Prema klasifikovanim procenama američkih obaveštajnih agencija s početka maja, Iran je povratio operativni pristup 30 od 33 raketna lokaliteta duž Hormuškog moreuza — strateške vodene rute kroz koju prolazi petina svetskog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa. To znači da Teheran može da preti međunarodnoj plovidbi i američkim ratnim brodovima u jednom od najosetljivijih morskih prolaza na planeti.

Posebno je indikativan detalj o načinu na koji su američki vojni planeri pristupali udaru: umesto da u potpunosti razore podzemne objekte, odlučili su se da zazidaju ulaze, i to zbog ograničenih zaliha tzv. „bunker-baster" municije sposobne da prodre duboko pod zemlju. Deo te rezerve namerno je sačuvan za eventualne sukobe sa Severnom Korejom i Kinom.

Njujork tajms je ranije objavio da su SAD tokom rata potrošile oko 1.100 dalekometnih krstarećih raketa — što odgovara ukupnoj preostaloj zalihi u američkom arsenalu — kao i 1.300 raketa sistema „Patriot", što predstavlja više od dve godine proizvodnje po tempu iz 2025. godine.

Reakcija Vašingtona bila je žestoka, ali retorička a ne suštinska. Portparol Bele kuće insistirao je na tome da je Iran „smrskan" i da svako ko tvrdi suprotno ili „halucinira ili je megafon" Iranskih revolucionarnih gardi. Vršilac dužnosti portparola Pentagona Džoel Valdez nazvao je Njujork tajms „agentom za odnose s javnošću iranskog režima".

Načelnik Združenog generalštaba Den Kejn pred Kongresom je tvrdio da SAD „imaju dovoljno municije za ono što im je trenutno zadato" — formulacija koja je sama po sebi govorila više nego što je nameravala.

Još udarniji od samih obaveštajnih podataka jeste glas koji ih prati. Robert Kejgan — koosnovač Projekta za novi američki vek, ideološki arhitekta invazije na Irak 2003. i decenijama jedan od najglasnijih zagovornika američke vojne sile u svetu — u tekstu objavljenom u Atlantiku piše da SAD idu ka „totalnom porazu" koji „ne može biti popravljen niti ignorisan".

Njegova analiza centrira se na Hormuškom moreuzu, čiju kontrolu Iran sada de fakto drži. „Sa kontrolom nad moreuzom, Iran izranja kao ključni igrač u regionu i jedan od ključnih igrača u svetu", piše on, dodajući da je rat ojačao Kinu i Rusiju i istovremeno urušio američki kredibilitet kod saveznika i protivnika.

Posebno zabrinjava njegova analiza posledica po Izrael, izrečena u intervjuu za PBS: „Ovaj rat ima potencijal da se završi na veoma katastrofalan način za Izrael — precizno zbog toga što će poluga i uticaj u regionu skliznuti od SAD i Izraela prema Iranu i njegovim saveznicima."

Kombinacija tajnih obaveštajnih izveštaja i javnih upozorenja analitičara koji je ceo život gradio ideologiju amerikanskog intervencionizma crta zajednički zaključak: raskorak između zvanične retorike Vašingtona i stvarnosti na terenu nikad nije bio veći. Iran nije decimiran ni na koji način — ima rakete, ima moreuz, ima ljudske resurse, što znači da još uvek poseduje ozbiljne poluge moći.