Izrael je ove nedelje obavestio Sjedinjene Američke Države da se suočava sa ozbiljnim nedostatkom presretača balističkih raketa, dok sukob sa Iranom nastavlja da eskalira. Prema izjavama američkih zvaničnika, izraelski protivraketni sistemi nalaze se pod ogromnim pritiskom nakon talasa iranskih napada.
Izrael je, kako navode izvori, u aktuelni rat već ušao sa smanjenim zalihama presretača, jer je značajan broj projektila potrošen tokom prošlogodišnjeg sukoba sa Teheranom. Dugometni sistemi protivraketne odbrane sada su dodatno opterećeni novom taktikom Irana.
Patriot, foto: U.S. Army
Nova iranska taktika: kasetna punjenja u raketama
Prema izveštajima američkih medija, Iran je počeo da koristi rakete sa kasetnim punjenjem, što dodatno komplikuje posao izraelske protivvazdušne odbrane. Takva municija rasipa više manjih projektila prilikom eksplozije, čime se povećava broj meta koje presretači moraju da neutralizuju.
Stručnjaci upozoravaju da upravo ova taktika ubrzano troši izraelske zalihe presretača, koji su ključni za odbranu od dugometnih balističkih projektila.
Vašington zna za problem, ali tvrdi da ima dovoljno sopstvenog naoružanja
Jedan američki zvaničnik potvrdio je da je Vašington već mesecima svestan ograničenih izraelskih kapaciteta: očekivali smo to, ali i računali s tim, rekao je on.
Ipak, naglašava se da Sjedinjene Države trenutno ne pate od sličnog nedostatka sopstvenih presretača ― prevashodno zbog povlačenja kapaciteta iz drugih država u kojima su američke baze. Uprkos tome, u bezbednosnim krugovima postoje jasni strahovi da bi dugotrajan rat sa Iranom mogao značajno da iscrpi američke zalihe, o čemu više možete saznati upravo ― ovde.
Za sada ostaje nejasno da li bi SAD mogle da ustupe deo svojih presretača Izraelu, jer bi takav potez dodatno opteretio američke zalihe širom planete. Mnogi se pitaju šta bi bilo kada bi iranski scenario prerastao u onaj ukrajinski…
Tel Aviv/Violeta Santos Moura /Rojters
Gvozdena kupola ostaje ključan sistem – ali za kraći domet
Izrael raspolaže i drugim metodama odbrane, uključujući borbene avione koji presreću projektile.
Ipak, presretači balističkih raketa smatraju se najefikasnijim sredstvom zaštite od napada velikog dometa.
Sistem „Iron Dome“ (Gvozdena kupola) ostaje vitalni deo izraelske odbrane, ali je prvenstveno dizajniran za neutralisanje raketa kraćeg dometa, dok su balistički projektili mnogo veći izazov.
Američke zalihe pod lupom: ogromna potrošnja u prethodnim sukobima
Analitičari već dugo upozoravaju da američke vojne zalihe nisu na nivou koji bi Pentagon želeo.
Tokom prošlogodišnjeg dvanaestodnevnog rata sa Iranom, američke snage su ispalile više od 150 presretača sistema THAAD, što je predstavljalo oko četvrtine tadašnjeg ukupnog inventara. U prvih pet dana aktuelnog sukoba potrošeno je i oko 2,4 milijarde dolara na presretače sistema Patriot.
Zbog toga je Pentagon početkom godine pokrenuo inicijativu za značajno povećanje proizvodnje THAAD sistema.
Iranski dronovi „Šahed“ na izložbi
Bela kuća tvrdi da američka vojska ima sve što joj je potrebno
Portparoli američke administracije tvrde da nema razloga za zabrinutost. Pentagon poručuje da vojska raspolaže svim resursima potrebnim za izvršenje bilo koje misije.
Prema navodima Bele kuće, američke i izraelske snage već su ostvarile značajne rezultate na terenu: napadi iranskih dronova smanjeni su za čak 95 odsto, dok je broj balističkih napada opao za oko 90 procenata.
Koliko je to tačno, najbolje znaju stanovnici Izraela, ali i zalivskih monarhija.
