Peterburg je u noći između 17. i 18. oktobra doživeo jedan od najmasovnijih napada ukrajinskih dronova od početka rata: gori Peterburški naftni terminal, napadnut je data centar najveće ruske društvene mreže VK, a prema ruskom Ministarstvu odbrane za dvanaest sati oboreno je 1.015 letelica nad 16 regiona. Napad je usledio dva dana pošto je Tramp ukrajinsko nastavljanje udara na ruske rafinerije nazvao sramotom.

Peterburg u plamenu: šta je pogođeno

Guverner Sankt Peterburga Aleksandar Beglov javio je da je u napadu poginula jedna osoba, a pet je povređeno, i da su izbili požari na Peterburškom naftnom terminalu, u obližnjem skladištu nafte „Ručji“ i u industrijskim skladištima. Ozon je saopštio da gori i njegov logistički centar u gradu, a aerodrom Pulkovo je od dva sata posle ponoći obustavio letove. U delovima grada je delimično nestalo struje.

Guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko tokom noći je više puta ažurirao broj oborenih letelica, sa 126 na 135, a krhotine su oštetile kuće u Kirovsku i Vsevolozku. VK je potvrdio da je njegov data centar u Lenjingradskoj oblasti napadnut, ali tvrdi da servisi rade normalno. U izvorima koje smo pregledali nema zvanične potvrde Kijeva za ovaj napad.

Terminal je jedan od najvećih za pretovar nafte i derivata u severozapadnoj Rusiji, a ukrajinske snage su ga prema ukrajinskim izvorima pogodile i u junu i početkom jula ove godine.

1.015 dronova: šta ta cifra znači

Ruski Ministarstvo odbrane saopštilo je da su između 20 časova 17. oktobra i 8 časova 18. oktobra snage protivvazdušne odbrane oborile i presrele 1.015 ukrajinskih bespilotnih letelica nad 16 regiona i Crnim morem. Među pogođenim su Belgorodska, Brjanska, Vladimirska, Kalujška, Kurska, Lenjingradska, Novgorodska, Orlovska, Pskovska, Rjazanska, Smolenska, Tverska i Tulska oblast, kao i Moskovska oblast, Krasnodarska oblast i Krim. To je najviši dnevni zbir obaranja u evidenciji IntelliNews-a, ali ga nijedan nezavisan izvor nije potvrdio, a Kijev ne objavljuje koliko je letelica lansirao.

Čak i ako je ruska cifra tačna, požari u Peterburgu pokazuju da obaranje većine letelica ne znači da meta nije pogođena. Terminal je ove godine pogođen najmanje tri puta.

Iste noći Rusija je, prema ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu, ispalila prema Ukrajini 180 dronova i jednu balističku raketu „Iskander-M“, od kojih je 152 oboreno ili ometeno, uz pogotke na 20 lokacija.

Zašto sada: kraj „energetskog primirja“

Tramp je u nedelju, 11. oktobra, jednostrano objavio energetsko primirje, tražeći da obe strane prestanu da gađaju energetske ciljeve. Ukrajina je nekoliko dana obustavila udare, a Rusija je, prema Zelenskom, nastavila da gađa energetsku infrastrukturu. Zelenski je 15. oktobra rekao da je Kijev „gotov“ s primirjem i optužio SAD da su ograničile razmenu obaveštajnih podataka i korišćenje Starlinka, što Tramp negira. Posle udara na rafineriju u Rjazanju, Tramp je u četvrtak uveče rekao da je to „sramota“, da Zelenski „nije dobar partner“, i predložio da Ukrajina održi izbore.

Udar na VK uklapa se u seriju napada na rusku digitalnu infrastrukturu. Kyiv Independent ga stavlja uz ranije napade na Yandexove data centre, kojima je Zelenski obećao da će „odgovoriti istom merom“ na ruske napade na ukrajinske data centre.

Ukrajinski zvaničnici formalno nisu povezali ovaj napad sa sporom sa Vašingtonom. Vremenski redosled je dovoljno rečit: Kijev je dva dana posle Trampovog javnog ukora poslao najmasovniji talas dronova koji je Rusija ikada priznala.

Sa ovakvim napadom Zelenski poručuje i Putinu i Trampu: u Rusiji zima neće proći bez udara na njenu kritičnu infrastrukturu i izvoz, a Vašingtonu da energetsko primirje koje mu ništa donelo nije, neće prihvatiti. Napadom na naftne terminale Zelenski zapravo šalje "suptilnu" poruku - sada je ovo terminal, ne i proizvodni pogon, odnosno rafinerija. Već sutra meta može biti drugačija. Ipak, šteta je dovoljno velika i dodatno može poremetiti ruski izvoz goriva, što može iznova povećati cenu nafte u čitavom svetu. U susret izborima za Kongres Trampu ovo ne ide u prilog. Zelenski ruši njegov međunarodni kredibilitet, a ni kod kuće mu neće biti bolje - u svih 50 američkih država 17. oktobra su održani protesti protiv njegove politike. Tek je Putin na svojevrsnoj raskrsnici. Ovakvo stanje, pa još u kontinuitetu, nikako mu ne ide u prilog.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.