Rusija se nalazi usred trodnevnog "Jedinstvenog dana glasanja" za Državnu dumu, ali i hiljade lokalnih funkcija – izbora koje je sam Vladimir Putin unapred proglasio "najvažnijim unutrašnjopolitičkim događajem u zemlji" i koje zvanična Moskva praktično tretira kao referendum o podršci jedinstvu Rusije i šire poznatoj "specijalnoj vojnoj operaciji". Uprkos snažnoj i višeslojnoj mobilizaciji, izlaznost posle prva dva od tri predviđena dana glasanja zaostaje za onim što bi se nakon takve kampanje očekivalo – iako će, sudeći po dosadašnjem tempu, vrlo verovatno na kraju premašiti rezultat iz mirnodopske 2021.

Razmere izbora: 20.700 mandata i teritorije koje prvi put glasaju

Ovogodišnji izborni ciklus, koji traje od 18. do 20. septembra, daleko je od obične parlamentarne trke. Istovremeno se održava preko 2.200 izbornih kampanja na različitim nivoima – pored izbora za deveti saziv Državne dume, građani biraju i zakonodavne skupštine u 39 regiona, kao i najviše zvaničnike (guvernere) više federalnih subjekata. Ukupno je u igri oko 20.700 poslaničkih i rukovodećih mesta u lokalnim administracijama. Na saveznom nivou nastupa deset partija: Jedinstvena Rusija, LDPR, Partija direktne demokratije, Zeleni, Pravedna Rusija, Rodina, KPRF, Partija penzionera, Komunisti Rusije i Novi ljudi.

Posebno upada u oči da po prvi put za Državnu dumu glasaju stanovnici pridodatih pre rata ukrajinskih teritorija – Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti. Elektronsko glasanje na daljinu sprovodi se u 33 regiona, dok je van same Rusije otvoreno 333 biračka mesta u 152 zemlje sveta. Rusija tvrdi da izbore prati preko 380.000 posmatrača, uključujući više od 1.000 stranih posmatrača iz 133 zemlje i 13 međunarodnih organizacija – brojka koju Kremlj rado ističe kao dokaz transparentnosti procesa.

Izlaznost koja, uprkos svemu, zaostaje za očekivanjima

Ono što donekle stavlja sivu boju na sliku o mobilizaciji, jesu same brojke o izlaznosti. Na kraju prvog dana glasanja izašlo je 29,4 odsto ukupnog biračkog tela. Tokom drugog dana taj (ukupni) broj je dalje rastao – 30,2 odsto ujutru, 35,6 odsto do popodneva, 40 odsto predveče – da bi se na kraju drugog dana zaustavio na 44,4 odsto. Drugim rečima, posle dva od tri predviđena dana glasanja, manje od polovine ruskih birača izašlo je na birališta.

Za poređenje: na izborima za Dumu 2021, koji su takođe trajali tri dana, konačna izlaznost na kraju celog glasanja iznosila je 51,7 odsto, dok je na jednodnevnim izborima 2016. iznosila 47,9 odsto. Da bi ovogodišnji ciklus dostigao nivo iz 2021, trećeg dana bi moralo da izađe još približno 8% birača – što, s obzirom na dosadašnji tempo rasta iz dana u dan, deluje verovatno, ali ujedno pokazuje i da entuzijazam u prva dva dana nije bio na željenom novou posebno imajući u vidu zvaničnu retoriku i propagandna nastojanja, s tim u vezi.

Deo objašnjenja: birački listić sa unapred skrojenim izborom

Jedan od mogućih razloga za ovakvu, umerenu ranu mobilizaciju leži u samom obliku izbornog procesa. U mesecima pred glasanje, ruski politički sistem prošao je kroz ono što smo ranije opisali kao "administrativno sito" – kombinaciju pravnih i administrativnih mehanizama kojima je iz trke uklonjena stranka "Jabloko", jedina registrovana ruska partija koja je otvoreno zagovarala prekid rata u Ukrajini, dok su pojedini harizmatični mlađi političari, poput komuniste Nikolaja Bondarenka, ostali pod pojačanim administrativnim pritiskom i pored toga što su zadržali kandidaturu. Kada se najuočljivije alternative unapred uklone sa liste, deo birača jednostavno gubi motiv da žuri na birališta prvog ili drugog dana. O izgledu jednog takvog procesa pisali smo ranije, o čemu više možete saznati upravo OVDE.

