I dok vest o mogućem iransko-američkom sporazumu još nije stigla do svih delova sveta, dotle izraelski avioni iznova zasipaju Liban i Bejrut bombama. Stotinu koordinisanih udara za deset minuta. Premijer Netanjahu poručuje: Liban nije obuhvaćen primirjem.

Svet gleda. I ne preduzima ništa.

Život u Bejrutu sa Izraelom u neposrednom komšiluku

Stotinu udara za deset minuta

Izrael je u sredu izveo seriju masovnih vazdušnih napada na Bejrut i njegovu okolinu, gađajući istovremeno više delova libanske prestonice, uključujući gusto naseljene stambene četvrti i prometne poslovne zone — bez ikakvog upozorenja civilnom stanovništvu.

Snažne detonacije odjeknule su širom grada, a dim se dizao sa više tačaka istovremeno. Izraelska vojska saopštila je da je za samo deset minuta gađala oko sto lokacija širom Libana, opisujući operaciju kao „najveći koordinisani napad“ od početka rata sa Iranom.

Napadnute su četvrti Barbur, Burj Abi-Hajdar, Kornis al-Mazra, Ein al-Mrajse, al-Manara, Msajtbe, Ain el-Tine, al-Basta i Beer Hasan u samom Bejrutu. Paralelno su gađani Burj al-Brajne, Haj al-Selom i Haret Hrejk u predgrađu Dahije, kao i čitav niz lokacija širom Libana — Kajfun, Bšamun, Suk al-Gareb, Aramon, Švejfat, te područja na jugu i istoku zemlje.

Ministarstvo zdravlja Libana uputilo je hitni poziv građanima da oslobode saobraćajnice kako bi vozila hitne pomoći mogla da dođu do povređenih. „Neviđeni talas vazdušnih udara izraelskog neprijatelja stvara ogromne gužve koje ozbiljno otežavaju spasilačke operacije“, navelo je ministarstvo u saopštenju.

Makron u prisnom zagrljaju sa Kurtijem/Gazeta

Primirje koje ne važi za Liban — ili ipak važi?

Napadi su usledili samo nekoliko sati nakon što je zvanično objavljeno dvonedeljno primirje između SAD, Izraela i Irana. Izrael, međutim, tvrdi da se taj sporazum ne odnosi na Liban i da će ofanziva biti nastavljena.

Suprotan stav zauzeli su gotovo svi posrednici u pregovorima. Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da sporazum „u potpunosti obuhvata i Liban“, ocenjujući da je to „dobra, štaviše suštinska stvar“. „Ono što danas vidimo — i udari i okupacija juga Libana — ne može biti dugoročno rešenje, to svi znamo“, rekao je Makron.

Pakistan, koji je bio jedan od posrednika, kao i Francuska i Egipat, zvanično su potvrdili da primirje važi za sve frontove, uključujući Liban. Egipatsko ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da je „situacija u Libanu i dalje kritična“ i pozvalo Izrael da odmah obustavi napade. Regionalni zvaničnik uključen u pregovore, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, potvrdio je da pauza važi za „sve frontove, uključujući Liban“.

I Iran je zvanično zatražio da napadi na Liban budu obuhvaćeni sporazumom o primirju, naglašavajući da se trajni mir u regionu ne može postići dok Izrael nastavlja vojnu ofanzivu na libanskoj teritoriji.

Portparol Bele kuće Karolin Levit saopštila je da će predsednik Tramp „nastaviti razgovore“ sa Netanjahuom o pitanju uključivanja Libana u sporazum.

Proiranski Hezbolah

Hezbolah: Čekamo zvanično primirje, ali nećemo prihvatiti staro stanje

Hezbolah je u sredu pozvao sve raseljena lica da se ne vraćaju kućama dok ne bude zvanično objavljeno primirje koje se odnosi na Liban. „Danas stojimo na pragu velike i istorijske pobede“, naveo je pokret u saopštenju, dodajući da „proglašenje obustave vojnih operacija mora biti praćeno trenutnim prestankom ponovljenih izraelskih napada na bratski Liban“.

Zvaničnik Hezbolaha izjavio je za Asošijeted pres da pokret daje posrednicima šansu da obezbede primirje, ali da pokret „nije zvanično objavio pridržavanje primirja, pošto se ni Izraelci ne pridržavaju“. On je istakao da Hezbolah neće prihvatiti povratak na stanje pre 2. marta, kada je Izrael gotovo svakodnevno udarao po Libanu uprkos nominalnom primirju na snazi od novembra 2024. „Nećemo prihvatiti da Izraelci nastave da se ponašaju kao pre ovog rata“, rekao je.

Civili: „Zaglavljeni smo“

Na kampu za raseljena lica duž bejrutske obale, porodice su sa zbunjenošću i očajanjem pratile suprotstavljena saopštenja o primirju.

