Napad i odmazda: nova eskalacija u Persijskom zalivu

Situacija na Bliskom istoku tokom poslednjih 24 časa dodatno je zamaglila granicu između rata, primirja i pregovora. Iranska Revolucionarna garda (IRGC) preuzela je odgovornost za raketne i bespilotne napade usmerene prema američkim vojnim ciljevima u Kuvajtu i Bahreinu, uključujući i sedište Pete flote američke mornarice.

Teheran tvrdi da je akcija predstavljala direktan odgovor na američki napad na iranski brod u Omanskom zalivu, kao i na udare na komunikacionu infrastrukturu na ostrvu Kešm, nedaleko od Ormuskog moreuza.

Prema navodima IRGC-a, gađani su američki vojni objekti, helikopteri i logističke tačke, dok je Vašington saopštio da su iranski projektili i dronovi presretnuti pre nego što su pogodili predviđene ciljeve.

Kuvajt platio najveću cenu

Za razliku od zvaničnih američkih tvrdnji da nijedan cilj nije pogođen, kuvajtske vlasti saopštile su da je jedna osoba poginula, dok je više njih povređeno tokom iranskih udara.

Bahrein je aktivirao sirene za uzbunu i pozvao stanovništvo da potraži skloništa.

Arapske monarhije jedinstveno protiv Teherana

Napadi su izazvali gotovo jedinstvenu reakciju zalivskih država.

Saudijska Arabija osudila je ono što je nazvala „ponovljenim i gnusnim iranskim napadima“, ocenivši da predstavljaju grubo kršenje međunarodnog prava i suvereniteta susednih država.

Slične poruke stigle su iz Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jordana i Egipta.

Posebno je zanimljiva reakcija iz Rijada. Šef kabineta saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana poručio je da „nijedna zalivska država ne sme ostati sama pred napadima“, što mnogi analitičari tumače kao signal pokušaja stvaranja jedinstvenog bezbednosnog fronta protiv Irana.

Pregovori postoje, ali niko ne zna o čemu

Paralelno sa novim vojnim sukobima traje i svojevrsni diplomatski teatar.

Iranske agencije bliske Revolucionarnoj gardi objavile su da je komunikacija između Teherana i Vašingtona praktično prekinuta nakon izraelskih operacija u Libanu.

S druge strane, Donald Tramp tvrdi da su razgovori u toku gotovo svakodnevno.

„Razgovori traju neprekidno. Pre četiri dana, pre tri dana, juče i danas“, poručio je američki predsednik.

Teheran, međutim, insistira da njegov nuklearni program ima isključivo mirnodopski karakter.

Ključ svega ostaje Ormuski moreuz

Ispod političkih saopštenja i vojnih udara nalazi se mnogo važnije pitanje – kontrola Ormuskog moreuza.

Iran pokušava da zadrži uticaj nad jednim od najvažnijih energetskih prolaza na svetu, kroz koji prolaze ogromne količine nafte, gasa i drugih sirovina.

Američka administracija nastoji da spreči Teheran da koristi taj geostrateški položaj kao sredstvo političkog pritiska, dok Iran traži odmrzavanje milijardi dolara prihoda od nafte, ublažavanje sankcija i povratak na međunarodna tržišta.

Upravo zbog toga pregovori i dalje traju uprkos raketama koje svakodnevno lete iznad Zaliva.

Tramp i Hamnei: od raketa do mogućeg sastanka

Možda najneobičnija izjava stigla je od samog Donalda Trampa.

U isto vreme priznao je i da je imao neprijatan razgovor sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom zbog nastavka borbi u Libanu.

Takve izjave najbolje oslikavaju trenutnu situaciju: dok se projektili razmenjuju širom regiona, vodeći političari istovremeno govore o sastancima, sporazumima i normalizaciji odnosa.