Dok izraelska vlada ističe ekonomske i vojne uspehe zemlje, najnoviji podaci pokazuju zabrinjavajući trend koji bi dugoročno mogao imati ozbiljne posledice po izraelsko društvo i ekonomiju. Studija naručena od strane izraelskog parlamenta otkrila je da je u poslednjih nekoliko godina iz Izraela otišlo više ljudi nego što ih se vratilo ili doselilo.

Prema podacima objavljenim u izraelskom mediju Ynet, između 2022. i 2024. godine zemlju je napustilo više od 210.000 građana. Istovremeno, neto razlika između odlazaka i povrataka dostigla je čak 140.000 ljudi. Posebno zabrinjava činjenica da gotovo polovinu emigranata čine mladi i visokoobrazovani ljudi. Čak 48 odsto onih koji su napustili Izrael pripada starosnoj grupi od 20 do 44 godine, koja čini svega trećinu ukupnog stanovništva.

Naučnici, IT stručnjaci i preduzetnici među onima koji odlaze

Analiza pokazuje da među emigrantima dominiraju osobe sa univerzitetskim diplomama. Više od trećine poseduje diplomu osnovnih studija, dok značajan broj ima master i doktorske titule. Posebno su zastupljeni stručnjaci iz oblasti matematike, informatike i fizike, odnosno sektora koji predstavljaju okosnicu izraelske tehnološke i inovacione ekonomije.

„Naučnici i preduzetnici budućnosti napuštaju Izrael znatno brže nego što bi se očekivalo prema njihovom udelu u populaciji" — poslanik Gilad Kariv, ocenivši taj trend kao „stratešku pretnju budućnosti države".

Podaci pokazuju i da je nakon početka rata u Gazi u oktobru 2023. godine broj odlazaka dodatno porastao, dok se istovremeno smanjio broj Izraelaca koji se vraćaju u zemlju.

Kriza u vladajućoj koaliciji dodatno opterećuje Netanjahua

Paralelno sa rastućim problemima emigracije, premijer Benjamin Netanjahu suočava se i sa sve ozbiljnijim političkim izazovima unutar vladajuće koalicije. Jedan od njegovih dugogodišnjih saveznika, lider ultraortodoksne stranke Šas Arje Deri, optužio je premijera da svojim potezima ugrožava jedinstvo vladajuće većine. Povod za sukob predstavlja dugotrajni spor oko zakonskog izuzeća ultraortodoksnih Jevreja od obavezne vojne službe. Napetosti su dodatno porasle nakon što je izraelski parlament ove sedmice glasao o predlogu za samoraspuštanje, što je otvorilo nova pitanja o stabilnosti vlasti.

Prema poslednjim anketama, blok stranaka okupljenih oko Netanjahua trenutno raspolaže podrškom koja bi mu donela oko 50 poslaničkih mesta, što je znatno manje od 61 mandata potrebnog za formiranje vlade.

Rekordan izvoz oružja uprkos političkim i društvenim problemima

Dok se Izrael suočava sa odlaskom obrazovanog stanovništva i političkim previranjima, vojna industrija beleži istorijske rezultate. Izraelsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je izvoz naoružanja tokom 2025. godine dostigao rekordnih 19,2 milijarde dolara, što predstavlja rast od čak 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Posebno je zabeležen rast prodaje zemljama koje su potpisale Abrahamove sporazume – Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Maroku i Sudanu. Njihov udeo u ukupnom izvozu povećan je sa tri odsto u 2023. na 15 odsto tokom 2025. godine. Još značajniji kupac je Indija, koja u zavisnosti od perioda čini i do 40% ukupne izraelske prodaje naoružanja, posebno pod premijerom Modijem. Više od polovine ukupnog prihoda ostvareno je kroz direktne međudržavne ugovore vredne približno deset milijardi dolara.

Raketni sistemi i nadzorna tehnologija najtraženiji proizvodi

Najveći deo prihoda ostvaren je prodajom raketnih sistema, projektila i sistema protivvazdušne odbrane, koji su činili gotovo trećinu ukupnog izvoza. Istovremeno, značajno je porasla prodaja nadzornih i optoelektronskih sistema, čiji je udeo skočio sa šest na čak 22 odsto ukupne vrednosti izvoza. Iako je izvoz prema evropskim zemljama opao, prodaja na tržištima Azije i Pacifika nastavila je snažan rast. Manje količine vojne opreme izvezene su i u Severnu Ameriku, Latinsku Ameriku i Afriku.

Prema ekonomskim analizama, vojna industrija danas učestvuje sa oko 12 odsto u ukupnom izraelskom izvozu, koji je tokom 2025. godine dostigao vrednost od približno 160 milijardi dolara.

Paradoks savremenog Izraela — ali i islamskih zajednica Bliskog istoka

Najnoviji podaci otkrivaju svojevrstan paradoks savremenog Izraela. Dok zemlja ostvaruje rekordne prihode od izvoza vojne tehnologije i učvršćuje poziciju jednog od vodećih svetskih izvoznika naoružanja, istovremeno gubi značajan broj mladih, obrazovanih i visokokvalifikovanih građana. Upravo taj trend predstavlja mnogo ozbiljniji izazov od trenutnih političkih kriza, jer dugoročni odliv stručnjaka nesumnjivo slabi temelje na kojima je izgrađena izraelska tehnološka i ekonomska moć. Sam rast prodaje naoružanja u vazalnim zalivskim monarhijama, kao i u Indiji koja je potpuno okrenula leđa svojoj nesvrstanoj politici, o čemu više možete saznati upravo — OVDE, jeste samo kratkoročni dobitak.

Iako je vazalnim arapskim monarhijama bliži Izrael od Islamske Republike Iran, u jednom trenutku sukob u okruženju će prestati, ma koliko ga Izrael podsticao, usled čega će se smanjiti i narudžbine iz Izraela.

Danas mnogima deluje neshatljivo da je Iran arhineprijatelj zalivskih monarhija, dok im je jevrejska država „prijatelj". Nestvarno samo na prvi pogled: republika kao oblik vladavine, makar i sa teokratskim sistemom kakav je onaj u Iranu — sve je samo ne poželjna kategorija u monarhijama gde je sva blagodet i svi resursi u vlasništvu monarha, dok su stanovnici samo podanici. Revolucijom iranskih mula, zbačena je tamošnja monarhija. Resursi su postali nacionalni. A to im se ne može oprostiti, republika je zarazna kategorija.