Ukrajinski izvori potvrđuju da su stotine benzinskih pumpi uništene ili oštećene u ruskim udarima. Dok je Kijev poslednjih meseci gađao ruske rafinerije i skladišta nafte, Moskva sve intenzivnije pogađa mrežu distribucije goriva u Ukrajini.

Rat se polako seli sa proizvodnje na snabdevanje

Višemesečna kampanja ukrajinskih dronova protiv ruskih rafinerija donela je odgovor koji se u zapadnim medijima retko analizira, a ni u samoj Ukrajini ne dobija mnogo prostora.

Umesto da uzvrati napadima na rafinerije, jer stoji činjenica da ih u Ukrajini ima malo i da su uglavnom van funkcije, Rusija poslednjih nedelja menja težište svojih udara. Na meti se sve češće nalaze benzinske pumpe, skladišta goriva i distributivni pravci koji predstavljaju poslednju kariku u lancu snabdevanja.

Od rafinerija do benzinskih pumpi

Od početka leta ukrajinske bespilotne letelice sistematski su gađale ruske rafinerije, skladišta nafte i drugu energetsku infrastrukturu duboko iza linije fronta, nanoseći ogromnu štetu ruskoj privredi.

S tim u vezi, ne propustite naše Korisne linkove na kraju teksta, saznajte ono šta na drugom mestu nećete moći.

Cilj takvih udara bio je da se smanji proizvodnja goriva, poveća ekonomski pritisak i oteža snabdevanje ruske vojske.

Međutim, poslednjih sedmica Rusija je sve češće počela da gađa sasvim drugu vrstu ciljeva – mrežu benzinskih pumpi i skladišta goriva u ukrajinskim oblastima koje predstavljaju važne logističke pravce prema frontu.

Na taj način težište više nije samo na proizvodnji energenata, već na njihovoj distribuciji.

Ukrajinski izvori potvrđuju velike gubitke

Da ruski udari imaju ozbiljne posledice potvrđuju i ukrajinski izvori.

Bez obzira na razliku u procenama, činjenica da i ukrajinski izvori govore o velikim gubicima pokazuje da problem više nije moguće ignorisati.

Zašto su benzinske pumpe postale važna meta?

Na prvi pogled može izgledati da benzinska pumpa nije cilj od velikog vojnog značaja.

U stvarnosti, ona predstavlja završnu tačku čitavog energetskog sistema.

Bez funkcionalne distributivne mreže otežano je snabdevanje transportnih kompanija, hitnih službi, poljoprivrede, građevinske mehanizacije, lokalne privrede, ali i dela vojne logistike koja se oslanja na putni saobraćaj.

Drugim rečima, nije dovoljno proizvesti gorivo. Potrebno je da ono stigne do korisnika.

Upravo zato napadi na distributivnu mrežu mogu imati efekat koji je nesrazmerno veći od njihove pojedinačne vrednosti.

Rat logistike ulazi u novu fazu

Poslednjih meseci postaje sve očiglednije da obe strane pokušavaju da protivniku otežaju sposobnost vođenja rata napadima na infrastrukturu koja omogućava funkcionisanje države.

Ukrajina je fokus usmerila na proizvodnju goriva i energetsku infrastrukturu u Rusiji.

Rusija, s druge strane, sve više udara na distributivnu mrežu goriva u Ukrajini i logističke pravce koji vode prema frontu. Na taj način rat dobija novu dimenziju u kojoj cilj nije samo uništavanje vojne tehnike, već usporavanje čitavog sistema snabdevanja.

Pokazna vežba ili upozorenje?

Ovakav razvoj događaja otvara i više pitanja.

Da li Rusija ovim udarima (samo) demonstrira da raspolaže kapacitetom da dodatno pojača pritisak na ukrajinsku logistiku, kao i da li će se zadržati (samo) na tome? Šta stoji u razvojnim planovima ruskih oružanih snaga i političkog rukovodstva u Moskvi — kada je u pitanju „specijalna vojna operacija"?

Uskoro će i punih pet godina ratovanja, brojni životi su položeni za realizaciju planova, a ekonomska konfiguracija nacija promenjena je iz korena. U takvim okolnostima jedino je potpun uspeh „vredan" plaćene cene. Odgovori za sada nisu poznati, a izbor ciljeva projektuje samo delimičnu sliku.

Borba se više ne odvija isključivo na liniji fronta, već sve više protiv sistema koji omogućavaju da država funkcioniše – energetike, transporta, logistike. Čak su i veliki gradovi relativno udaljeni od fronta, izmenama taktike na obe strane, i sami postali svojevrsna prva linija fronta.

Nakon prvobitnog šoka i evidentnog nesnalaženja usled permanetnih, brojnih i sve preciznijih ukrajinskih udara po kritičnoj infrastrukturi Rusije — čini se da je Rusija uspela da se u određenoj meri stabilizuje i povrati deo kapaciteta. Ali i da pojača efikasnost u presretanju i obaranju ukrajinskih bespilotnih letelica kojih je svakodnevno više stotina, a neretko i više od hiljadu.

Međutim, to sve nije dovoljno i sasvim sigurno neće obeshrabriti ukrajinsko rukovodstvo i njihove borce da na terenu nastave da sprovode „četrdesetodnevnu kampanju" u vidu strateške inicijative koju je krajem juna 2026. godine pokrenuo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski — sa ciljem da se pojačanim i sistematskim udarima po dubini ruske teritorije izvrši maksimalan pritisak na Moskvu i primora je na okončanje rata.

Nije se dogodilo.