvene žrtve. Umesto toga, 9. maj 2026. pokazao je slabost, delom i nesnalažljivost ruskog vrha u medijskoj oluji koja možda i planski duva sa svih strana. Ruse treba uzdrmati. Jer, i to je deo rata.

Zelenski se podsmeva, Tramp nudi „poklon" koji će se morati otplaćivati, dronovi lete prema svemu osim prema Crvenom trgu, vojni blogeri pišu da oligarhija diktira front, a analitičari lojalni Kremlju govore bezmalo o terminalnoj krizi sistema.

Međutim, Rusija je preživela i daleko teže okolnosti. Parade nisu otkazivane ni dok su nacisti bili u predgrađu Moskve. Naprotiv — 7. novembra 1941. na Crvenom trgu održana je najpoznatija parada u istoriji, kada su vojnici pravo sa parade odlazili direktno na liniju fronta, na megdan najmoćnijim nacističkim trupama. Putin to zna.

Ali ono što možda još uvek ne zna, jeste stvarno raspoloženje u javnosti, kao i uzlazni trend nezadovoljstva. Stara narodna mudrost kazuje — gde ima dima, ima i vatre.