Zvanična cifra od 25 milijardi dolara za operaciju klinačkog naziva „Epski bes", samo je prvi deo računa koji će Americi stizati u produženom trajanju. Nezavisne procene govore o 40 do 50 milijardi, dok je na stolu dodatni zahtev za izdvajanje za ratne napore u vezi sa agresijom na Islamsku republiku Iran od dodatnih 200 milijardi. Dok se obični Amerikanci suočavaju s rastućim cenama goriva i inflacijom u SAD, ratni profiteri — slave.

Pentagon prvi put otkriva cenu: 25 milijardi za municiju i operacije

Ministarstvo odbrane SAD po prvi put je zvanično objavilo koliko košta rat s Iranom. Vršilac dužnosti komptrola Pentagona Džuls Herst izjavio je na saslušanju pred Odborom Predstavničkog doma za oružane snage da je do sada na operaciju „Epski bes" potrošeno oko 25 milijardi dolara, od čega je najveći deo otišao na municiju.

„Otprilike do današnjeg dana, potrošili smo oko 25 milijardi dolara na Operaciju 'Epska furija', od čega je većina u municiji", rekao je Herst, dodajući da su ostatak operativni troškovi i zamena opreme.

Iznos je otprilike jednak celokupnom godišnjem budžetu NASA, a objavljen je na saslušanju na kome su pored Hersta bili i sekretar odbrane Pit Hegset, kao i predsednik Združenog generalštaba general Den Kejn. Ovo je bila i prva prilika da zvaničnici Trampove administracije javno povežu konkretnu cifru s vojnom operacijom koja, uprkos skorašnjem primirju, nema jasan kraj.

Demokrate bile šokirane: „Pitali smo to unedogled"

Vodeći demokrata u Odboru Adam Smit bio je vidno iznenađen Herstovom spremnošću da odgovori direktno.

„Drago mi je što si odgovorio na to pitanje, jer smo ga postavljali unedogled i niko nam nije dao broj", rekao je Smit, dodajući da bi cenio da mu se dostave i detalji.

Smit je potom postavio i daleko oštrije pitanje: „Dok mi ovde sedimo, iranski nuklearni program je tačno onakav kakav je bio pre nego što je ovaj rat počeo. Oni nisu izgubili sposobnost da nam nanose bol. Još uvek imaju balističke rakete. I dalje mogu da blokiraju Ormuski prolaz."

Hegset je odgovorio napadom na skeptike, nazvavši kritičare rata „bezobzirnim, bezdušnim i defetistima", misleći pre svega na kongresne demokrate – ali i na deo republikanaca, što je nekako trampovski i sasvim u duhu vladajuće administracije u SAD.

Prava cena: između 40 i 200 milijardi dolara

Zvanična cifra naišla je na skepticizam i unutar samih SAD. CNN navodi da je 25 milijardi „konzervativna procena koja ne uključuje troškove popravke ogromnih oštećenja američkih baza u regionu", a izvor blizak Pentagonu tvrdi da realna procena iznosi između 40 i 50 milijardi dolara, kada se uzmu u obzir troškovi obnove vojnih instalacija i zamene uništene opreme.

Američka obično „dobro obaveštena" štampa takođe ocenjuje da zvanična cifra „daleko zaostaje za mnogim nezavisnim procenama", imajući u vidu ne samo intenzitet vazdušnih i mornaričkih operacija, već i troškove popunjavanja skupih protivvazdušnih sistema — što aktivno traje i dok pišemo ovaj izveštaj.

Sjedinjene države spalile dvogodišnju proizvodnju raketa „Patriot" — samo za nekoliko nedelja rata

Američka vojna kampanja protiv Irana dovela je do neviđenog iscrpljivanja američkih zaliha visoko preciznog oružja, što predstavlja nove izazove za vojno-industrijski kompleks zemlje. Prema istrazi Njujork Tajmsa, tokom neprijateljstava, oružane snage Sjedinjenih Država koristile su više od 1.200 protivavionskih vođenih raketa za sisteme protivvazdušne i raketne odbrane Patriot. Ove brojke ukazuju na izuzetno visok intenzitet sukoba, u kojem su američka flota i kopnene jedinice morale da odbiju masovne napade iranskih bespilotnih letelica i balističkih raketa. Obim upotrebe municije pokazao se toliko velikim da je zapravo poništio proizvodna dostignuća poslednjih godina, prisiljavajući Pentagon da traži hitne načine za popunjavanje arsenala.

