Posle dve decenije pregovora, dve strane finalizuju jedan od najvećih trgovinskih paketa na svetu

Mercosur (šp. Mercado Común del Sur – Zajedničko tržište Juga) je ekonomski blok koji čine Brazil, Argentina, Paragvaj i Urugvaj, osnovan sa ciljem stvaranja jedinstvenog tržišta, slobodne trgovine i zajedničkih ekonomskih politika među državama članicama. Upravo sa tim blokom Evropska unija finalizuje istorijski sporazum.

Šta je podstaklo vrh EU da se odluči za dublju integraciju sa ovom južnoameričkom grupacijom – objašnjenje donosimo na kraju teksta.

Asunsion, Paragvaj/Wikipedia

Tržište od 700 miliona ljudi

Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenili su da je predstojeće potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Evropske unije i Mercosura istorijski korak ka jačanju multilateralizma i globalne ekonomske saradnje.

Ceremonija potpisivanja biće održana u subotu, 17. januara, u Asunsionu, glavnom gradu Paragvaja, čime će se okončati više od dvadeset godina pregovora. Sporazum će stvoriti jednu od najvećih zona slobodne trgovine na svetu, obuhvatajući oko 30% globalnog BDP‑a i tržište od preko 700 miliona ljudi.

Brazilski stočari/Adriano Gambarini

Lula: „Pakt je dobar za svet, a ne samo za dve strane“

Nakon sastanka u Rio de Žaneiru, Lula je poručio da sporazum donosi koristi i EU i državama Mercosura, ali i da predstavlja „veoma važan korak za demokratski svet i multilateralizam“. Fon der Lajen je istakla da sporazum šalje „snažnu poruku o moći saradnje i otvorenosti“, naglašavajući da se na taj način „stvara istinski prosperitet“.

Lula je dodao da partnerstvo sa EU prevazilazi ekonomiju: „Evropska unija i Mercosur dele vrednosti kao što su demokratija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava.“

Otpor u Evropi: poljoprivrednici strahuju od konkurencije

Iako je sporazum dobio političku podršku, suočava se sa snažnim otporom u pojedinim evropskim državama. Poljoprivrednici i stočari u Francuskoj, Poljskoj, Austriji, Irskoj i Mađarskoj protestovali su zbog, kako navode, nelojalne konkurencije iz zemalja Mercosura, gde su proizvodni standardi često manje strogi.

Uprkos protivljenju ovih zemalja, Evropska unija je 9. januara odobrila sporazum, a Evropski savet je ovlastio Evropsku komisiju da ga formalno zaključi.

Volksavagen

Ko dolazi na potpisivanje u Asunsion?

Na ceremoniji će prisustvovati predsednik Paragvaja Santjago Pena i urugvajski predsednik Iamandu Orsi. Očekuje se i dolazak argentinskog predsednika Havijera Mileija, iako njegovo prisustvo još nije zvanično potvrđeno.

Lula neće prisustvovati događaju, jer je prvobitno bio planiran na ministarskom nivou, a poziv predsednicima upućen je u poslednjem trenutku.

Ekonomske koristi za obe strane

Za Brazil, sporazum otvara vrata širenju izvoza mesa, soje, pirinča, kafe i drugih poljoprivrednih proizvoda na evropsko tržište.

Zauzvrat, EU dobija veći pristup tržištima za svoje automobile, mašine, prehrambene proizvode poput sireva i vina, kao i druge industrijske artikle.

Fon der Lajen je ocenila da će sporazum „umnožiti mogućnosti kao nikada ranije“, uz jasna pravila, zajedničke standarde i stabilne lance snabdevanja koji će, kako je navela, „postati autoputevi za ulaganja“.

EU, foto: Belga/Jonas Roosens

Nužda zakon menja

U situaciji gubitka ruskog tržišta, ali i planetarno sve dominantnije automobilske industrije NR Kine – moćnom evropskom automobilskom kartelu, nije bilo teško da evropsku birokratiju i njene čelne figure – potakne na ubrzanje realizacije dve decenije prolongiranog sporazuma.

Ovo je zanimljivije tim pre što automobilska industrija u EU stvara bruto vrednost od oko 450 milijardi evra, dok poljoprivreda proizvodi čitavih 100 milijardi više – 550 milijardi evra. Ali, automobilski sektor zapošljava blizu 15 miliona radnika, dok je onaj u poljoprivredi gotovo dvostruko manji po broju zaposlenih. Uz još jednu bitnu razliku, za razliku od poljoprivrednog sektora, onaj automobilski je praktično – kartelskog tipa, uz istu takvu moć.

To, međutim, nisu bili jedini razlozi. Trenutna administracija u Beloj kući i njena politika prema EU – gurnuli su EU u naručje novog savezništva. Izgubili su Rusiju kao najbitnijeg dobavljača, ali i kao tržište – a ni sa Trampom stvari ne stoje baš najbolje.