Objavljivanjem konačnih rezultata parlamentarnih izbora u Rusiji 2026. godine utvrđen je novi sastav Državne dume u kojoj je vladajuća stranka „Jedinstvena Rusija“ obezbedila apsolutnu dominaciju sa gotovo 80 odsto poslaničkih mesta.

Zvanični bilans glasova i podela mandata u novom sazivu

Nakon prebrojavanja svih glasačkih listića, Centralna izborna komisija objavila je konačan sastav novog saziva parlamenta. Proputinov blok zabeležio je dominantan rezultat prema proporcionalnom sistemu, dok je u jednočlanim izbornim jedinicama odneo više nego ubedljivu pobedu, čime je učvrstio potpunu zakonodavnu kontrolu. Jedinstvena Rusija je tako u kombinovanom sistemu osvojila 349 od 450 mesta u Državnoj dumi.

Preostala mesta u parlamentu podelile su opozicione sistemske stranke kojima je dozvoljen rad, uključujući Komunističku partiju (KPRF) koja je ostvarila sunovrat sa 57 na 37 osvojenih mandata, Liberalno-demokratsku partiju (LDPR) 23, „Pravednu Rusiju“ i stranku „Novi ljudi“ 17, odnosno 19 mantada. Međutim, stvarne opozicione strukture i nezavisni kandidati uopšte nisu imali mogućnost da se nađu na glasačkim listićima.

Izborni inženjering pod optužbama za masovne neregularnosti

Portal ruskih nezavisnih novinara "The Bell", u Rusiji označenih kao "strani asgenti": "Stranka 'Novi ljudi' pojavila se u martu 2020. godine, nakon što je Kremlj dao zeleno svetlo za osnivanje nekoliko 'malih stranaka' uoči parlamentarnih izbora sa idejom oduzimanja dela glasova vodećim opozicionim strankama"/foto: Telegram kanal partije Novi ljudi

Izbornu kampanju i sam izborni dan obeležili su brojni izveštaji o organizovanom ubacivanju unapred popunjenih glasačkih listića, neobjašnjivim skokovima u izlaznosti na pojedinim biralištima i manipulacijama tokom glasanja na daljinu. Pored toga, zabeleženi su znatni pritisci na nezavisne posmatrače kojima je u mnogim regionima bilo ograničeno kretanje ili u potpunosti onemogućeno uvid u proces prebrojavanja glasova.

Iako predstavnici opozicionih pokreta i nezavisne posmatračke mreže ističu da navedene anomalije direktno dovode u pitanje legitimitet izbornog ishoda, zvanična Moskva i Centralna izborna komisija odbacile su sve prigovore, ocenivši da su izbori protekli u skladu sa zakonskim normama.

Teorijski okvir: Jedinstvo naspram majorizacije u kriznim vremenima

Da bismo bolje razumeli političke procese u društvima koja se nalaze pod vanrednim pritiskom, važno je uočiti razliku između stvarne društvene konsolidacije i mehanizama političke dominacije.

1. Društveno i nacionalno jedinstvo
Ostvariti jedinstvo znači povezati različite društvene, političke i etničke grupe radi postizanja zajedničkog, višeg cilja — najčešće odbrane zemlje, opstanka i uspostavljanja mira.
Kako nastaje: U ratnim okolnostima, ovo jedinstvo se uglavnom postiže društvenim konsenzusom. Unutrašnje političke svađe, ideološke razlike i ekonomski sukobi se privremeno stavljaju po strani (tzv. „političko primirje“ ili nacionalni front).
Ključna karakteristika: Ono je u teoriji dobrovoljno i inkluzivno. Sve grupe unutar društva osećaju da imaju zajednički interes (opstanak) i svesno pristaju na saradnju.
Primer: Formiranje vlade nacionalnog jedinstva u kojoj učestvuju i vlast i opozicija, ili situacija gde građani različitih nacionalnosti zajedno učestvuju u odbrani države jer je doživljavaju kao svoju.

2. Majorizacija
Majorizacija (od latinske reči maior – veći) predstavlja proces u kojem brojnija grupa (većina) koristi svoju brojčanu nadmoć da donosi odluke isključivo u svom interesu, potpuno ignorišući, preglasavajući ili ugrožavajući prava malobrojnije grupe (manjine).
Kako nastaje: Najčešće se dešava u višenacionalnim ili duboko podeljenim društvima gde se odluke donose prostim prebrojavanjem glasova, bez mehanizama koji štite prava manje brojne grupe.
Ključna karakteristika: Ona je ekskluzivna i nametnuta. Manjina se u ovom sistemu oseća bespomoćno, jer bez obzira na to koliko su njeni argumenti opravdani, ona uvek gubi na glasanju zbog same matematike i brojnosti većine.
U ratnim okolnostima: Majorizacija može biti veoma opasna. Ako većinski narod pod izgovorom „jedinstva“ počne da nameće svoja pravila, ukida prava manjinskim narodima ili ih sumnjiči za nelojalnost, to ne stvara stvarno jedinstvo, već produbljuje unutrašnje sukobe i može dovesti do građanskog rata.