Dok američki ministar odbrane Pit Hegset otvoreno izjavljuje da SAD „pregovaraju bombama“, Donald Tramp istovremeno pokušava da angažuje Indiju i Pakistan kao diplomatske posrednike koji bi Teheranu preneli mirovne uslove — uslove koje je Iran promptno i odlučno odbio.
Kontradikcija je uočljiva i surova: jedna ruka Vašingtona nudi mir, druga nastavlja da bombarduje.
Modi i Tramp/Avaz
Modi na telefonu, Vance možda u Islamabadu
Tramp je u utorak razgovarao sa indijskim premijerom Narendrom Modijem o situaciji u zapadnoj Aziji, pri čemu je posebno istaknuta potreba za oslobađanjem Ormuskog moreuza — ključnog energetskog plovnog puta koji ostaje blokiran. Modi je, prema zvaničnim saopštenjima, ponovio podršku Indije deeskalaciji i što ranijem uspostavljanju mira. Zapravo, iz Indije stižu naznake da Modi ovaj put nije bio tako servilan prema Trampu, te da je izostala neposredna podrška Trampovim akcijama, bez obzira na strateški sporazum između ova dva lidera, o čemu sve možete saznati upravo – ovde.
Razgovor je usledio samo dan nakon što je Tramp najavio petodnevno odlaganje vojnih udara na iranske nuklearne objekte, što je nakratko podiglo nade u mogući prekid vatre. Istovremeno, iz Vašingtona stižu izveštaji da se razmatra slanje potpredsednika JD Vancea u Pakistan, gde bi razgovarao sa iranskim zvaničnicima posredstvom islamabadskog kanala.
Nije slučajno što Tramp vuče upravo ove adrese. Indija je strateški partner sa dubokim vezama prema Teheranu, a Pakistan geografski i politički most prema iranskom rukovodstvu. Obe zemlje imaju interes da rat ne eskalira dalje — i Tramp to koristi.
Novi iranski lider, Hamnei mlađi
Plan od 15 tačaka koji niko politički dogovoran ne bi prihvatio
Dva visoka pakistanska zvaničnika potvrdila su da je Islamabad Iranu preneo američki mirovni plan od 15 tačaka. Detalji plana nisu u potpunosti objavljeni, ali iranska reakcija govori sama za sebe.
Neidentifikovani iranski zvaničnik, citiran preko državne televizije Press TV, bio je jasan: Iran je „negativno odgovorio“ na američki predlog.
„Kraj rata će se dogoditi kada Iran odluči da treba da se završi — a ne kada Tramp predviđa njegov završetak.“
Zvanično saopštenje iranskog Ministarstva spoljnih poslova još nije stiglo, a ministar Abas Aragči, koji je vodio preratne diplomatske razgovore sa SAD, do zaključenja teksta nije komentarisao plan.
Umesto prihvatanja, Iran je izneo svojih pet uslova:
- Okončanje „agresije i atentata“ na zemlju i njene lidere
- Uspostavljanje čvrstog mehanizma koji garantuje da ni SAD ni Izrael neće nastaviti rat
- Kompenzacija i finansiranje rekonstrukcije razorenih oblasti
- Prekid neprijateljstava na svim regionalnim frontovima, uključujući i prema grupama kao što je Hezbolah
- Međunarodno priznanje i garancije iranskog suvereniteta nad Ormuskim moreuzom
Ovi uslovi nisu iracionalni — to su uslovi koje bi postavila svaka zemlja koja je pretrpela strane napade na sopstvenoj teritoriji. Analogija je neodoljiva: da neko postavi iste uslove Sjedinjenim Državama nakon napada na američki vojni ili verski vrh, Vašington bi ih odbio u roku od sekunde.
Pit Hegset/Evan Vucci/Ap
„Pregovaramo bombama“ — Hegset bez maske, ali i ne samo bez nje
Dok diplomate i posrednici rade na kulisama, ministar odbrane Pit Hegset uklonio je svaku iluziju o prirodi američkog „pregovaranja“. Govoreći dok se napadi na iransku teritoriju nastavljaju, Hegset je rekao ono što mnogi u Vašingtonu misle, ali retko izgovaraju naglas:
„Pregovaramo sa bombama.“
Zatim je nastavio u tonu koji zvuči više kao slavlje nego kao izveštaj: „Iran je imao modernu vojsku, mornaricu, vazduhoplovstvo, protivvazdušnu odbranu, rukovodstvo, masivni bunker. Nikada moderna vojska nije bila tako brzo i istorijski izbrisana… Vazdušna kampanja koju smo sproveli, koju je Izrael vodio zajedno sa nama, bila je jedna za istorijske knjige.“
Iza ovih reči stoji surova stvarnost: Amerika i Izrael bombarduju Iran, ubijajući vojni i verski vrh zemlje, rušeći infrastrukturu — i to paralelno sa pozivima na „diplomatsko rešenje“. Takav cinizam teško nalazimo i u najtežim stranama hladnoratovske istorije.
Mornarica SAD u Persijskom zalivu
Ormuski moreuz — adut koji Iran neće lako pustiti
U srcu sve diplomatije stoji Ormuski moreuz. Kroz ovu usku pomorsku prolaz prolazi gotovo petina svetske potrošnje nafte. Iranska blokada moreuza direktno pogađa globalne energetske lance — od Azije do Evrope. Upravo zato Tramp zvoni Modiju, čija zemlja zavisi od stabilnog uvoza energenata tim putem.
Iran pak insistira na međunarodnom priznavanju svog suvereniteta nad moreuzom — što je uslov koji SAD i Izrael neće lako potpisati, jer bi to Teheranu dalo permanentnu polugu pritiska nad globalnom ekonomijom.
Diplomatija kao kulisa za rat
Slika koja se kristališe nije slika ozbiljnog mirovnog procesa. To je slika sile koja bombarduje suverenu državu, ubija njene lidere, a onda nudi „mirovni plan“ posredstvom trećih zemalja — plan čiji sadržaj Iran ne može prihvatiti, a da pri tom ne kapitulira u potpunosti.
Tramp angažuje Modija i pakistanske zvaničnike ne iz poštovanja prema diplomatiji, već jer mu je potrebna fasada pregovora dok se vojni ciljevi dovršavaju. Hegsetova izjava o „pregovaranju bombama“ nije bila slip of the tongue — bila je iskrenost u retkom trenutku.
Iran je odgovorio onako kako bi odgovorila svaka zemlja sa iole suverenog ponosa: sopstvenim uslovima, sopstvenim tempom, sopstvenom porukom da kraj rata neće definisati Tramp.
Da može da primi pomoć iz Rusije ili Kine upola od one koju su SAD i Zapad uputili Ukrajini, Tramp bi prekid rata objavio u prvih 48 h. Ako bi uopšte i napao.
Ovako…
Korisni linkovi:
Autor teksta: Ozna Vesti
