Trodnevno glasanje za Državnu dumu u Rusiji je završeno, uz konačnu izlaznost od 56,66 odsto – najvišu za parlamentarne izbore od 1993. Prema prvim, još nepotpunim rezultatima (obrađeno oko 20 odsto zapisnika), Jedinstvena Rusija ubedljivo vodi sa 57,1 odsto glasova. Brojke deluju kao trijumf zvanične Moskve, koja ove izbore predstavlja kao dokaz jedinstva zemlje – ali pažljivije poređenje sa ranijim ciklusima, i okolnosti pod kojima su izbori sprovedeni, ostavljaju priču znatno umerenijom nego što zvanična retorika sugeriše.

Izlaznost jeste najveća – ali poređenje nije jednostavno

Prema zvaničnim podacima Centralne izborne komisije, konačna izlaznost od 56,66 odsto zaista premašuje sve prethodne cikluse izbora za Dumu: 54,7 odsto iz 1993, 55,75 odsto iz 2003, 47,88 odsto iz 2016. i 51,72 odsto iz 2021. Poslednje poređenje, sa izborima 2021, ipak zaslužuje ogradu: ti izbori su održani na samom vrhuncu pandemije kovida-19, u periodu masovnih ograničenja i zabrinutosti za javno zdravlje te otežanog kretanja stanovništva – okolnosti koje su same po sebi nesumnjivo značajno oborile izlaznost, nezavisno od bilo kakvog političkog raspoloženja.

Bez tog ograničavajućeg faktora, teško je sa sigurnošću tvrditi koliki bi tačno bio "prirodni" nivo izlaznosti 2021, što čini poređenje sa ovogodišnjim rezultatom manje osnovanim nego što na prvi pogled izgleda.

U tom svetlu, rast od nekoliko procentnih poena u odnosu na 2021 (manji od 5%) – i to uz izuzetno intenzivnu, višemesečnu medijsku i svaku drugu mobilizaciju sa vrha vlasti, uključujući lične apele predsednika Putina da su ovi izbori "najvažniji unutrašnjopolitički događaj u zemlji" – deluje kao relativno skroman, a ne trijumfalan pomak.

Ipak, gotovo polovina birača u Rusiji se, uprkos svemu, nije odazvala na upućene apele i nije izašla na birališta niti demonstrirala ono jedinstvo koje je kampanja najavljivala. A jedinstvo u ratnim okolnostima svakako jeste dobrodošlo. Međutim, činjenica je da je i sama potreba za takvom vrstom kampanje ukazala na razumevanje zvaničnih vlasti da je ista zapravo neophodna, i da njihovo sondiranje raspoloženja nije bilo zadovoljavajuće. Razloga za tako nešto najverovatnije ima više, a deo njih možete pronaći upravo OVDE.

Jedinstvena Rusija jača, KPRF slabija

Poređenje partijskih rezultata pokazuje jasan trend. Jedinstvena Rusija je 2021. osvojila 49,82 odsto glasova – sada, prema prvim podacima, ima 57,1 odsto, dakle rast od gotovo osam procentnih poena. Istovremeno, Komunistička partija (KPRF), dosad praktično jedina partija u parlamentu sa makar deklarativno kritičkim tonom prema pojedinim potezima vlasti, pala je sa 18,93 odsto iz 2021. na svega 14,01 odsto sada – gubitak od skoro pet procentnih poena. LDPR beleži blag rast (7,55 na 9,32 odsto), dok "Novi ljudi" (7,93 odsto) i "Pravedna Rusija" (5,13 odsto) ostaju u sličnim okvirima kao ranije. Nijedna od preostalih pet partija – Partija penzionera, Komunisti Rusije, Zeleni, Rodina i Partija direktne demokratije – nije prešla petoprocentni cenzus.

Zanimljivo, na platformi elektronskog glasanja na daljinu (gde je glasalo 3,3 miliona ljudi, uz izlaznost od čak 90,87 odsto registrovanih na toj platformi) rezultati odstupaju od opšteg trenda: Jedinstvena Rusija je tu osvojila svega 49,06 odsto, dok su "Novi ljudi" iznenađujuće drugi sa 15,42 odsto – ispred same KPRF (12,26 odsto). Razlika između rezultata na papirnim listićima i rezultata elektronskog glasanja ostaje jedan od detalja koji zaslužuje dalju pažnju, mada sama po sebi ne dokazuje ništa sporno.

Kontekst koji brojke same po sebi ne pokazuju

Rezultati se moraju čitati i u širem kontekstu samog izbornog terena. Od jedanaest prijavljenih partija, na start je izašlo deset – jer je "Jabloko", jedina registrovana partija koja je otvoreno zagovarala prekid rata u Ukrajini, uklonjena iz trke odlukom Vrhovnog suda. O detaljnijem pravnom i administrativnom mehanizmu kojim je politički prostor sveden na ovakav izbor pisali smo ranije, kao i o nizu konkretnih nepravilnosti koje je tokom samog glasanja prijavila KPRF, ali i nezavisni posmatrači – onemogućavanje pristupa posmatrača na delu biračkih mesta, detektovane sumnjive razlike u broju prebrojanih glasova, te uočavanje unapred popunjenih listića.

Sama Centralna izborna komisija saopštava da je do 20 časova poslednjeg dana glasanja primljeno preko 900 pritužbi, od kojih se svaka treća odnosila upravo na kršenje prava posmatrača – najviše iz Moskve, Moskovske oblasti, Sankt Peterburga, Permskog i Krasnodarskog kraja.

Uz to, komisija navodi da je zabeležila rekordan broj sajber-napada na izborne sisteme tokom ovog ciklusa. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, sa svoje strane, ocenio je da je Jedinstvena Rusija "nastupila dostojanstveno" – ocena koja, s obzirom na sve navedeno, ostaje pre svega politička, a ne neutralna.

Izlaznost preko 56 odsto i ubedljiva pobeda Jedinstvene Rusije jesu stvaran rezultat ovih izbora – ali, istine radi, ostvaren u strogo kontrolisanim uslovima, bez učešća jedine partije koja se otvoreno protivila ratnoj politici, uz slabljenje jedine preostale partije sa i tračkom kritičkog tona, i uz veliki broj prijavljenih nepravilnosti. Ono što posebno zbunjuje jesu objavljeni rezultati Jedinstvene Rusije po regionima, čiji uspeh na nekim mestima ide i do 98%. Konačni, zvanični rezultati očekuju se najkasnije 25. septembra.