Koliko zapravo košta jedna noć rata
Jedan od najvećih problema izraelske odbrane nije samo broj presretača, već i njihova cena. Moderni protivraketni sistemi su izuzetno skupi, a svaki talas napada može da košta stotine miliona dolara.
Procene analitičara pokazuju okvirne cene presretanja:
- presretač sistema Iron Dome (Tamir) – oko 40.000 do 50.000 dolara po raketi
- presretač sistema David’s Sling – oko 1 milion dolara
- presretači sistema Arrow-2 i Arrow-3 – oko 3 miliona dolara po raketi
- presretač sistema Patriot PAC-3 – između 3 i 5 miliona dolara
- presretač sistema THAAD – između 12 i 15 miliona dolara
Sa druge strane, napadačko oružje koje koristi Iran često je znatno jeftinije. Iranski dronovi tipa Šahed procenjuju se na oko 20.000 do 50.000 dolara, dok balističke rakete srednjeg dometa mogu da koštaju između 1 i 3 miliona dolara.
Zbog toga Iran često koristi strategiju masovnih napada kako bi iscrpeo skupe presretače. Ako Iran lansira oko 100 projektila, samo njihovo presretanje može da košta između 300 miliona i čak milijardu dolara u jednoj noći.
Trupe SAD u Vijetnamu
Hitna prodaja bombi Izraelu bez odobrenja Kongresa
Američki Stejt department nedavno je odobrio prodaju Izraelu 12.000 bombi tipa BLU-110 pojedinačne težine od 454 kg. Administracija je zaobišla standardnu proceduru u Kongresu pozivajući se na vanrednu situaciju zbog rata sa Iranom.
Rat može trajati duže nego što se očekivalo
Predsednik SAD Donald Tramp nedavno je izjavio da bi rat mogao uskoro da se završi, nazivajući ga „kratkoročnim izletom“. Ipak, u isto vreme naglasio je da će sukob trajati „koliko god bude potrebno“.
Sa druge strane, iranski zvaničnici poručuju da trenutno ne vide prostor za diplomatiju i da su spremni za dugotrajan sukob.
Završiti rat bez trupa, kao pobednik ― retka opcija. Na drugoj strani Iran nema snabdevanje poput Ukrajine, gde je više od 20 zapadnih vojnih skladišta ostalo prazno usled isporuka Zelenskom. Kina i Rusija, iako im je Iran vitalni strateški interes, Posebno Rusiji, nemaju tu hrabrost da budu poput Kenedija. Pognuli su glave.
I dok Kongres i Bela kuća zvanično donose zakone i obaveštavaju svet o direktnim vojnim isporukama Ukrajini, vrednim više desetina milijardi dolara za likvidaciju ruske žive sile ― dotle Putin žuri da tankere iz senke sa ruskom naftom ― usmeri u indijske luke i uzme koji „dinar“ viška za posustalu rusku ekonomiju, kada mu je već Tramp ovih dana to i dozvolio. Sve o tome možete saznati upravo ― ovde.
Gotovo je izvesno da Iran bez dodatnog snabdevanja sa strane, dugoročno neće moći da nanosi ozbiljniju štetu agresorima u ljudstvu i tehnici. U takvim okolnostima, ukoliko želi očuvanje režima i nezavisnost države u odnosu na agresora, ali i da proizvede ozbiljan pritisak na suprotnu stranu koji bi primorao Izrael i SAD na povlačenje iz ovog sukoba ― Iran će verovatno početi da razmatra upotrebu najveće snage sa kojom raspolaže ― kopnene vojske.
Izrael, kao i okolne američke baze, nisu „preko bare“. Ako se rat i razaranje Irana nastavi, a SAD uspostave dodatne proizvodne raketne kapacitete, ali i ukoliko Rusija i Kina nastave da drže glavu u pesku i ruke po džepovima, Iranu može ponestati opcija. A i sama namera ponekad je već dovaljan pritisak za promenu načina razmišljanja kod onih koji nemilice razaraju Iran ubijajući njegovo stanovništvo.
Ako se prisete lekcija iz istorije, ali i vojnih udžbenika o Vijetnamu i Avganistanu, odakle su Amerikanci pobegli i pored potpune nadmoći u vazduhu, nije nemoguće da će iranski generali uzeti u razmatranje i jednu takvu opciju uzvratnog delovanja.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
