Dok rat između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela ulazi u četvrti mesec, iz Vašingtona stižu signali da se vrhovni verski vođa Irana Modžtaba Hamnei sve aktivnije uključuje u donošenje ključnih odluka. Istovremeno, pregovori o mogućem sporazumu i trajnom prekidu sukoba gotovo su zamrli, pošto Teheran već nekoliko dana nije odgovorio na poslednji američki predlog.

Rubio: Hamnei sve više učestvuje u donošenju odluka

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je pred Odborom za spoljne poslove Senata da postoje indikacije da se Modžtaba Hamnei sve intenzivnije uključuje u upravljanje državom i ratnim odlukama.

„Postoje pokazatelji da je na određenom nivou sve aktivnije angažovan“, rekao je Rubio tokom saslušanja u Senatu.

Hamnei (56) preuzeo je funkciju vrhovnog verskog vođe nakon što je njegov otac Ali Hamnei poginuo u prvom talasu američko-izraelskih udara 28. februara, čime je započet aktuelni rat. Novi lider je tokom sukoba ranjen, a od stupanja na dužnost nije se pojavljivao u javnosti, što je dodatno podstaklo spekulacije o njegovom zdravstvenom stanju i stvarnom uticaju na vođenje zemlje.

Rubiove izjave dolaze u trenutku kada su pregovori o okončanju sukoba praktično zaustavljeni, uprkos naporima međunarodnih posrednika da se postigne održiv prekid vatre.

Teheran ćuti na američki predlog

Dok Vašington tvrdi da su razgovori i dalje otvoreni, iranski mediji navode da već nekoliko dana nije bilo nikakve komunikacije između dve strane.

Prema informacijama agencije Mehr, Iran razmatra nacrt privremenog sporazuma kojim bi se zaustavio rat, ali pristupa pregovorima veoma oprezno zbog, kako navode izvori, dugogodišnjeg nepoverenja prema Sjedinjenim Državama i prethodnih slučajeva neispunjavanja dogovora.

Poluzvanična agencija Fars prenela je da je poslednja razmenjena poruka bila iranski stav o Libanu i zahtevu da Izrael obustavi vojne operacije protiv Hezbolaha, jednog od ključnih saveznika Teherana u regionu.

Od tada, tvrde isti izvori, komunikacija je gotovo potpuno zamrla.

Ormuski moreuz ostaje ključni uslov

Rubio je poručio da je prvi korak ka bilo kakvom sporazumu ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih energetskih koridora.

Prema njegovim rečima, Teheran mora jasno da garantuje slobodnu plovidbu, prestanak napada na trgovačke brodove i uklanjanje prepreka koje ugrožavaju međunarodni pomorski saobraćaj.

Američki državni sekretar takođe insistira da Iran prihvati dugoročna ograničenja svog nuklearnog programa, uključujući značajno smanjenje ili potpuno obustavljanje obogaćivanja uranijuma.

„Ako Iran odustane od aktivnosti zbog kojih je pod sankcijama, postoji mogućnost njihovog postepenog ukidanja“, rekao je Rubio.

Tramp najavljuje dogovor, Teheran traži ustupke

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je početkom nedelje da pregovori i dalje traju i da očekuje postizanje sporazuma u narednim danima, kojim bi bio produžen prekid vatre uspostavljen početkom aprila i omogućen povratak pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

Međutim, izvori bliski iranskim vlastima tvrde da Teheran trenutno favorizuje ograničeni privremeni sporazum koji bi ublažio ekonomski pritisak bez velikih ustupaka po pitanju nuklearnog programa.

Iran navodno traži pristup milijardama dolara zamrznutih prihoda od nafte, olakšice za izvoz energenata, ukidanje američkih ograničenja za svoje luke i prekid sukoba na svim regionalnim frontovima, uključujući Liban.

Rat bez pobednika i bez jasnog izlaza

Više od tri meseca nakon početka sukoba, rat je odneo hiljade života, prvenstveno u Iranu i Libanu, dok posledice oseća čitav svet kroz rast cena energenata i poremećaje na globalnim tržištima.

Iako primirje formalno postoji, ono je krhko i više puta narušeno uzajamnim napadima. Istovremeno, borbe između Izraela i Hezbolaha nastavljaju da destabilizuju region.

U takvim okolnostima, sve veća uključenost Modžtabe Hamneija mogla bi da bude signal da ključne odluke više neće predlagati pregovarači i diplomate, već sam vrh iranskog političko-verskog sistema. To bi moglo da ubrza proces donošenja odluka, ali i da dodatno oteža postizanje kompromisa sa Vašingtonom.