KPRF prijavljuje nepravilnosti

Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF), kao praktično jedina preostala partija sa suštinskim brojem kandidata pošto je "Jabloko" administrativno eliminisano iz trke, tokom oba dana glasanja prijavljuje niz nepravilnosti. Prema navodima same partije, do 18. septembra više od 1.000 njihovih posmatrača nije bilo dopušteno da uđe na biračka mesta – najviše u Voronješkoj oblasti (481 slučaj), kao i u Tjumenjskoj i Lenjingradskoj oblasti. I "Jabloko", koja i dalje nastupa u pojedinim regionima, ali preko samostalnih kandidata, prijavila je da 70 njihovih posmatrača nije pušteno na birališta u Moskovskoj oblasti već prvog dana.

Na biračkom mestu broj 60 u Sankt Peterburgu, prema izveštajima nezavisnih ruskih medija, predsednica komisije je prilikom presipanja glasačkih listića iz glasačke kutije u zapečaćene vreće listiće gnječila, gazila nogama i pocepala nekoliko njih – nakon čega posmatračima nije dozvoljeno da se potpišu na samim vrećama, a predsednica, sekretarka i zamenica predsednice komisije napustile su prostoriju, tražeći od policije da posmatrače "izbaci za okovratnik". Na biračkom mestu broj 769 u istom gradu, posmatračica je lično izbrojala 387 osoba koje su ubacile listić u kutiju – ali je zvanični zapisnik komisije, nakon prebrojavanja, pokazao čak 936 glasova. Prijavljeni su i slučajevi unapred popunjenih listića, nešto što odgovara tzv. bugarskom vozu.

U Jakutiji su predsednik komisije i njegov zamenik otvorili zapečaćene bezbednosne vreće sa listićima – slučaj koji je predsednica Centralne izborne komisije Rusije Ela Pamfilova javno prokomentarisala rečima da je to "potpuna neodgovornost i bezumlje", podsećajući da se sve dešava pred kamerama i pred 300.000 posmatrača širom zemlje. U Siktivkaru su, kako je i sama Centralna izborna komisija potvrdila, pronađeni unapred popunjeni listići u korist Jedinstvene Rusije, još pre početka glasanja. U Salehardu (Jamalo-Nenecki autonomni okrug) sudija je jednu posmatračicu KPRF-a novčano kaznila sa 20.000 rubalja i zabranila joj pristup biračkom mestu, nakon što ju je predsednik regionalne javne komore optužio za "provokaciju" – ubrzo je usledio i drugi, sličan incident na drugom biračkom mestu u istom gradu.

Poseban, tragičan kontekst ovim izborima dala je i pogibija Jelene Astanjine, predsednice biračkog odbora broj 394 u Zaporoškoj oblasti, koja je 15. septembra poginula u napadu ukrajinskog drona na njenu kuću – slučaj za koji je ruska državna televizija rekla da predstavlja "teror kijevskog režima usmeren protiv našeg izbornog sistema", dok Pamfilova navodi da je u zoni takozvane specijalne vojne operacije dosad poginulo više od 30 članova izbornih komisija. Uprkos svemu navedenom, zvanična Centralna izborna komisija, kao i partija na vlasti, i dalje tvrde da suštinskih nepravilnosti nije bilo.

Slika koja se sklapa posle dva dana glasanja jeste zapravo dvoznačna: na jednoj stran izlaznost od 44,4 odsto posle dva od tri dana nije niska da su redovne okolnosti, i uz treći dan će premašiti rezultat iz 2021, ali svakako jeste niža od očekivane. S druge strane, s obzirom na to koliko je zvanična Moskva ova glasanja unapred predstavila kao referendum o jedinstvu zemlje i podršci ratnim naporima, sam tempo mobilizacije u ova dva dana deluje skromnije nego što bi se od takve kampanje očekivalo – delom i zato što je birački listić, zahvaljujući godinama pravnog i administrativnog "prosejavanja", već unapred sveden na opcije koje retko kome nude razlog za uzbuđenje.