Kanada je uoči posete premijera Marka Karnija Indiji tiho odustala od najtvrđih optužbi o „indijskom mešanju“ u svoje unutrašnje poslove, i to u trenutku kada se EU ubrzano prestrojava zbog straha od daljeg pogoršanja odnosa sa SAD pod vođstvom Donalda Trampa.

U takvim okolnostima Indija se pojavljuje kao najpoželjniji partner — ne zato što deli vrednosti Zapada, već zato što Zapad traži alternativu, a Indija koristi priliku da se nametne kao perspektivno i stalno rastuće geoekonomsko i geopolitičko središte gravitacije.

Otava, glavni grad Kanade

Kanadski zaokret kao simptom jednog šireg procesa

Zvaničnici u Otavi sada tvrde da Kanada „ne bi ni razmatrala“ posetu Indiji da ipak veruje da Nju Delhi aktivno utiče na njen demokratski proces. Govore o „zreloj i robusnoj komunikaciji“, iako su pre samo godinu dana kanadske službe optuživale Indiju za umešanost u ubistvo sikskog aktiviste Hardipa Singa Nidžara. Diplomatije su bile proterane, odnosi zamrznuti, a sada se sve to gura pod tepih jer Kanada nema luksuz da izgubi Indiju u trenutku kada Tramp uvodi nove carine čak i najbližim saveznicima.

Kanada ima gotovo tri miliona stanovnika indijskog porekla i najveću siksku zajednicu van Indije, kao i stotine hiljada indijskih studenata koji pune univerzitete i lokalne budžete. U takvoj situaciji, realpolitika je jača od principa: Indija je prevelika da bi se ignorisala, ali i previše korisna da bi se konfrontacija nastavila.

Ursula fon der Lajen i Modi, Nju Delhi

Zapad se ne okreće Indiji — Zapad se obezbeđuje od Amerike

Evropska unija, Kanada, Australija i Japan ne traže Indiju zato što žele da napuste američku orbitu, već zato što žele rezervnu opciju ako Tramp nastavi da potresa globalnu trgovinu. EU je već potpisala strateški trgovinski sporazum sa Indijom, uz posetu Ursule fon der Lajen i jasnu poruku da je Indija ključni partner za evropsku industriju i energetsku tranziciju, o čemu više možete saznati upravo ― ovde.

Takođe, i SAD su sa Indijom dogovorile paket saradnje vredan oko 500 milijardi dolara, koji obuhvata tehnologiju, energetiku, odbranu i investicije, o čemu više možete saznati ― ovde. Francuska je sa Modijem zaključila sporazum o dodatnim Rafalima i produbljenju vojne saradnje. Brazil i Indija su potpisali sporazum o retkim metalima, ključnim za baterije i energetsku tranziciju. UAE i Indija su proširili ekonomsko‑energetski okvir, uključujući i saradnju u nafti, gasu i logistici, o čemu sve možete saznati ― ovde.

Čitav niz sporazuma i dogovora u tako kratkom periodu od svega  nekoliko nedelja, sve je samo ne slučajnost. Ovo je sistemsko prestrojavanje Zapada koji pokušava da se zaštiti od američke nepredvidivosti, ali i indijsko nastojanje da parira NR Kini, u koju zapadne delegacije i najviši zvaničnici sleću gotovo svakodnevno.

Indija to radi zbog Kine — ali i zbog sopstvene finansijske elite

Indijska spoljna politika pod Modijem nije ideološka, već brutalno pragmatična. Indija se približava Zapadu iz dva ključna razloga.

Prvi je Kina. Indija ima nerešene teritorijalne sporove sa Pekingom, strah od kineske industrijske dominacije i potrebu za tehnološkim partnerima koji mogu da joj pomognu da smanji zavisnost od kineskih lanaca snabdevanja. Zapad joj to trenutno nudi, a BRICS ne može ili ne želi (NR Kina), posebno kada je tehnologija u pitanju. Tim pre što se brojne industrijske grane dve najmnogoljudnije zemlje sveta ― prepliću.

Drugi razlog je indijska finansijska elita. Najveći indijski konglomerati — od Adanija do Ambanija — duboko su povezani sa američkim i jevrejskim kapitalom, investicionim fondovima i tehnološkim gigantima. Njihovi interesi su globalni, ne ideološki, i oni guraju Indiju ka Zapadu jer tu vide profit, sigurnost i pristup tehnologiji.

Netanjahu i Modi

Modi otvoreno podilazi Zapadu — čak i po cenu BRICS‑a

Modijev govor u izraelskom Knesetu, u kojem nije pomenuo Gazu, bio je jasan signal kome se Indija priklanja. Podrška Izraelu u trenutku kada Tel Aviv razmatra napad na Iran — državu članicu BRIKS‑a — predstavlja otvoreno odstupanje od zvanične politike bloka. Više  o poseti Modija Izraelu, možete saznati ― ovde.

Indija je formalno deo BRICS‑a, ali suštinski igra sopstvenu igru. Dok Kina i Rusija pokušavaju da BRICS pretvore u protivtežu Zapadu, Indija koristi članstvo samo kao platformu za status, dok realne interese gradi sa SAD, EU, Francuskom, Brazilom i UAE.

Indija je danas jedina velika sila koja sedi u BRIKS‑u, (i još uvek) kupuje rusku naftu, sklapa sporazume sa Izraelom, potpisuje strateške ugovore sa EU, produbljuje saradnju sa SAD i istovremeno pokušava da se zaštiti od Kine. To je pozicija koja joj donosi ogromne koristi, ali dugoročno može destabilizovati sam BRIKS.

Kanada u toj slagalici samo traži spas

Karnej putuje u Indiju da bi obnovio odnose, ubrzao trgovinske pregovore i obezbedio Kanadi alternativu u svetu u kojem Tramp preti carinama, a Kina postaje sve agresivnija. Indija je već sedmi najveći trgovinski partner Kanade, a cilj je da se razmena poveća na 50 milijardi dolara do 2030. godine.

Kanada ne može da ignoriše Indiju, jer joj je potrebna i ekonomski i politički. Indija taj trenutak koristi da učvrsti svoj novostečeni status — status države koja više ne traži mesto za stolom, već one koja je sada za sto pozvana.