Jedan od najtežih ukrajinskih napada duboko na ruskoj teritoriji pogodio je Nižnjekamsk, industrijsko i energetsko središte više od 1.000 kilometara od ukrajinske granice. Najmanje 13 ljudi je poginulo, među njima i dete, dok je broj povređenih u međuvremenu porastao na 75. Kijev poručuje da će nastaviti da udara po ruskoj infrastrukturi. Istovremeno, ruske snage nastavljaju napade na ukrajinske gradove. Rat sve očiglednije prerasta u spiralu udara u kojoj civilno stanovništvo plaća sve veću cenu. Nakon svakog udara dronova sa smrtnim posledicama u Rusiji — Moskva uzvrati višestruko snažnije. Sinoć su ruski hipersonični "cirkoni" gospodarili iznad Kijeva i Zaporožja. Stradalo je više od 10 ukrajinskih građana. Zelenskog kao da nije briga.

Nižnjekamsk: udar duboko iza ruskih linija

Ukrajina je izvela jedan od najsmrtonosnijih napada bespilotnim letelicama na rusku teritoriju od početka rata, pogodivši Nižnjekamsk u Tatarstanu, regionu udaljenom više od 1.000 kilometara od ukrajinske granice.

Prema najnovijim podacima regionalnih vlasti, 13 ljudi je poginulo, uključujući dete, dok je ukupno 75 građana zatražilo lekarsku pomoć. Od tog broja, 21 osoba je hospitalizovana, dok su ostali povređeni zbrinuti ambulantno.

Ruske vlasti saopštile su da su u napadu pogođeni industrijski i civilni objekti, dok su na društvenim mrežama objavljeni snimci velikog oblaka dima iz područja industrijske zone.

Nižnjekamsk nije slučajno izabran kao meta. Grad je jedno od važnih središta ruske naftne i petrohemijske industrije, sa velikim rafinerijskim i proizvodnim kapacitetima. Ali upravo tu nastaje najveći problem ove strategije: vojna i energetska infrastruktura nalazi se u neposrednoj blizini urbanih sredina i velikog broja civila.

Kijev: „Rat mora da se oseća i u Rusiji“

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije skrivao nameru da se napadi duboko unutar Rusije nastave. Koliko je racionalan?

On tvrdi da su udari po ruskoj infrastrukturi odgovor na ruske napade i sredstvo pritiska na Moskvu da pristane na pregovore.

Logika Kijeva je jasna: ako Rusija može da uništava pojedine delove ukrajinskih gradova, energetsku infrastrukturu i industrijske objekte, Ukrajina želi da pokaže da ni ruska pozadina više nije bezbedna. Problem je, međutim, u tome što ovakva logika višestruko degradira Ukrajinu. O pregovorima nema ni naznaka.

Zapad se trudi da Ukrajina nanese što je moguće veću štetu Rusiji, ali ne i da se postigne obustava sukoba u bilo kakvoj formi. Ipak, u agendi dobijenoj na Zapadu uporni Zelenski poručuje da će Ukrajina odgovoriti na svaki ruski napad i da će se posledice rata „sve više osećati“ i unutar Rusije.

To je, međutim, strategija sa veoma opasnom posledicama. Jer, takva "medalja" ima i drugu stranu: svaki novi udar duboko u Rusiji povećava pritisak na Moskvu da uzvrati još snažnije. I ona to čini.

Odmazda postaje sastavni deo ratne strategije

Ukrajina, 8 stradalih na železnickoj stanici nakon ruskog raketnog udara u blizini/Oleana Žaško

Ukrajina poslednjih meseci sve intenzivnije napada ruske rafinerije, energetska postrojenja, logističke centre i druge objekte duboko na teritoriji Rusije. O tome smo izveštavali mnogo puta, zbog čega nemojte propustiti da posetite naše Korisne linkove na kraju ovog teksta, i saznajte sve ono što ne drugom mestu — nećete moći.

