Španija se suočava sa novim talasom migranata. Najmanje 57 migranata izgubilo je život pokušavajući da dopliva do španske enklave Seuta iz Maroka, čime je nova migrantska kriza na severu Afrike prerasla u jednu od najozbiljnijih poslednjih godina. Istovremeno, španske vlasti zatvorile su granični prelaz Beni Enzar između Melilje i Maroka nakon novog pokušaja masovnog ilegalnog ulaska, dok su u pomoć Civilnoj gardi upućene i vojne jedinice. U ovom trenutku je poznato da je od upada preko 50.000 migranata, 35.000 vraćeno u Maroko.

Predsednik španske vlade Pedro Sančez najavio je odlazak u Seutu zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Fernandom Grande-Marlaskom kako bi na licu mesta procenili razmere krize.

Zašto su Seuta i Melilja stalna meta migrantskih talasa

Seuta i Melilja predstavljaju jedine kopnene granice Evropske unije sa afričkim kontinentom. Iako se nalaze na severu Afrike, ove dve teritorije vekovima su pod španskim suverenitetom.

Melilja je pod španskom upravom još od 1497. godine, dok je Seuta postala deo španske krune 1580. godine, a njen status konačno je potvrđen Lisabonskim sporazumom iz 1668. godine. Maroko, koji je stekao nezavisnost 1956. godine, nikada nije priznao španski suverenitet nad ovim enklavama i decenijama insistira da budu vraćene pod njegovu kontrolu.

Zbog svog položaja, Seuta i Melilja predstavljaju jednu od najvažnijih ulaznih tačaka ilegalnih migracija iz Afrike prema Evropskoj uniji.

Marokanska „igranka“ koja se ponavlja

Ovo nije prvi put da se odnosi Madrida i Rabata zaoštravaju zbog migracija.

U maju 2021. godine više od 10.000 migranata prešlo je u Seutu za manje od dva dana, nakon što su marokanske bezbednosne službe praktično prestale da sprečavaju prelazak granice. Tada su Španija i Evropska unija otvoreno optužile Maroko da koristi migrante kao sredstvo političkog pritiska.

Povod za tadašnju krizu bilo je lečenje lidera pokreta Polisario Brahima Galija u Španiji, nakon čega je Rabat naglo ublažio kontrolu granice. Tek posle višemesečnih pregovora saradnja dve države je obnovljena, a migrantski pritisak privremeno smanjen.

Aktuelni događaji ponovo su otvorili pitanje da li Maroko koristi kontrolu migrantskih tokova kao političku polugu prema Madridu i Briselu. Iako španska vlada tvrdi da su odnosi sa Rabatom odlični, deo opozicije i bezbednosnih analitičara smatra da je teško poverovati da hiljade ljudi mogu u kratkom roku prići granici bez znanja marokanskih vlasti.

Policija na ulicama, strah od incidenata

Nacionalna i lokalna policija raspoređene su širom Seute kako bi sprečile pljačke, sukobe i narušavanje javnog reda nakon dolaska velikog broja migranata.

Prema navodima bezbednosnih izvora, veliki broj njih stigao je samo u kupaćoj odeći, bez hrane, novca i osnovnih potrepština, što dodatno povećava zabrinutost zbog mogućih bezbednosnih incidenata.

Madrid: Krijumčarske mreže šire lažne informacije

Španska vlada odbacuje tvrdnje da je novi migrantski talas povezan sa nedavno usvojenim programom legalizacije dela stranih državljana.

Iz Madrida poručuju da su krijumčarske i kriminalne mreže iskoristile odluku Vrhovnog suda i proširile glasine da će svi koji uspeju da doplivaju do Seute automatski moći da ostanu u Španiji. Vlasti naglašavaju da to nije tačno i da se postupak legalizacije odnosi isključivo na osobe koje su u zemlji boravile mnogo pre početka aktuelne krize.

Opozicija traži vanredne mere

Migrantska kriza izazvala je burne političke reakcije u Španiji.

Lider Narodne partije Alberto Nunjez Feiho zatražio je proglašenje situacije od nacionalnog bezbednosnog interesa i masovno angažovanje vojske i bezbednosnih snaga radi zaštite granice, upozoravajući da se Seuta suočava sa pritiskom bez presedana.

Predsednica Madridske zajednice Izabel Dijaz Ajuso optužila je centralnu vladu da nije zaštitila državnu granicu i da je dozvolila da situacija izmakne kontroli.

Kriza se preliva i na Evropsku uniju

Migrantski talas izazvao je i nove diplomatske tenzije u Evropi. Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da Rim razmatra mogućnost privremene suspenzije primene Šengenskog sporazuma prema Španiji ukoliko se migrantski pritisak nastavi.

Nakon te izjave, španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares pozvao je italijanskog ambasadora na razgovor.

Dok Madrid pokušava da zaustavi novi talas ilegalnih prelazaka, a Brisel pažljivo prati razvoj situacije, tragedija u Seuti još jednom pokazuje da migrantska ruta preko severne Afrike ostaje jedna od najopasnijih i politički najosetljivijih granica Evropske unije.

Presuda Vrhovnog suda promenila pravila na moru

Jedan od ključnih razloga zbog kojih je došlo do novog migrantskog talasa jeste nedavna odluka Vrhovnog suda Španije, koja je izmenila način postupanja prema migrantima koji u Seutu i Melilju pokušavaju da stignu morskim putem.

Sud je presudio da osobe koje do španske teritorije doplivaju ili stignu čamcima ne mogu biti automatski vraćene u Maroko po takozvanom režimu „hitnog vraćanja“. Umesto toga, nadležne službe dužne su da sprovedu redovan zakonski postupak, koji uključuje utvrđivanje identiteta, pravo na pravnu pomoć i mogućnost podnošenja zahteva za međunarodnu zaštitu ili azil.

Istovremeno, presuda nije promenila pravila koja važe za pokušaje ilegalnog prelaska kopnene granice preko zaštitnih ograda u Seuti i Melilji, gde je i dalje moguć ubrzani postupak vraćanja u skladu sa važećim propisima.

Španska vlada tvrdi da su krijumčarske mreže upravo ovu odluku iskoristile za širenje dezinformacija među migrantima, predstavljajući je kao navodnu garanciju da će svako ko do španske obale stigne plivanjem moći da ostane u zemlji. Iz Madrida odbacuju takva tumačenja i naglašavaju da presuda ne daje pravo na boravak, već isključivo garantuje da se o statusu svake osobe mora odlučivati kroz zakonom propisan postupak, a ne automatskim vraćanjem preko granice. Prema dostupnim informacijama, Italija i Finska su već zatražile isključenje Španije iz šengenskog prostora.