Dok se na zalivskom ratnom poprištu u ovom trenutku ne događa ništa neočekivano ili operativno drugačije, dotle stručnu zajednicu nastavljaju da čude kolosalni propusti najvažnijih iranskih bezbednosnih službi i posebno njihovih najviših rukovodilaca.

Likvidacija Ali Larijanija, jednog od najuticajnijih bezbednosnih lidera Irana, predstavlja težak udarac režimu u trenutku kada se zemlja suočava sa eskalacijom sukoba nakon ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija. Larijani je bio ključni arhitekta iranske nuklearne i bezbednosne strategije, dugogodišnji insajder i pragmatični pregovarač sa Zapadom. Njegova smrt, zajedno sa sinom Mortezom, pomoćnikom Alijem Rezom Bajatom i komandantom Basija Golamrezom Sulejmanijem, uklonila je jednog od poslednjih iskusnih kontrolora i distributera moći iranskog bezebednosnog sistema.

Netanjahuov ratni kabinet/Foto: Kobi Gideon, Služba za štampu izraelske vlade/Ap

Netanjahuova cinična poruka – vojni udar pretvoren u psihološki rat

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu iskoristio je priliku da atentat pretvori u političku i psihološku poruku. Iz komandnog centra izraelskog vazduhoplovstva u Tel Avivu poručio je Irancima: „slavite, gledamo odozgo“, povezujući napad sa simbolikom perzijskog festivala Novruz. Njegove reči jasno pokazuju da Tel Aviv vodi paralelni rat – vojni i psihološki – sa ciljem da oslabi moral iranskog naroda i pokaže nemoć njihovih lidera.

Neverovatne greške u bezbednosnim protokolima

Najveći šok izaziva činjenica da Larijani, svestan da je meta, nije primenio osnovne mere zaštite. Umesto da se kreće u strogo kontrolisanim uslovima, boravio je u kući svoje ćerke – lako predvidivoj lokaciji. Još ozbiljnije, postoje indicije da su članovi njegovog obezbeđenja nosili mobilne telefone, čak i isključene, što je omogućilo precizno lociranje preko GPS sistema i operativnih platformi koje kontrolišu globalni tehnološki giganti poput Google-a. To je ista greška koja je već dovela do likvidacija visokih kadrova Hezbolaha i Hamasa, praćenih preko pejdžera i mobilnih uređaja.

Na slici: Ali Hamnei sa vojnim vrhom od koga danas gotovo niko nije ostao u životu

Tehnologija kao oružje – Google i digitalni tragovi

U eri digitalnog nadzora, čak i isključen telefon ostaje potencijalni izvor informacija. Iako Iran povremeno gasi internet, protok saobraćaja nikada ne pada na nulu – minimalni signal dovoljan je da prenese ključne podatke. To je lekcija koju su već platili mnogi lideri, ali očigledno nije naučena. Oslanjanje na zastarele metode i ignorisanje digitalne realnosti pokazuje nestručnost koja vodi ka ponavljanju istih katastrofalnih grešaka.

Posledice po Iran – gubitak iskustva i kontinuiteta, a možda i suvereniteta

Ubistvo Larijanija uklanilo je jednog od poslednjih pragmatičnih i iskusnih lidera u kombinovanom teokratsko-bezbednosnom sistemu Irana. Svaki sledeći koji bude postavljen i potom (najverovatnije) pogođen, neće imati ni iskustvo ni veštine da vodi komplikovan aparat teokratske države. Za razliku od Hamasa, koji funkcioniše kao militantna organizacija, Iran je krajnje kompleksna država čiji aparat zahteva sofisticirano upravljanje. Serija ovakvih likvidacija može dovesti do strateškog kolapsa, jer se gubi kontinuitet i znanje koje se ne može nadomestiti preko noći.

Ali može doći i do eskalacije uz pokretanje iranskih kopnenih jedinica na okolne teritorije, kao poruka odvraćanja. Iran ne raspolaže dovoljnim količinima raketnih sredstava za duži rat. Nebo iznad Irana je gotovo u potpunosti slobodno za „plovidbu“ agresorskih raketa. Ono sa čim raspolaže jesu kopnene snage. A američke baze im nisu „preko sveta“.

Čini se da drugih opcija i nemaju. Iako Rusija i Kina pružaju određene obaveštajne podatke i dopunjuju iranske satelite, sasvim je sigurno da ne vrše navođenje kao što to Amerikanci najdirektnije rade pomažući Ukrajini u likvidaciji ruskih snaga. Još manje se upuštaju u aktivno snabdevanje Irana koji je prepušten sam sebi iako se dodatno izložio riziku snabdevajući Rusiju ključnim bespilotnim letelicama koje su joj omogućile stabilizacaiju fronta, baš kao i napredovanje.

Rusi su zabili glavu u istočnoukrajinsko blato, a Kina ko o čemu, o Tajvanu i o Japanu. Otprilike 95% njihove pažnje usmereno je na Tajvan, preostalih i to nepunih 5% na moćnu slavodobitnu ekonomiju, dok se Iranu posvećuje oko 0,5% medijskog prostora.

A to nešto govori. Ovo bi možda mogla biti poruka i za nas, na koga to sa sigurnošću možemo da računamo.

Na nas, ako smo pametni.

Što se Irana tiče, nakon prvog talas agresije koji se dogodio 28. februara, kada je u ciljanom masakru najvećim delom i stradalo iransko versko i vojno rukovodstvo, usledio je i drugi talas, od 17. do 20. marta. Tokom tog talasa likvidirano još nekoliko visokih vojnih zvaničnika, pretežno generala. Pokazalo se da je i mali procenat puštenog interneta, od samo 1%, i najverovatnije uz Google kao alat, bilo sasvim dovoljno američkim i izraelskim operativcima da pronađu mete i destabilizuju čitavu državu.