Iran i SAD su pre dva dana navodno postigli načelni dogovor o redosledu koraka koji trebaju da se preduzimaju sa obe strane, a koji treba da demonstriraju dobre namere i stvore pretpostavke za definisanje konačnog sporazuma — koji je još uvek prilično daleko i koji na tom putu ima čitav niz izazova. Da su izazovi i više nego brojni, potvrđuje i međusobna razmena vatre koja se odvijala samo dan nakon "postignutog dogovora" — američke rakete su pogađale iransku obalu, a iranske su letele ka američkoj bazi u Kuvajtu. I ne samo to, američka strana je uporedo najavila dodatno pooštravanje sankcija Islamskoj Republici.
Memorandum za 60 dana — ali bez Trampovog potpisa i bez potvrde Teherana
Prema informacijama koje je portal Axios dobio od dva američka zvaničnika i jednog regionalnog izvora uključenog u posredničke napore, pregovarači dveju strana su se načelno usaglasili oko memoranduma o razumevanju koji bi produžio primirje za 60 dana i pokrenuo pregovore o iranskom nuklearnom programu. Ipak, konačnu reč još uvek nije dao Donald Tramp. Kako je jedan od američkih zvaničnika rekao za Axios, predsednik je posrednicima poručio da mu treba nekoliko dana da to dobro razmisli.
Uslovi dogovora su, kako tvrde američki zvaničnici, bili uglavnom usaglašeni još u utorak. Iranska strana je potom javila da ima potrebna odobrenja i da je spremna na potpis — što Teheran, međutim, zvanično još nije potvrdio. Ni Tramp ne bi bio prvi put da pomisli da je blizu dogovora, a onda se ispostavi da nije: slične situacije su se događale i u ranijim fazama sukoba, bilo kod njega lično, bilo na suparničkoj strani.
Šta memorandum predviđa
Prema dostupnim informacijama, memorandum bi sadržao nekoliko konkretnih obaveza. Na prvom mestu, plovidba Ormuškim moreuzom bila bi proglašena "neograničenom" — što u praksi znači: bez taksi, bez uznemiravanja brodova, a Iran bi u roku od 30 dana morao da ukloni sve mine iz moreuza. Američka pomorska blokada bi se u isto vreme postepeno ukidala, ali srazmerno obnavljanju komercijalnog brodarstva.
Memorandum bi obuhvatio i iransku obavezu da ne razvija nuklearno oružje, a kao prioritetna pitanja u toku 60-dnevnih pregovora definisana su: šta učiniti sa iranskim visokoobogaćenim uranijumom i kako rešiti pitanje daljeg obogaćivanja. Američka strana bi pak preuzela obavezu da u okviru pregovora razgovara o olakšavanju sankcija i oslobađanju zamrznutih iranskih sredstava, a memorandum bi predvideo i mehanizam koji bi Iranu omogućio pristup robi i humanitarnoj pomoći.
„Ekonomska furija" kao pratnja diplomatiji
Gotovo istovremeno sa ovim diplomatskim koracima, Vašington je objavio novi paket ekonomskih sankcija protiv Irana — što teško da je slučajno, a nije ni naročito koherentno sa duhom pregovaračkog procesa. Američki ministar finansija Skot Besent saopštio je da će u okviru operacije pod nazivom „Ekonomska furija" SAD ograničiti pristup iranskih avio-kompanija vazdušnom prostoru i aerodromima zapadnih zemalja. Uvedena je zabrana točenja goriva iranskim avionima na teritoriji SAD i njihovih saveznika, kao i globalnih prodaja karata kroz međunarodne sisteme rezervacija.
Obrazloženje Vašingtona je da Iran navodno koristi civilno vazduhoplovstvo za transport vojnih tereta — ali bez obzira na to, teško je izbeći utisak da jedna ruka nudi, a druga oduzima. Hoće li Teheran taj signal čitati kao pritisak koji treba da ga privoli na popuštanje, ili kao dokaz da pregovori nisu vredni poverenja — ostaje da se vidi.
Korisni linkovi
- Kaspijsko jezero kao pupčana vrpca: Kako Rusija, ali i Pakistan, drže Iran na nogama uprkos snažnoj blokadi SAD
- IRAN NIJE PORAŽEN: Obaveštajci demantuju Trampa, a čak i američki jastrebovi govore o „totalnom porazu“
- Tramp posle Irana: Da li je postao oprezniji ili još opasniji?
- Putin po drugi put odbijen za posredovanje oko Irana: Tramp mu poručio da se pre pozabavi Ukrajinom
- Zašto su propali pregovori u Islamabadu: sav rizik za Iran, sva kontrola za SAD
Autor teksta: Ozna Vesti