Analitičari naglašavaju kritični jaz između brzine trošenja raketa i sposobnosti da se proizvode u američkim fabrikama. Poređenja radi, za čitavu prethodnu 2025. godinu američka odbrambena preduzeća proizvela su oko 600 jedinica raketa ovog tipa. Tako je za samo nekoliko nedelja aktivne faze konfrontacije sa Teheranom, američka vojska potrošila količinu municije koja je ekvivalentna dvogodišnjoj proizvodnji celokupne nacionalne industrije.

Takva dinamika stvara ozbiljne rizike za globalnu odbrambenu sposobnost Sjedinjenih Država, jer dopunjavanje zaliha na predratni nivo na trenutnim kapacitetima može potrajati nekoliko godina, čak i u uslovima prisilnog rada odbrambenih preduzeća.

Takođe, ranije ovog meseca više američkih zvaničnika i kongresnih savetnika reklo je za NBC da su iranski napadi oštetili američke baze i opremu na Bliskom istoku daleko teže nego što je javno priznato, a popravka bi mogla da košta milijarde.

U međuvremenu, zvaničnici razmatraju suplementarni zahtev od čak 200 milijardi dolara za pokriće troškova sukoba i dopunu arsenala. Herst je rekao da će zahtev biti podnet „kada dobijemo potpunu procenu troškova sukoba". Pomenuta cifra zapravo je svojevrstan dokaz o stvarnom nivou objektivnosti kada je reč o zvanično predstavljenoj cifri od 25 milijardi dolara.

Zašto je 25 milijardi daleko od istine: ono što se prećutkuje

Objavljena cifra je u najmanju ruku nepotpuna, a postoji nekoliko razloga zašto stručnjaci i mediji s pravom sumnjaju u njenu tačnost.

Samo odbrana Izraela od iranskih raketnih napada u jednoj udarnoj noći koštala je oko milijardu dolara – i to samo za presretanje projektila sistemima Iron Dome, David's Sling i Arrow, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE. Ako je cena jedne odbrambene noći za jednog saveznika tolika, lako se može zamisliti koliko košta američka protivraketna odbrana tokom 60 dana rata i na čitavom prostoru gde su raspoređene američke vojne baze, koji je višestruko veći nego prostor jevrejske države.

Tome treba dodati uništene i oštećene američke baze u regionu – o čijoj razmeri američka administracija, prema NBC-u, svesno obmanjuje javnost – kao i oborene i oštećene avione i skupocene bespilotne letelice. Samo jedan strateški dron tipa MQ-9 Reaper košta između 30 i 56 miliona dolara, a gubitke u ovoj kategoriji Pentagon uopšte nije uvrstio u objavljenu cifru.

Ko profitira, a ko plaća?

Stručnjaci ocenjuju da američki udari na Iran koriste jedino proizvođačima oružja i tamošnjem vojno-industrijskom kompleksu, dok teret rata snose obični Amerikanci kroz rast cena goriva, inflaciju i osnovne troškove života, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE.

I dok se kao i svi političari, tako i američki zaklinju da je njihova politika u službi njihovih građana — u stvarnosti ona služi interesima određenih grupa, što diktira i stvarnu prirodu američke politike.

Prema istraživanju Pew Research Center — utvrđeno je da većina Amerikanaca smatra da je napad na Iran bila pogrešna odluka. I na hodnicima ispred sale u kojoj je teklo saslušanje, u trenutku dok je Herst davao iskaz, mogli su se čuti okupljeni protestanti koji su glasno izražavali protivljenje ovom ratu.

Primirje traje, ali kraj je daleko

Primirje između SAD i Irana traje već više od tri nedelje, ali sukob koji je aktivan više od 60 dana ne pokazuje znakove skorog okončanja, dok su pregovori između dve strane i dalje u ćorsokaku. Prema agenciji Aksios, predsednik SAD treba danas (30.04) da dobije brifing od komandanta CENTKOM-a, admirala Brada Kupera, o novim planovima za eventualno dalje preduzimanje vojnih akcija.

Istovremeno, anemičnost međunarodne zajednice i UN potvrđuju potrebu za njenom reorganizacijom. O neslavnoj ulozi UN više možete saznati u linkovima na kraju ovog teksta.