Na parlamentarnim izborima u Mađarskoj 2026. godine, dogodio se istorijski preokret: posle 16 godina čvrste dominacije, Viktor Orban izgubio je vlast, dok je lider opozicione Tisa partije, Peter Mađar, ne samo ubedljivo pobedio već i osvojio dvotrećinsku većinu u parlamentu. Time se otvara prostor za duboke institucionalne reforme i odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala, koji su, po oceni mnogih, godinama razarali mađarsko društvo pod okriljem Orbanove vlasti.
Kakve to posledice donosi po Srbiju, Rusiji, ali i čitavu EU, saznajte u tekstu koji sledi.
Mladi prevagnuli, biralište u Budimpešti/Denes Erdos/Ap
Izbori koji su ličili na referendum
Ovi izbori su od samog početka posmatrani kao referendum o pravcu u kojem će se Mađarska kretati u narednoj deceniji. I to se i dogodilo, opozicija je mobilisala javnost, ali i stala iz jednog kandidata. Sa blizu 80% izašlih, to je zaista bio referendumski pik. Sa jedne strane stajala je politika Orbanovog kontinuiteta, njegove političke i ekonomske oligarhije, te politika balansiranja između Istoka i Zapada, dok je sa druge strane bila ponuda za potpuni reset sistema, jačanje institucija i borba protiv uspostavljenog kriminala i korupcije, te jasno pozicioniranje na „opštim mestima“ na kojima danas počiva EU.
Nije trebalo da prođe puno sekundi nakon prvih relevantnih rezultata, pa da bi se na društvenim mrežama oglasila i Ursula fon der Lajen: „Večeras srce Evrope brže kuca u Mađarskoj“.
Ništa manje srećan nije bio ni Makron: „Upravo sam razgovarao sa Peterom Mađarom da mu čestitam na pobedi u Mađarskoj. Francuska pozdravlja pobedu demokratije, posvećenost mađarskog naroda vrednostima EU i posvećenost Mađarske Evropi “
Viktor Orban
Zašto se verovalo da Orban može opstati
Uprkos sve većem nezadovoljstvu u delu javnosti, brojni analitičari koji su defilovali kroz tamošnje medije pod Orbanovom kontrolom — smatrali su da Orban i dalje ima realne šanse da zadrži vlast. I to nije neočekivano. Najverovatnije veze sa izraelskim centrima za masovno delovanje, programirale su i narative, akcije, i stvaranje ambijenta koji liči i na neka okolna politička i ekonomska „tržišta“. Uostalom, Netanjahuov sin nije bez osnova dolazio u Budimpeštu, a o čemu više možete saznati upravo — OVDE.
Njegova politička mašinerija bila je duboko ukorenjena kroz godine vladavine, uz snažnu kontrolu nad medijima i institucijama, uključujući i tužilaštvo, sudstvo, policiju. Pritom, i izborni sistem koji kombinuje većinski i proporcionalni model, dodatno je radio u korist vladajuće stranke. Jedan od pravaca delovanja strategije bio je i dobro poznati (medijski i u javnosti plasiran) sistem: „ko će drugi“, „ko može da ga zameni“, „ko bi bio bolji“, a posebno (o opoziciji) „nemaju šanse“. Metoda poznatija kao „menticid“, široko primenjivana posebno u autokratskim sistemima.
Pored toga, Orbanov je Fides imao razvijenu infrastrukturu na terenu i disciplinovano biračko telo, što je u prethodnim izbornim ciklusima bilo presudno. Čak i kada su ankete počele da pokazuju prednost opozicije, postojala je široko rasprostranjena skepsa da li će se ta prednost materijalizovati na sam dan izbora.
Pobednik: Peter Mađar
Kako je ipak došlo do poraza
Ključni faktor ovog puta bila je izuzetno visoka izlaznost, koja je dostigla gotovo rekordne nivoe. Opozicija je uspela da mobiliše birače u urbanim sredinama, ali i značajan deo mlađe populacije koji ranije nije izlazio na izbore u velikom broju.
Peter Mađar se nametnuo kao nova politička figura koja je uspela da objedini nezadovoljstvo različitih društvenih slojeva. Kampanja fokusirana na borbu protiv korupcije, transparentnost i vraćanje institucija građanima pogodila je politički trenutak u kojem je deo birača tražio promenu nakon dugog perioda jedne vlasti.
Za razliku od ranijih izbora, opozicija je delovala organizovanije i jedinstvenije, čime je neutralisala jednu od najvećih prednosti Orbanovog sistema. Kombinacija visoke izlaznosti i konsolidovane opozicije dovela je do rezultata koji prevazilazi očekivanja većine analitičara.
EU parlament, predsednik EK, Ursula fon der Lajen
Šta sledi za Mađarsku i Evropu
Pobeda Mađara otvara mogućnost brzih političkih i institucionalnih reformi, naročito ukoliko se potvrdi dvotrećinska većina. To bi omogućilo izmene zakona, pa čak i ustavne promene koje bi redefinisale politički sistem zemlje.
Na evropskom nivou, očekuje se približavanje Mađarske Briselu i smanjenje tenzija koje su godinama obeležavale odnos sa Evropskom unijom. Promena kursa mogla bi imati posledice i po širu geopolitiku, uključujući odnose prema Rusiji i energetsku politiku.
Posledice za region i Srbiju
Za Srbiju, ovaj rezultat znači gubitak jednog od ključnih političkih saveznika unutar Evropske unije. Dosadašnja bliska saradnja između Orbana i vlasti u Beogradu verovatno će biti zamenjena formalnijim i strožim odnosima.
To može dovesti do većeg pritiska na Srbiju u vezi sa evropskim integracijama, usklađivanjem spoljne politike i rešavanjem otvorenih političkih pitanja. U energetskom smislu, očekuje se postepeno udaljavanje Mađarske od ruskog gasa, što dugoročno može uticati i na značaj Balkanskog toka, a time i na prihode za Srbiju.
Zelenski i komandant ukrajinskih snaga, Sirski
Prekretnica za Evropu, ali i za Ukrajinu
Pad Orbana ne predstavlja samo smenu vlasti u jednoj državi, već potencijalni početak šire političke promene u Evropi. Nakon više od decenije jačanja suverenističkih politika, Mađarska sada ulazi u fazu redefinisanja svog mesta unutar evropskog političkog prostora.
Putin i Tramp su izgubili jakog saveznika u EU, ali saveznika sada dobija Zelenski.
Za Putina je to više nego značajno saznanje. Za očekivati je da pojača napore da na ukrajinskom terenu ostvari više nego što to čini u ovom trenutku, jer mu se situacija ubrzano komplikuje.
Priliv desetina milijardi evra vrednih odblokiranih sredstava u naoružanju, ali i isplata ukrajinskim borcima, relativna stabilizacija tamošnjih ekonomskih prilika i potpuno otvorena granica sa Mađarskom za dotur svega potrebnog — Moskvu stavlja pred ozbiljne izazove.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
