Jesen 2026. donosi epidemiju izbora kakvu svet retko vidi: manje-više u okviru od mesec dana na birališta izlaze građani Srbije, Brazila, Bugarske, Izraela, SAD, Novog Zelanda, australijske Viktorije, separatističkog Tajvana, kao i Španije. Uzroci su različiti, od redovnih rokova pa do vanrednih raspisanih zbog jednog iseljenja, ali pitanje je gotovo svuda isto: koliko građani uopšte veruju svojim vlastima koje su ih i dovele u situaciju u kojoj se većina njih nalazi.

Srbija: epidemija izbora počinje danas, a na listi su i neočekivani

Srbija danas bira 250 poslanika na vanrednim parlamentarnim izborima. Doskorašnji predsednik je 9. septembra raspustio Skupštinu, obrazloživši odluku tenzijama u društvu i političkim razmimoilaženjima, uz tvrdnju da bi odlaganje ugrozilo EXPO i opstanak demokratije, a izbori su prvobitno bili predviđeni najkasnije za decembar 2027. Birališta rade od 7 do 20 časova, a zbog izborne ćutnje ne iznosimo bilo kakve ocene o mogućem ishodu.

Republička izborna komisija proglasila je 19 lista, jedna je povučena, pa je na glasačkom listiću 18, a čak devet su liste nacionalnih manjina. Pod brojem 1 je lista okupljena oko SNS, pod brojem 2 SPS-ova, a pod brojem 8 oko Novog DSS i monarhista. Pored već decenijama dobro poznatih imena nosilaca prethodnih lista, ima i potpuno neočekivanih i manje-više nepoznatih grupacija i imena: grupa građana „Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić – premijer Srbije“ sa samo devet kandidata, koju je RIK prvo proglasio, zatim poništio rešenje zbog sumnje u 125 potpisa, a onda je ponovo proglasio kada su nedostaci otklonjeni, te lista Vladimira Gajića „Alternativa za Srbiju“ sa Narodnom strankom, Buntom i Pravom Srbijom. Tu su i manjinske liste, od slovačke „Majka Srbija – Gruda“ do „Albanske koalicije“. Koalicija oko Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije i Ekološkog ustanka predala je listu pa je povukla, saopštivši da to čini kako bi doprinela referendumskoj atmosferi i podržala studente.

Ono što je donedavno delovalo kao raštrkana studentska organizacija, za mnoge bez jasnih obrisa posebno u personalnom smislu, iznedrilo je konkretnu listu koja nastupa pod rednim brojem 3 na biračkom listiću i pod nazivom: „Studentska lista – Studenti pobeđuju“, sa svih 250 kandidata iz najrazličitijih profesija, među kojima je najviše doktora nauka i sa nosiocem Ilijom Srdanovićem, profesorom i lekarom iz Novog Sada. Lekari različitih specijalnosti, poljoprivrednici, dramaturzi, samu se do profesija zastupljenih na predmetnoj listi. Studenti su time po prvi put prerasli u artikulisanu političku opciju i stali na megdan vladajućoj grupaciji koja je na vlasti više od 14 godina.

Posle dve godine političke krize, društvo je mobilisano, ali najvećim delom i polarizovano, što je ujedno i osnovana pretpostavka za veliku izlaznost. U celoj priči interesantna je i mobilnost dijaspore, ali i pritužbe na uskraćivanje biračkih pozicija u inostranstvu, što je čini se dodatno bacilo senku na izborni proces. Sa druge strane, više od 90 organizacija civilnog društva vodilo je kampanju „Svi izlazimo“, uz poruke javnih ličnosti poput Konstrakte, Branislava Trifunovića ili Žike Jelića, a na izlazak pozivaju i vlast i Studentska lista. Predstavnici jednih i drugih iznosili su predviđanja u konkretnim brojevima u vezi broja građana koji će izaći, ali problem koji je lebdeo i ostao da lebdi, jeste birački spisak i brojke u njemu. On, međutim, nije odbio ni jedne ni druge da se upuste u borbu za bolji život građana.

Brazil: drugi krug, 25. oktobar

Brazil danas bira predsednika između Luiza Inasija Lule da Silve, koji traži četvrti, ne uzastopni mandat, i Flavija Bolsonara, sina Žaira Bolsonara koji je u zatvoru zbog zavere. U prvom krugu 4. oktobra Bolsonaro je imao 47%, Lula 45%. Na kocki je i sastav Vrhovnog suda: novi predsednik imenovaće tri ili četiri sudije, što može da oblikuje institucije za generaciju.

Bugarska: predsednik i Radevova vlast, 25. oktobar

Bugarska takođe bira predsednika, a ako niko ne osvoji više od 50% uz izlaznost od najmanje 50%, drugi krug je 1. novembra. Rumen Radev je u januaru podneo ostavku na mesto predsednika da bi osnovao Progresivnu Bugarsku, koja je u aprilu pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, a u maju je postao premijer. Njegova bivša potpredsednica Iliana Jotova, danas predsednica, traži pun mandat uz podršku Radevove stranke i Socijalista i obećava otvaranje diplomatskih kanala prema Rusiji. Izazivač je proevropski Andrej Đurov, bivši tehnički premijer. Pitanje je da li će Radev uz vladu dobiti i predsednika.