„Zaglavljeni smo“, rekao je Fadi Zejdan, 35-godišnjak čija je porodica krenula prema obalnom gradu Sidonu, odakle planiraju da sačekaju pre nego što se upute dalje na jug, prema napuštenoj kući u Nabatiji. „Ne možemo više ovako, spavati u šatoru, bez tuša, u neizvesnosti.“

Šadi Šehade, 47-godišnjak koji je pobegao iz svog sela Zefta i spava u automobilu u Bejrutu, bio je mnogo pesimističniji: „Izrael neće odustati. Oni hoće našu zemlju.“

Bejrut nakon izraelskog napada/Hassan Malla/Ap

Broj žrtava koji oduzima dah

Liban je samo najnovije poglavlje u krvavoj računici koju Izrael vodi od oktobra 2023. Od početka izraelske ofanzive na Gazu, prema podacima zdravstvenih vlasti i međunarodnih organizacija, živote je izgubilo više od 100.000 ljudi — od kojih najmanje 30.000 dece.

Trideset hiljada dece. Cifra koja sama po sebi predstavlja optužnicu.

Međunarodni sud pravde već razmatra tužbu za genocid protiv države Izrael, dok je  Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje premijera Netanjahua. Izrael i SAD ne priznaju te sudove. Ali, uprkos tome, bombe i dalje padaju — na Gazu, na Liban, a odnedavno i na Iran. Nijedna međunarodna institucija zasad nije uspela da zaustavi ono što sve veći broj pravnih stručnjaka, humanitarnih radnika i svetskih lidera otvoreno naziva — genocidom.

Palestina, Gaza, nekada

Umesto zaključka: Dokle?

Benjamin Netanjahu ušao je u istoriju kao izraelski premijer sa najviše žrtava na savesti — čovek koji je za manje od dve godine od Bliskog istoka napravio jedno veliko groblje. Diplomatija se svela na saopštenja za javnost, primirja traju onoliko koliko Izraelu odgovara, a međunarodne institucije — od Saveta bezbednosti UN do Međunarodnog suda pravde — pokazale su se nemoćnim pred odlučnošću jedne nuklearne sile da radi šta joj je volja.

Dok lideri sveta razgovaraju o „diplomatskim rešenjima“ i „humanitarnim pauzama“, u Bejrutu su se u sredu ugasili životi koji jutros nisu ni slutili da im je to poslednji dan. U Gazi nema struje, lekova ni hrane. A ukupan broj od 100.000 mrtvih — od kojih trećinu čine deca — nastavlja da raste.

Gaza danas/Ap/Abdel Kareem Hana

Istorija će jednog dana doneti presudu. Pitanje je samo koliko će još života biti izgubljeno pre nego što ta presuda stigne.

Jedno je sigurno — Netanjahu je jevrejskom narodu nabacio opasan i pretežak kamen oko vrata, i to za mnogo godina unapred.

Onog trenutka kad muslimanski svet bude mogao da podigne glavu koja je sada među kolenima usled razaranja koje sprovodi dvojac Tramp — Netanjahu, neće biti iznenađenje ako običan i nedužan jevrejski narod širom planete, postane žrtva najrazličitijih oblika osvetničkog terorizma onih koji su izgubili najmilije ili preživeli genocid jevrejskih vlasti.

„Za to vreme, prošlo je 8 dana od kada su oko 1:30 ujutru u nedelju 15. marta, izraelske trupe koje su operisale u Tamunu u severnoj dolini Jordana (Zapadna obala) otvorile tešku vatru na vozilo unutar sela.

Gaza danas, glad u kampu/ABC News

Pucnji su ubili oca, majku i dvoje od njihovo četvoro njihove dece u kolima. Ubijeni su Ali Kaled Saiel Bani Odeh (38), njegova supruga Va’d Otman Akel Bani Odeh (36), i njihovi mališani Osman (6) i Muhamed (5).

Vojnici jevrejske države su iz izrešetanog vozila izvukli dvoje dece: Kaleda (11) i Mustafu (8). Obojica su imali sreće, zadobili lakše povrede od gelera. Vojnici su pritom nasilno ispitivali jedanaestogodišnjeg dečaka Kaleda na licu mesta, odmah nakon masakra njegovih roditelja i braće. U početku, vojska je čak sprečavala kola hitne pomoći da dođu do tog područja, a tek nakon nekog vremena medicinskim timovima je dozvoljeno da priđu, navodi Izraelski informativni centar za ljudska prava.

Netanjahu je već u osmoj deceniji života. Maleni Kaled ima 11. Video je šta je video, doživeo je šta je doživeo, jevrejska vojska se prema njemu ponašala onako kako se ponašala. Čemu će posvetiti svoj život?“

Korisni linkovi

• Izvestilac UN Albaneze: Genocid u Palestini, saučesništvo međunarodne zajednice i kritika isporuka srpskog oružja
• Netanjahuova poruka Orbanu i mađarskim biračima – dok stradanja ne prestaju
• Asimetrični rat: Borba Davida i Golijata trese Bliski istok – Iran i Hezbolah na nogama
• Neverovatan oporavak proiranskog Hezbolaha u Libanu: uništavanje izraelskih tenkova Merkava i žestoka cenzura u Izraelu