Cilj je da se smanji sposobnost Moskve da snabdeva svoje oružane snage, poremeti proizvodnja goriva i poveća ekonomski pritisak na Rusiju.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je protekle noći oboreno čak 456 ukrajinskih dronova. Kao i ranije, međutim, ruska strana ne objavljuje precizan broj letelica koje su, prema njenim navodima, probile protivvazdušnu odbranu i pogodile ciljeve.

Ukrajinske vlasti, sa druge strane, tvrde da Rusija nastavlja masovne napade širom Ukrajine.

Tako se formira sve opasnija jednačina: ukrajinski udar – ruska odmazda – novi ukrajinski udar – još snažniji ruski odgovor.

Dok gori Tatarstan, gine i petoro ljudi u Harkovskoj oblasti

Istog dana dok su iz Tatarstana stizale informacije o velikom broju žrtava među civilima, na drugom kraju rata ruske snage izvele su smrtonosni napad u Ukrajini.

U selu Bugaivka u Čugujevskom okrugu Harkovske oblasti ruska artiljerija pogodila je stambenu zonu. Prema ukrajinskim lokalnim vlastima, poginulo je pet ljudi, a više kuća je uništeno.

Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je Rusija tokom noći lansirala 126 bespilotnih letelica. Istovremeno je jedna žena poginula u ukrajinskom napadu u ruskoj pograničnoj Belgorodskoj oblasti, dok je u Hersonskoj oblasti muškarac poginuo kada je ruski dron pogodio taksi.

Brojevi se menjaju iz dana u dan, ali obrazac ostaje isti: sve je manje prostora između vojnih ciljeva i civilnog stanovništva.

Rat koji se proširio stotinama kilometara od fronta

Ukrajinski dronovi sada prelaze stotine, pa i više od hiljadu kilometara, kako bi pogodili rusku energetsku i vojnu infrastrukturu.

Rusija, istovremeno, koristi rakete i dronove za napade širom Ukrajine, daleko od neposredne linije fronta.

Time se stvara nova mapa rata. Za civile više nije presudno koliko su udaljeni od fronta.

Dovoljno je da se u njihovoj blizini nalazi rafinerija, energetsko postrojenje, vojni objekat, logistički centar – ili da se nađu u zoni kroz koju prolaze dronovi i rakete.

Ujedinjene nacije upozoravaju da su obe strane tokom ove godine dramatično povećale intenzitet napada dugog dometa, što je dovelo do naglog rasta broja civilnih žrtava. Jun je, prema podacima UN, bio najsmrtonosniji mesec za ukrajinske civile od aprila 2022. godine, sa 293 poginula i 1.990 ranjenih.

40 dana za mir Volodimira Zelenskog

Volodimir Zelenski je 26. juna 2026. odobrio tzv. „40-dnevnu operaciju“ dronovima i udarima dugog dometa protiv ruskih ciljeva, sa ciljem da se izvrši pritisak na Moskvu da okonča rat ili pristane na pregovore. Operacija je zamišljena kao intenzivna kampanja udara na vojnu infrastrukturu, logističke čvorove i energetske objekte u Rusiji i na okupiranom Krimu.

Drugim rečima, operacija koju je najavio (intenzivni udari dronovima i raketama na ruske ciljeve) trebalo je da traje do početka avgusta. Sada smo već nekoliko dana „posle roka“ koji je on označio kao simboličan period pritiska na Moskvu, Moskva ne samo da nije obustavila napad na Ukrajinu — već je intenizivirala svoje aktivnosti na terenu, ali još i više na Kijev i njegovu okolinu. I ne samo to. Ne treba sumnjati da će se zvanična Moskva okrenuti ka bržem i efikasnijem pristupu svojoj "specijalnoj vojnoj operaciji". Ne žele neki novi Vijetnam ili Avganistan. Ali, za pripremu svake veće promene u vojničkom pristupu za rešavanje nekog problema — potrebno je vreme.