Prema saopštenju hrvatskog Ministarstva odbrane, američki nosač aviona USS Džerald R. Ford pristao je danas u hrvatsku luku Split. U saopštenju se ističe da je dolazak u sklopu planirane posete i održavanja — nedoumica je samo kada je to isplanirano, s obzirom da je ova preambiciozna grdosija od ratnog broda bila prethodno hitno upućena u zonu aktivnih vojnih dejstava u istočnom Sredozemlju.
Plenković i Stoltenberg
„Odraz savezništva“ — ali i povlačenja
Vlada Hrvatske je u skladu sa protokolom odobrila uplovljavanje nosača aviona u teritorijalne vode RH, kao i boravak u luci u kojoj je Ford bio gost već u par navrata kao član NATO saveza.
„Uplovljavanje nosača aviona u splitsku luku odraz je savezništva Hrvatske i SAD, našeg NATO saveznika i strateškog partnera“, pohvalilo se hrvatsko ministarstvo u svom saopštenju.
Tim povodom oglasila se i Ambasada SAD u Zagrebu: „Tokom svoje posete, USS Džerald R. Ford će ugostiti lokalne funkcionere i ključne čelnike da bi se potvrdio snažan i trajan savez između Sjedinjenih Država i Hrvatske.“
Od Kariba do Balkana — duga i turbulentna plovidba
Prethodno je ovaj nosač aviona bio u misiji u Karibima sa ciljem podrške operaciji otmice Madura, a potom je preusmeren na Bliski istok zbog američko-izraelskog rata protiv Irana. Krstarenje je nastavio povlačenjem iz zone dejstava ka bazi na Kritu — da bi sada završio na Balkanu.
Ford je bio na moru neprekidno skoro devet meseci nakon što je napustio Norfolk, Virdžinija, u junu, prvobitno poslat u Sredozemlje. Brodu je naređeno da krene na Karibe dok je Pentagon uspostavljao masovno vojno prisustvo u blizini Venecuele — operacija koja je vodila otmici venecuelanskog predsednika Madura, napadima na civilna plovila i hvatanju sankcionisanih tankera, pri čemu je ubijeno ili uhapšeno više stotina ljudi.
Početkom februara, Fordu je naređeno da ode u region Persijskog zaliva, dok su tenzije između Vašingtona i Teherana rasle, baš kao i američko-izraelske pripreme za agresiju na Iran.
Senator Mark Vorner
Najskuplji brod u istoriji — i sve veći problem
USS Džerald R. Ford nije samo najveći (maksimalne dužine 337 metara), već i najskuplji brod u istoriji, sa cifrom koja je premašila 13,2 milijarde dolara — a investicija u očigledno naopako skrojen brod koji prate brojni problemi ni izbliza nije okončana.
Zamišljen je da se sa njega u najintenzivnijem periodu aktivnosti dnevno može izvršiti preko 250 poletanja, uz maksimalno 90 letelica.
Požar, sabotaža ili pucanje sistema?
Fordovim mornarima trebalo je više od 30 sati da ugase požar koji je 12. marta navodno izbio u praonici za veš i koji nije bio povezan s vojnom akcijom. Više od 600 članova posade ostalo je bez kreveta i morali su da spavaju na podovima i stolovima.
Problem koji je izazvao ozbiljne spekulacije jesu kontradiktornosti u izveštajima o razmeri incidenta. Ako je izgorelo 100 kreveta — što je prva i dosad neizmenjena informacija — zašto je 600 mornara spavalo na podu? Uz to, broj povređenih se menjao u nekoliko navrata: od dva, pa na nekoliko desetina, pa na 100, sve do konačne cifre od čak 200 povređenih mornara.
Neuspešno hitno saniranje u vojnoj bazi na Kritu i povlačenje iz zone ratnih dejstava samo su pojačali ionako brojne spekulacije — da li su goreli kreveti u potpalublju usled greške na instalacijama, ili je u pitanju unutrašnja sabotaža preopterećene posade.
Senatori upozoravaju: „Posada je gurnuta na ivicu“
Senator Mark Vorner i potpredsednik Odbora za obaveštajne poslove Senata prošle nedelje kritikovao je produženo raspoređivanje broda, nazivajući požar „neverovatno zabrinjavajućim“.
„Ford i njegova posada gurnuti su na ivicu nakon skoro godinu dana na moru, i oni su plaćali cenu za nepromišljene vojne odluke predsednika Donalda Trampa“, rekao je Vorner — što je otprilike sve prisutnije raspoloženje u vrhovima američke politike, ali i među sve većim brojem građana.
Vreme curi — i Iranu, i Trampu
Čini se da vreme curi ne samo Iranu, koji trpi destrukciju dok svet i regionalne sile poput Rusije i Kine posmatraju devastaciju multipolarnog poretka koji su duže od decenije pokušavale da izgrade. Vreme curi i samom Trampu i njegovoj administraciji.
Tome u prilog govore i brojni apeli koje je Vašington odaslao saveznicima — da pomognu Izraelu i SAD u Persijskom zalivu i deblokadi Ormuza — ali i prijateljskim zemljama poput Indije i Pakistana, tražeći posredovanje ka rukovodstvu u Teheranu u pronalasku izlaza iz rata koji su sami nametnuli Islamskoj Republici Iran.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
