Sukob sa Iranom razotkriva ozbiljnu slabost američke vojne industrije – potrošnja presretača i raketnih sistema daleko je brža od proizvodnih kapaciteta. Skupi sistemi poput THAAD‑a i SM‑3 raketa, vredni desetine miliona dolara po komadu, koriste se za obaranje iranskih balističkih projektila i dronova koji koštaju višestruko manje. Rezultat je klasičan problem „cost‑exchange“: Amerika plaća preskupo da bi neutralisala jeftine napade, dok se zalihe municije ubrzano prazne.

Izrael nakon iranskih raketnih udara 2025.

Kriza američkih zaliha

Već u izraelsko‑iranskom ratu 2025. pokazalo se da Iran može da ispali stotine raketa u kratkom vremenu, dok su SAD i Izrael morali da odgovore presretačima čija cena višestruko nadmašuje protivničke projektile.

Ako se ovakav tempo nastavi, američke zalihe bi mogle da se istroše do kritičnog nivoa, što Pentagon naziva „Winchester scenario“ – potpuna iscrpljenost arsenala.

To bi značilo da bi SAD morale da preusmere zalihe iz Pacifika, direktno slabeći spremnost u potencijalnom sukobu sa Kinom oko Tajvana.

Predsednici Irana i NR Kine, Masud Pezeškijan i Si Đinping

Rusija i Kina kao određeni oslonac Iranu

U isto vreme, Iran ne ratuje sam. Rusija i Kina sve više pomažu Teheranu, i to ne samo politički, već i obaveštajno i tehnološki. Moskva obezbeđuje satelitsku i obaveštajnu podršku, uključujući Kanopus‑V (Khayyam) satelite, radare i sisteme za rano upozoravanje.

Peking je otišao i jedan korak dalje – Iran je zvanično prešao sa američkog GPS‑a na kineski Beidou sistem, koji nudi otpornost na ometanje i omogućava komunikaciju čak i kada lokalne mreže padnu.

Da li će to biti i dovoljno u danima koji dolaze, ostaje da se vidi.

Kineska satelitska konstelacija od preko 500 letelica pomaže Iranu da prati američke pokrete u Persijskom zalivu, dok se ruski i kineski sistemi koriste za navođenje i preciznije odgovore. Uz to, Kina kupuje iransku naftu po sniženim cenama, čime Teheran dobija stabilan izvor prihoda, a Peking smanjuje troškove i jača sopstvenu poziciju u trgovinskom ratu sa SAD. Rusija, pak, koristi Iran kao ključnu tačku u svom međunarodnom transportnom koridoru INSTC, koji povezuje Moskvu sa Persijskim zalivom i omogućava zaobilaženje sankcija.

Kineska mornarica u tajvanskom moreuzu

Severna Koreja je bila u pravu

Sve ovo znači da Iran, iako pod intenzivnim udarima, uspeva da održi otpornost i da iscrpljuje američke zalihe. Za SAD, to je strateški problem: svaka raketa ispaljena na Bliskom istoku smanjuje kapacitet za potencijalni sukob u Pacifiku. Ako se trend nastavi, Amerika bi mogla da se nađe u situaciji da nema dovoljno municije za mogući ključni front – Pacifik i eventualni rat sa Kinom oko Tajvana, ako do kineske invazije ipak dođe.

Prošlog juna radi zaštite Izraela užasnutog neočekivano snažnim i efikasnim iranskim odgovorom, povukli su važnu bateriju sistema Patriot iz Južne Koreje u Izrael, vrednog preko milijardu dolara. Nije puno pomogao.

Sve o mogućim scenarijima sukoba u Persijskom zalivu, možete saznati upravo ― ovde.