Izrael: referendum o Netanjahuu, 27. oktobar

Izrael 27. oktobra bira Kneset u redovnom roku, ali glasanje je pre svega referendum o Netanjahuu i njegovoj vladi. Kako je za AAP rekla analitičarka Haarica Dalija Šajndlin, pristalice vlade veruju da je reč o opstanku zemlje, a protivnici da vlada razara državu i da je ostavila otvorena vrata za najgori napad. Netanjahu je u kampanji više puta obećavao rušenje režima u Iranu.

SAD: kongresni izbori, 3. novembar

SAD 3. novembra biraju ceo Dom reprezentanata, trećinu Senata i 36 guvernera. Tramp nije na listiću, ali se o njegovom mandatu odlučuje: ako republikanci zadrže Kongres, nastavlja bez ozbiljnog nadzora, a ako izgube, sledi sukob izvršne i zakonodavne vlasti. Prema novinaru NPR-a Eriku Mekdaniel, birače najviše zanimaju skupoća i korupcija, a Trampovo obećanje o nižim cenama potkopao je skok cena energije posle odluke da krene u rat sa Iranom.

Novi Zeland: levica i desnica izjednačene, 7. novembar

Novi Zeland 7. novembra bira parlament, a ankete pokazuju da su konzervativna koalicija premijera Kristofera Luksana i leva grupa pod vođstvom Laburista gotovo izjednačene. Zbir podrške dvema velikim strankama pao je sa 80% pre deceniju na manje od 60%, pa će radikalnije manje stranke ući u vlast bez obzira na ishod. Ravnotežu bi mogla da odluči nova umerena stranka Opportunity.

Zelenortska Ostrva i Tajvan: manje primećeni, 15. i 28. novembar

Zelenortska Ostrva, prema kalendaru Nacionalnog demokratskog instituta, 15. novembra biraju predsednika. Tajvan 28. novembra bira 11.051 lokalnog funkcionera, među njima gradonačelnike i načelnike okruga, za oko 19,65 miliona birača. Iako nisu nacionalni, ovi izbori važe za probu snaga stranaka pred predsedničke izbore 2028.

Viktorija: test za One Nation, 28. novembar

Australijska savezna država Viktorija 28. novembra bira parlament posle 12 godina vlasti Laburista. Premijerka Džasinta Alan podnela je ostavku 28. jula, a nasledio ju je Ben Kerol, uz upozorenje da je „najveći rizik vlada Liberala i One Nation“. Populistička stranka Polin Henson ranije nije osvajala mesta u donjem domu, a prema ocenama analitičara sada bi mogla da osvoji i desetak. Neke ankete, među njima Redbridge/Accent, stavile su je prvi put ispred obe velike strane.

Španija: izbori zbog jednog iseljenja, 29. novembar

Španski premijer Pedro Sančez raspisao je 5. oktobra vanredne izbore za 29. novembar, sedam meseci pre isteka mandata. Povod je iseljenje 87-godišnje invalidne žene Marikarmen Abaskal iz stana u Madridu u kome je živela 70 godina, što je izazvalo masovne proteste. Vlada je usvojila dve uredbe, uključujući obustavu iseljenja ranjivih stanara do 2030, veće poreze za turističke stanove i ograničenje kupovine nekretnina od strane investicionih fondova, ali ih je 2. oktobra Kongres odbacio glasovima PP, Voksa i Junta.

Marikarmen je preminula u oktobru, ne dočekavši da vidi šta će političari uraditi. Za 11. novembar najavljen je generalni štrajk, a Sančez traži „znatno veću progresivnu većinu“ u parlamentu.

Slika se, naravno, ne može svesti na jedan uzrok, ali se vidi obrazac: tamo gde su izbori redovni (Brazil, SAD, Izrael, Novi Zeland, Viktorija, i otcepljeni Tajvan), glasanje se pretvara u referendum o vladajućima, a tamo gde su vanredni (Srbija, Španija, Bugarska uz aprilske izbore), društvo ih je samo ubrzalo. Za onu širu, međunarodnu sliku, najvažniji su 3. i 29. novembar: američki Kongres pokazaće koliko Tramp ima političkog prostora posle rata sa Venecuelom, Iranom, ali i svojatanjem Grenlanda, uz (pre)skupu energiju, dok će špansko glasanje pokazati da li Evropa gubi jednog od retkih velikih i autonomnih evropskih lidera koji se otvoreno suprotstavlja Vašingtonu. Takođe, do 1. novembra će se znati i da li u komšiluku, u Bugarskoj, Radev, uz premijersko mesto dobio i predsednika koji takođe nedvosmisleno obećava otvaranje kanala prema Moskvi, stvarajući tako "Orbana 2" unutar EU. Za Srbiju će odlučujući biti dva momenta: izlaznost i način na koji se rezultati prihvate, o čemu ćemo pisati onda kada izborna ćutnja bude završena.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.