Mesecima je Vašington tvrdio da je rat sa Iranom skoro dobijen, a štete minimalne. Sada, zahvaljujući fotografijama koje su američkoj televiziji CBS News poslali sami vojnici pod uslovom anonimnosti, i tek objavljenom izveštaju generalnog inspektora Pentagona, izlazi na videlo da je iranska odmazda pogodila američke baze širom Bliskog istoka mnogo teže nego što je javnosti ikada priznato – uz gubitke koji se broje u desetinama aviona, na stotine miliona uništene imovine i milijardama dolara koje Pentagon nije hteo da prizna.

Fotografije koje Pentagon nije hteo da vidite

CBS News je ekskluzivno objavio fotografije razaranja na više američkih pozicija u regionu, dobijene od aktivnih pripadnika vojske koji su, kako navode, prekršili stroga medijska ograničenja unutar sistema kako bi javnost saznala istinu. Snimci iz vazduhoplovne baze Prins Sultan u Saudijskoj Arabiji pokazuju direktan pogodak na avion Boeing E-3 Sentry – rep otkinut od oštećenog trupa, uništena rotaciona radarska kupola ključna za vazdušno izviđanje. Slične scene zabeležene su i u kampu Buhering i kampu Arifdžan u Kuvajtu – spaljene barake, uništena vozila i kontejneri, dok obližnji betonski „T-zidovi", nekada smatrani ključnom zaštitom od minobacačkih napada, stoje netaknuti pored ruševina – pokazujući da protiv vazdušnog napada jednostavno nisu bili dovoljni.

„Ovo je ogromna šteta na našim bazama, o kojoj američka javnost nije obaveštena", rekao je jedan od raspoređenih vojnika za CBS News. „Stojimo tu zatvorenih očiju i primamo udarce u lice... Ne branimo ove baze. Samo gledamo kako se ruše."

Taj komentar direktno se kosi sa jezikom koji je posle smrtonosnog napada na luku Šuejba u Kuvajtu (kada je poginulo šest američkih vojnika) koristio ministar odbrane Pit Hegset, govoreći o pojedinačnim projektilima koji „proture" kroz odbranu. Vojnik koji je fotografije prosledio CBS-u bio je jasan: „Ovo nisu 'projektili koji proture'. Mi ne branimo ove baze. Samo gledamo kako se uništavaju."

Cena koju je Pentagon krio mesecima

Fotografije su se pojavile istovremeno kada je izveštaj generalnog inspektora Ministarstva odbrane, sačinjen po nalogu Kongresa, prvi put zvanično priznao razmere štete. Prema izveštaju, operacija „Epic Fury" (počela 28. februara 2026, u koordinaciji sa Izraelom) koštala je do kraja juna oko 33,4 milijarde dolara – od čega 22,3 milijarde na utrošenu municiju, 3,7 milijardi na uništenu opremu i 7,4 milijarde na ostale troškove. Ta cifra, kako izveštaj ističe, ne uključuje popravku uništenih objekata, zamenu izgubljenih aviona niti obnovu municije.

Kongresni budžetski ured (CBO) je nekoliko dana kasnije objavio sopstvenu procenu – rat je do avgusta koštao oko 38 milijardi dolara, uz upozorenje da bi svaki dodatni mesec borbi mogao dodatno koštati 2 do 3 milijarde. Ranije je, prema izveštaju TV mreže NBC, unutrašnja procena Pentagona iznosila između 80 i 100 milijardi dolara – dok je sam Pentagon javno u julu priznao samo 37,5 milijardi. Ministar Hegset je ranije mesecima demantovao bilo kakve probleme sa zalihama municije, da bi izveštaj generalnog inspektora sada potvrdio ono što je Pentagon negirao: „strateški manjak zaliha" i „uska grla" u industriji naoružanja, naročito u proizvodnji raketnih motora i eksploziva.

Šta je zapravo uništeno: avioni, dronovi i ljudi

Prema zvaničnom pregledu, uništeno je ili oštećeno gotovo 60 vazduhoplova – uključujući četiri lovca F-15E Strike Eagle (tri od „prijateljske vatre", jedan od iranskog udara), sedam tankera KC-135, jedan jurišnik A-10, jedan F-35 i do 30 izviđačkih dronova MQ-9 Reaper. Državni sekretarijat SAD prijavio je štetu od preko 208 miliona dolara na diplomatskim objektima u Iraku, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema poslednjim podacima, u ratu je od februara poginulo najmanje 18 američkih vojnika, a preko 800 je ranjeno.

Dok je Tramp u aprilu proglasio „potpunu i totalnu pobedu" i od tada je više puta ponavljao da je Vašington rat dobio ili da je pri kraju, izveštaj sopstvenog inspektora sada dokumentuje suprotno: hiljade pogođenih objekata u osam zemalja, iscrpljene zalihe municije i štetu koja se, prema pojedinim procenama, meri desetinama milijardi dolara više nego što je ikada zvanično priznato.

Kongres traži odgovornost

Republikanac Tomas Mesi, dugogodišnji kritičar Trampove spoljne politike koji napušta Kongres posle izgubljenih unutarstranačkih izbora, podneo je ovih dana osam tačaka optužbe za opoziv ministra Hegseta, optužujući ga da je rat protiv Irana vodio protivzakonito, bez odobrenja Kongresa, i da je ignorisao rezoluciju kojom mu je naloženo povlačenje trupa. Predstavnički dom je, pre te inicijative, već tri puta glasao o rezolucijama kojima se pokušava ograničiti predsednička ratna ovlašćenja – poslednji put rezultatom 220 prema 204 glasa. Pentagon je, sa svoje strane, zatražio dodatnih 67,1 milijardu dolara vanrednih sredstava kako bi nadoknadio potrošenu municiju i opremu.

Slika koja se sada slaže iz fotografija, izveštaja inspektora i budžetskih procena teško se uklapa u mesecima ponavljanu priču o brzoj i jeftinoj pobedi. Neko je u Pentagonu i Beloj kući očigledno ozbiljno pogrešio u proceni iranskih kapaciteta za protivudar – rezultat te greške sada se meri desetinama uništenih aviona, stotinama poginulih i ranjenih amričkih vojnika, i računom koji, čini se, tek treba da stigne na naplatu.